Naše putašestvije dan 1. Juče sam vam pisala o brzinskoj organizaciji i pakovanju svega mogućeg za samo par sati, jer idemo na odmor. Danas vam nastavljam našu sagu o tome šta se dešava na našem putašestviju.

Elem, probudih se jutros dosta rano i odlučiš da se vratim da još malo odspavam. Ali… Čoveče, kada sam otvorila oči videla sam da je prošlo 10h. Bukvalno sam se lupila rukom po čelu i kao oparena ustala iz kreveta. Sledi jutarnja rutina: otvaranje prozora širom, nameštanje kreveta, tuširanje, nega lica, pranje zuba, pisanje zahvalnosti… I jbg ode skoro 2 sata samo na to. A gde su doručak i kafa? Gde je to da ubacimo još po par stvari u kofer? Došlo mi je da sednem i da plačem.

Naše putašestvije dan 1.

Ali, kao što juče napisah tekst MI SMO NAJBOLJI TIM! Setim se da imam najboljeg supruga na svetu i da uvek mogu da se oslonim na njega. Znam da iz ovih tekstova verovatno deluje da ja po ceo dan ležim, a on uskače kada je potrebno… pa skoro da je tako… hahahaha… Šalim se malo. Naravno da nije tako. Jednostavno mi smo navikli da sve što možemo odradimo timski i da ne gledamo ko je koliko uradio i ko je šta uradio. I stavrno sam ponosna na to. A uskoro ću vam napisati i tekst o tome kako izgleda jedan moj dan (obećanje sebi i vama!)

Na brzaka odvajam još par stvari za negu, obuću koju nosimo na put i ono što ćemo da obujemo tokom puta i brzinski dajem suprugu instrukcije šta je još potrebno spakovati u kofere i gde se to nalazi. Stavljam lonče za kafu na šporet i uzimam parče pite sa mesom koju mi je donela sverkva. Živela meni ona sto godina!

Dok doručak privodim kraju vri voda u lončetu. Zakuvavam nam kafu i iznosim na terasu. Na brzaka proveravam da li je sve ubačeno u kofere i osetih olakšanje kada videh da jeste. Ipak smo mi najbolji tim.

Naše putašestvije dan 1.

Bože, pa mi nosimo 2 velika kofera i jedan mali dečiji plus 2 cegera. Kao da idemo u Zanzibar, a ne 6 dana u Soko Banju. Letovanje na planinama i u banjama je posebna priča, koju ću vam takođe jednom ispričati. Nagovestiću samo da je to moja ideja, i da to iskukam svake godine, jer ne volim more.

Nego da se vratimo na našu priču. Ispijamo kafu na terasi, lepo je vreme, srećni smo i raspoloženi i ja sam zahvalna Bogu na svemu što imam. Na ovom divnom danu, na predivnom suprugu, na divnoj ćerki, na predobroj svekrvi, na našem malom porodičnom odmoru…

Kada smo stigli ljubazna gazdarica na s je dočekala sa kafom, kislemom vodom i sokovima. Pa ko šta voli, nek izvoli. Uživali smo u kafi na svežem vazduhu i upijali svaki šum i svaki naš smeh.

Na redu je došao i ručak, pa odmor, a onda i raspakivanje. Svako je bio zadužen da raspakivanje svojih stvari. Malo sam odmorila od ručka i krenula sa raspakivanjem. Priznajem da me je mrzelo, posebno jer su se oni izležavali, ali nisam odustala i raspakovala sam sve svoje stvari. Onda sam prilegla i uživala u prizoru lepo sređene sobe.

Naše putašestvije dan 1.

