Ljudi često nemaju nameru da nas povrede, a povređeni smo. Zašto? Odakle nam pravo da sudimo kako je trebalo? Mislimo da znamo najbolje, a ni sami nismo sigurni u ispravnost svojih odluka.
Od koliko ljudi ste se udaljili, a nije trebalo. Niste to želeli, al’ desio vam se drugačiji život, neke drugačije okolnosti, drugačija interesovanja. Je l’ stvarno mislite da drugi treba da ispunjavaju vaša očekivanja, samo zato što vi ispunjavate tuđa?
Dugo sam bila u zabludi i mislila da će i svi drugi postupiti onako kako bih ja. A neće, jer nisu ja i imaju svoja uverenja. Koliko mislimo da smo slični, toliko smo različiti, jer nas oblikuju lična dešavanja i shvatanja.
Žao mi je što sam se udaljila od drugih ljudi dok sam tražila sebe. Ali, znate već da ono što zaista vredi u vašem životu, ostaće tu uprkos svemu. Ako i ode, opet ne znači da nije vredelo. Možda samo znači da nije bilo namenjeno da traje.
Uvek se prvo zagledajte u sebe, pre nego drugima zakukate da ste povređeni. Jer, obično ti drugi nisu ni odgovorni za naša očekivanja, takotrebanja i lažne nade. Sami smo ih stvorili, sami treba i da ih „svarimo“. I, kako ja volim da kažem, nije prijatno, ali nas oslobađa.
Prošle nedelje smo vas upoznali sa tandoori začinom, a ove nedelje smo za vas pripremili tandoori piletinu, koja se sprema veoma brzo i lako.
A dok se ona krčka i rumeni u rerni, pročitajte bar jedan list knjige koju ste nedavno kupili i sebi obećali dugo očekivanu pauzu uz mirisni čaj i vaš omiljeni kolač. Pod toplim pokrivačem dok se zadnji sunčevi zraci okasnele jeseni prepliću po njemu, čas jarko zasvetle, gotovo zablješte u zenici oka zagledanog u prve ispisane redove. Čas nestanu, potamne, pa opet zasijaju najjače što mogu.
Evo, iskreno da vam kažem i ja upravo isčitavam prve reči tek otvorene knjige moje omiljene spisateljice, a tandoori pilence je već u rerni, ma samo da se zarumeni i svi budu za stolom. Biće to divna porodična večera, verujte mi.
Recept:
6 pilećih krilaca ili 4 bataka ili belo pileće meso, 4 kom, ( šta ko voli)
150 ml gušćeg jogurta (u originalnom receptu se koristi grčko kiselo mleko), pošto nisam imala upotrebila sam 150 ml gušćeg pekarskog jogurta
2 pune kašike kisele pavlake
2 kašičice tandoori začina
1 kašičica dimljene aleve paprike
1 kašičica aleve paprike
1kašika maslinovog ulja
1/2 kašičice kari začina
1/2 kašičice kurkuma začina
Sok od jednog manjeg limuna
Soli, vegete i bibera po ukusu
Priprema:
Od svih sastojaka pripremiti marinadu u dubljoj posudi. Staviti da se meso marinira nekih 2- 3 sata u frižideru. Poređati komade mesa u plehu, ostatak marinade preliti odozgo . Peći u rerni na 200 stepeni, 10 minuta. Zatim krilca okrenuti, peći još 10 minuta i pri kraju pečenja povećati temperaturu na 250 i peći dok meso ne dobije finu koricu i dobro porumeni ( nekih 5 minuta).
Ako želite da vidite prirodu u njenoj punoj lepoti i osetite zrake sunca na svom licu – planina Kopaonik je idealno mesto za uživanje. Adrenalinski odmor, aktivni sati na snegu ili duga šetnja kroz zeleni predeo – Sunčana planina sasvim izvesno pruža mnogo ljubiteljima prirode i pustolovine na otvorenom.
Najveći planinski masiv u Srbiji, takođe poznat i kao Srebrna planina, Kopaonik skriva brojna prirodna blaga. Izletišta, vodopadi, prirodni rezervati, pećine, raznovrsnost flore i faune samo su neki od razloga zbog kojih je ova planina popularno mesto za letnji odmor i omiljena zimska destinacija u celom regionu.
Za turiste koji odluče da provedu zimovanje ili letovanje na obroncima Kopaonika postoji veliki izbor apartmanskog ili hotelskog smeštaja, kao i brojni zabavni i sportski sadržaji kako za decu, tako i za odrasle.
Kakav je pogled s Pančićevog vrha, kako se “sedi” na Nebeskim stolicama i koja izletišta ne smete propustiti kad dođete na Kopaonik? Pročitajte u našem kratkom vodiču.
Nacionalni park Kopaonik i Pančićev mauzolej
Jedna od najznačajnijih i najatraktivnijih znamenitosti Sunčane planine je svakako Nacionalni park Kopaonik. Prirodne vrednosti ovog areala površine od skoro 12.000ha stavljene su pod zakonsku zaštitu 1981. godine. Izdvojeno u 11 rezervata prirode, nepregledno zelenilo predstavlja prirodno stanište za brojne endemične vrste. U okviru nacionalnog parka nalazi se čak 26 prirodnih spomenika, među kojima i Pančićev vrh i impresivan pogled koji se sa njega pruža.
Pančićev vrh je dobio naziv po čuvenom srpskom naučniku Josifu Pančiću. Kako je ovaj veliki poštovalac i proučavalac prirode još za života izrazio želju da počiva na Kopaoniku, na samom vrhu je podignut i njegov mauzolej. Kao prvi kulturni spomenik na planinama Srbije, Pančićev mauzolej je izgrađen od kopaoničkog kamena 1951. godine, na 50. godišnjicu planinarstva Srbije. Na njemu se nalazi ploča sa natpisom:
Ostvarujemo zavet Pančićev. Prenosimo ga da ovde večno počiva. Objavljujemo njegovu poruku upućenu srpskoj omladini: „Da će tek dubokim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu“.
Nebeske stolice – Sveto mesto Srebrne planine
U narodnom predanju poznat kao crkvina ili crkva, arheološki lokalitet Nebeske stolice predstavlja još jedno mesto vredno posete na mapi Kopaonika. Nalazi se neposredno ispod Pančićevog vrha, na visini od 1.800 metara i predstavlja pravo kulturno i istorijsko blago Srbije.
Arheološkim iskopavanjima i istraživanjima otkriveno je izuzetno svedočanstvo o ranim hrišćanskim navikama naroda u ovom kraju – stara hrišćanska bazilika koja datira iz 5. ili 6. veka. Posebnu dragocenost ovog otkrića predstavlja podni mozaik sa geometrijskim motivima i slikom pauna.
Poznato kao sveto mesto Srebrne planine ovo nalazište je prema verovanju posvećeno Svetom Prokopiju. Naime, Kopaonik je još u antičkom periodu bio poznat po svom rudnom potencijalu (otud i naziv Srebrna planina), a Sveti Prokopije je zaštitnik rudara.
Bele stene i Jankove bare – rezervati prirode
U okviru Nacionalnog parka Kopaonik, na površini od 76 hektara prostire se rezervat prirode Bele stene. Rezervat je dobio naziv po stenama čiji žleb obuhvata, a prožet je kamenjarima i stenama, livadama i šumama koje stižu do Jelaka i Metođa.
Pravi ljubitelji prirode ne bi trebalo da propuste šetnju kroz Jankove bare. Rezervat se nalazi na visini od 1.420 metara i smešten je u dolini potoka Rečica. Pravo prirodno blago Jankovih bara čine retki ekosistemi i reliktne biljke, među kojima su specifične zajednice crnog i belog bora, jele i smrče. Pešačka tura kroz Jankove bare traje oko 5 do 6 sati i srednje je težine.
Vodopad Jelovarnik – skriven dragulj kopaoničkih šuma
Veličanstvena lepota otkriva se svakom ko odluči da obiđe jedan od 11 rezervata prirode na Kopaoniku – vodopad Jelovarnik. Kao najviši vodopad na planini i treći po visini u celoj zemlji, Jelovarnik sa svoje tri kaskade sasvim izvesno spada i u jedan od najlepših vodopada.
Nalazi se na 1.116 metara nadmorske visine, skriven u šumi, zbog čega je – jednom kad ga pronađete – utisak još impresivniji. Šum vodopada i pogled na kristalno čistu reku predstavljaju idealno okruženje za predah i odmor.
Mijatovića jaz – dokaz čovekove upornosti i zajedništva
Kada je u časopisu Politika davne 1928. godine osvanuo članak o Dragoljubu Mijatoviću i njegovom podvigu na Kopaoniku – javnost je bila zapanjena. Primoran da traži rešenje za opstanak svog imanja kome je pretila suša i suočen sa surovim i nepristupačnim predelom, Mijatović je znao da je kopanje kanala jedini način. Međutim, stručnjaci su tvrdili da nije moguće prokopati kanal kroz strme stene ili su pak tražili ogromne sume novca za obavljanje ovih radova.