Nakon toga na red je došla šetnja, a eni su se nenormalno jeli kolači. Seli smo u prvi kafić i ja sam naravno uzela čiz kejk (obožavam taj kolač uvek i zauvek!) Onda ponovo šetnja kako bismo potrošili kalorije hehehe…

Došao je na red i zabavni par za Minu. Sve ono što deca vole možete naći baš u Sokobanji. Od mumbausa (namerno ovako pišem hahaha), preko raznoraznih ringišpila, vožnji kolcima, ljuljaškama, kućicama za penjanje… E, tu sam se odmorila u hladnu jedne klupice, dok je ona uživala u igri. Volim svoju porodicu više od svega. I volim način na koji funkcionišemo.

Povratak kući značio je laganu večeru i uživanje na terasi. Ma predivan dan. I sada do se oni raspakuju (ja sam bila vredna), ja imam vreme samo za sebe i pišem ovaj tekst.

Jedva čekam sutrašnji dan isplaniran sa prepuno novih pustolovina i avantura, ako nas posluži vreme. Do sutrašnjeg dana šaljem vam veliki zagrljaj.

Autor: Lidija Gajić

Mi smo najbolji tim!  Danas je bio užurban dan. Sutra putujemo na odmor, a ja ništa nisam spakovala. Jedino što sam uradila jeste da sam oprala prljave stvari juče i molila Boga da se osuše do večeras. Da li ću sve stići? U 12h mi je došla bratanica. Moja ćerka i ona su se lepo igrale, ali svakako sam morala da ih pripazim. Za to vreme ja sam pregledala tekst za portal, optimizovala ga, našla slike i objavila. Znači ništa od pakovanja za sada, jer u 14h imam zakazano kod frizera. Jer kako ću na odmor bez frizure, zar ne.

Mi smo najbolji tim!

Čim sam se vratila došli su mi brat, snajka i starija bratanica. Dugo smo sedeli i uz kafu uživali. Opet pakovanje odloženo. A povrh svega ja nisam odvojila ništa od garderobe ni za sebe ni za ćerku… Hahaha… Pa samo da poludim. Došlo je vreme ručku i odmoru posle ručka. U to vreme odmora setim se da mi je potrebno par stvari za negu lica i tela i naravno pravac šoping.

Hvala Bogu pa sam to brzo obavila. Došla sam kući i rekla sebi VREME JE! Ali onda vidim da skoro sve stvari moram da peglam Jao majko moja… Krenem sa peglanjem onako nervozna, kad ne lezi vraže, svekrva donosi palačinke sa kremom i plazim. „E nećeš“ – rekoh sebi. „Prvo opeglaj makar deset stvari pa žderi“. Tako je i bilo. Ispeglala sam dobar deo, a  onda kao nagradu sebi odredila pauzu uz palačinke. Kreće druga tura peglanja.

Mi smo najbolji tim!

Mina se vrti po kući, ne zna šta će od dosade. Mina je moja devetogodišnja ćerka koja čeka da je okupam i da operemo kosu. Na moju veliku radost završavam sa peglanjem, odvajam sve stvari na krevet. Dok ja perem Mini kosu, moj suprug ubaca odeću u kofere. Kako on to pakuje vi ne možete ni da zamislite. Bolje od bilo koje žene, kunem vam se. Menjamo se on i ja. Sada on suši Mini kosu, dok ja isprobavam koji ću kupaći da nosim. Imam ih toliko, a potrebno je da se odlučim za tri. Nekako uspevam.

Mi smo najbolji tim!

Ponosna na našu organizaciju sedam na još jednu pauzu i odlučujem da napišem ovaj tekst. Od ovoliko užurbanog dana zaboravila sam da nisam napisala tekst. Taman vreme za mene, a imam i inspiraciju i ideju za pisanje. Ostalo je da odvojim još kozmetiku i šminku i gotovo. Uspela sam sve da završim. A delovalo je da će dan proći uzalud i da ću ustajati u 06h kako bih se spakovala. Ovo naravno ne bih uspela bez pomoći supruga i moje mame i na tome sam im beskrajno zahvalna. Dobar tim je pola odrađenog posla, a mi smo najbolji tim!

Autor: Lidija Gajić