Tako je Dragoljub Mijatović sam prokopao kanal dužine od neverovatnih 18 kilometara i sproveo vodu do svoje kuće i sela Žutica, na samom podnožju Kopaonika. Uz pomoć improvizovanih instrumenata i vredne radnike, nastao je Mitrovića jaz – simbol zajedništva, čovekove upornosti i borbe za opstanak.
Svetilište Metođe – Neobična pećina Kopaonika
Na Kopaoniku se nalazi i jedna nesvakidašnja turistička atrakcija i čudo koje su zajedničkim snagama napravili čovek i priroda. U pitanju je svetilište Metođe, koje se nalazi u pećini na visini od 1.450 metara. Prema verovanju koje se zadržalo u narodu, crkvica sa oslikanom freskom Svetog Metodija nastala je još u 3. veku. Pored fresaka svetaca, posebnu vrednost ima slika Bogorodice sa malim Hristom na komadu kamena.
Zanimljivo je da se pećina nalazi ispod litice i da se do nje dolazi strmim kozjim stazicama ili kanjonom. Turisti koji krenu put Metođa obavezno obilaze i gejzir visok nekoliko metara koji se nalazi u neposrednoj blizini.
Đorov most i Kadijevac – idealna mesta za izlet
Ako tražite savršeno mesto za odmor i opuštanje, gde možete uživati u čistom vazduhu i zelenilu sa porodicom i prijateljima, na Kopaoniku postoji nekoliko sjajnih izletišta. Među najlepšim su Đorov most i Kadijevac, koja se nalaze nedaleko od nacionalnog parka u pravcu Jošaničke banje.
Đorov most se proteže uz levu obalu Samokovke, a prepoznaćete ga po letnjikovcima i brojnim turistima koji u velikom broju dolaze, naročito vikendom. Smešteno u gustoj četinarskoj šumi izletište Kadijevac ima idealan položaj za sve izletnike koji žele miran odmor i relaksaciju u oazi zelenila.
Jošanička banja – lekovito odmaralište
U dolini reke Jošanice, u podnožju Kopaonika nalazi se Jošanička banja i izvor termalne i lekovite vode, za koju je Josif Pančić rekao da je možda najlekovitija u Evropi. Dokazano je da voda sa izvorišta u banji pomaže kod mnogih oboljenja i uspešno leči lumbago, išijas, reumu, mišićna oboljenja, ekcem, gastritis, ali i mnoge druge upalne bolesti.
Jošanička banja je mesto vredno posete, i to ne samo zbog lekovitog izvora, već i zbog prelepog šumskog predela kojim je okružena. Posebna letnja atrakcija je akvapark, čiji bazen se puni upravo termomineralnom vodom. Takođe, u oktobru se u banji održava manifestacija “Dani Milunke Savić”, posvećena čuvenoj srpskoj heroini iz Prvog svetskog rata koja je rođena u obližnjem selu Koprivnica.
Kako doći do Kopaonika?
Ukoliko putujete iz Beograda i Novog Sada, do Kopaonika lako možete stići trasom preko Pojata i Kruševca. Autoputem se vozi do isključenja Pojate, odakle se put odvaja prema Ćićevcu i Kruševcu. Od Kruševca se put nastavlja prema Brusu i selu Brzeće, odakle i počinje uspon na Kopaonik. Ova ruta Beograd- Kopaonik ima ukupnu dužinu 279 km.
Iz Beograda je moguće putovati i preko Preljine, Kraljeva i Jošaničke banje (trasa je nešto kraća, 259 km).
Iz pravca Niša, do Kopaonika se stiže preko Prokuplja, Blaca i Brusa (put od 122km), dok se iz Novog Pazara nekoh 50 km putuje preko Raške i Rudnice do vrha planine.
Zbirka priča „Moj muž“ nam donosi isečke iz života sasvim običnih ljudi koji vode sasvim obične živote. Ali o kojima svakako vredi pisati. Redosled priča je odličan. Autorka smenjuje priče koje bi mogle da nas rastuže i one koje će nas verovatno nasmejati. Priče koje su duže i one kraće. Upravo na ovaj način ona nam zadržava pažnju i praktično nas prebacuje iz jedne porodice u drugu. Iz jednog braka u drugi. Mi, kao nemi posmatrači imamo priliku da se ušunjamo u neke sasvim realne porodične situacije i svakodnevne momente braka.
Neke priče su mi se dopale više, neke manje, ali gotovo u svakoj sam prepoznala neki obrazac ponašanja ljudi koje poznajem i koji su uglavnom duže vreme u braku. Čini mi se da je autorka u nekim pričama malo i preuveličala ponašanje i neke osobine glavnih junaka, ali verujem da je to uradila samo kako bi nam bolje dočarala svoje viđenje braka i muško-ženskih odnosa.
Priče pripovedaju žene koje su potpuno različite. Neke su siromašne, neke bogate, neke imaju decu, neke nemaju, neke vole svoje muževe, a neke ih preziru. One su samosvesne, umorne, osvetoljubive, licemerne, razočarane… Autorka nas navodi da suosećamo sa ovim ženama, da se čudimo njihovom ponašanju, da se zapitamo kako je moguće da su neke od njih spremne da učine sve kako bi ostale pored muža, da ih kritikujemo, da se smejemo sa njima, da ih sažaljevamo i da ih razumemo.
Dopao mi se stil pisanja Rumene Bužarovske, sve je predstavljeno sirovo i bez ulepšavanja. Različite teme iz ženske perspektive su ono o čemu sam želela da čitam i to je baš ono što sam i dobila od ove knjige.
Vrlo često u svakodnevnim situacijama budemo iznervirani i neljubazni. S takvim ponašanjem dovodite i sebe i osobu s kojom ste u kontaktu u tešku i neprijatnu situaciju, a to vam ne treba. Uvijek imate pravo izbora kako da reagujete u određenoj situaciji i isplati se birati ljubaznost. To vam se kao i neljubaznost vraća na razne načine. Osoba sa kojom ste ljubazni učiniće sve što je u njenoj moći da vam pomogne dalje bilo u kom smijeru, dok će osoba kojoj niste bili simpatični uraditi suprotno.
Svima nam lako pada biti ljubazan i simpatičan sa osobom koju volimo i koju poštujemo. Ali treba naučiti biti ljubazan i sa onima koje ne poznajemo, koje ne volimo, koji nas nerviraju i sa kojima nemamo ništa zajedničko. Ljubaznim ljudima ne treba razlog da budu ljubazni i oni ne koriste lošu situaciju ili nepriliku kao izgovor za neljubaznost. To je njihov način života i postojanja.
Neljubazne osobe šire negativnu energiju i dovode sebe i druge u neugodnu situaciju.
Nemojte se stalno žaliti i kukati. Isto tako odbacite neugodne misli i zamijenite ih sa onima koje vam služe da se osijećate bolje. Ako imate negativne misli i kad ne govorite o njima, vaš govor tijela ipak šalje negativnu energiju. Budite optimista i izbijegavajte zle i negativne ljude. Kad promijenite okolinu koja vam ne prija, počećete biti ljubazniji. Slušajte pažljivo i sa interesovanjem šta vam drugi ljudi pričaju.
Ponekad imamo osijećaj da smo bolji i vrijedniji od onih koji nam se ne sviđaju i da oni ne zaslužuju našu ljubaznost. Ako ste ipak ljubazni s nekim, nemojte očekivati da će i druga osoba biti automatski ljubazna prema vama. Shvatite da svi ljudi imaju neke probleme sa kojima se bore o kojima vi nemate pojma.
Možda je baš u tom danu osoba izgubila nekog, dobila otkaz na poslu ili neku strašnu dijagnozu. Nemojte gledati ljude sa visine niti osuđivati na prvi pogled. Osuda ubija ljubaznost. Zamijenite osijećaj ljutnje i besa sa ljubaznošću, da bi se vi bolje osijećali. Volite sebe, jer ako ne volite sebe ne možete istinski voljeti ni druge. Fokusirajte se na to da budete ljubazni. Pravite komplimente, zahvalite se, uputite osmijeh nepoznatim ljudima. Pohvalite druge kad urade nešto dobro. Svi mi imamo nedostatke i neke negativne osobine, ali svi zaslužujemo ljubav i poštovanje. Ako ste svaki dan ljubazni i simpatični svijet će polako biti ljubazniji prema vama, a tako je ljepše živjeti nego u napetosti i stresu. Biti simpatičan i ljubazan se uvijek isplati i vraća vam se na razne načine.
Svaki čovek razmišlja o idealnom mestu za život – neko od najmlađih dana, a neko tek kada dođe u životnu okolnost koja zahteva razmatranje ove dileme. Obično idealno mesto za život počinje osnovnim pitanjima poput – stan ili kuća, a nastavlja se odabirom lokacije, kvadrature i slično.
Idealno mesto za život je, tako, očigledno jako širok pojam, pa se pitanju kako odabrati idealno može pristupiti sa različitih pozicija. Da li će to biti moderan kompleks za život u kom je sve nadohvat ruke ili će to biti kuća na kraju grada, zavisi od mnogo faktora, a u nastavku teksta ćemo pokušati da za vas istražimo koji su.
Ukoliko ste se pitali kako da odaberete mesto za vaš dom u kome ćete se osećati ispunjeno i pripadajuće, niste sami. Nastavite da čitate naredne pasuse i postavite sebi nekoliko važnih pitanja koja će vam pomoći da odgonetnete šta je pravi izbor za vas
#1 Zapitajte se kakav je vaš stil života – urban život pun dešavanja ili mir
Kakav je vaš stil života danas i da li se on menjao tokom vremena vrlo su važna pitanja prilikom razmatranja idealne lokacije za nastavak života. Da li smatrate sebe osobom koja nikada nije bila naročito impresionirana urbanim žviotom, izlascima i raznovrsnim ponudama koje nudi velika metropola? Ili potpuno suprotno?
Ovo može biti prvi korak u određivanju savršenog mesta za život u vašem domu. Ukoliko ste ljubitelj urbanog života, gradske vreve i dešavanja blizina centru zbivanja sigurno će vam biti prioritet u odabiru doma. S druge strane, ukoliko negujete neke druge vrednosti, i vaš životni stil bi pre bio dočaran mirnom lukom, mesto idealnog doma može biti i van grada.
Odabir mesta za idealni život i kupovina nekretnine se, za najveći broj ljudi, dešava jednom u životu, a upravo ova činjenica doprinosi značaju ove odluke. Ali upravo zato što je kupovina nekretnine životna investicija, ne možete se osloniti samo na trenutni životni stil, već morate razmisliti kako se on kroz život menjao, i kako će on izgledati u budućnosti.
Primera radi, moguće je da ste kao tinejdžer, mlada odrasla osoba i zrela osoba imali potpuno različite stilove života, te da se to potencijalno može promeniti i u budućnosti. Ukoliko vam trenutno prija izolacija van grada, to ne znači da će ovo važiti čitavog života, zbog čega je jako važno da utvrdite koje su vaše želje u budućnosti.
#2 Kakav život zamišljate u budućnosti – da li se nešto menja
Pa, kako zamišljate svoju budućnost?
Da li zamišljate svoj život u porodičnom okruženju koja će vam ujedno biti i prioritet? Ili ste svoj život oduvek zamišljali kao večito ispitivanje, avanturu i razvoj individualnosti? Svakako se ovi planovi mogu promeniti, ali mogu uticati na odluku o idealnoj lokaciji za vaš dom u budućnoti.
Porodično orjentisani ljudi i budući roditelji će uglavnom razmišljati o tome gde će njihova deca imati najbolje uslove za odrastanje, a u zavisnosti od ličnih vrednosti prioritet mogu dati blizini škole, zdravom okruženju sa čistim vazduhom ili drugim kriterijumima. S druge strane, avanturista takođe biti i čovek koji voli da istražuje skrivene kutke grada, ali i ljubitelj prirode, planinarenja i putovanja.
S tim u vezi, idealno mesto za vaš dom može biti i kuća i stan, u zavisnosti od vašeg životnog stila, sada, ali i u budućnoti. Svaka od opcija ima očigledne prednosti i mane, ali se postavlja pitanje da li postoji srednje rešenje koje će ponuditi sve najbolje od obe opcije?
#3 Da li postoji mesto gde se sjedinjuju prednosti svih opcija?
Moderni kompleksi i načini stanovanja poput kondiminijuma predstavljaju pokušaj pomirenja svih najboljih karakteristika stanovanja – mira koji se dobija u kući van grada, i mogućnosti za urbani život i uživanje u svim prednostima blizine grada. Moderni kondiminijumi u Beogradu nalaze se na atraktivnim lokacijama u užem i širem centru grada.
Istovremeno, u blizini grada dobijate najveću moguću privatnost, mir i sigurnost koji je omogućen pažljivo osmišljenim zajedničkim prostorom unutar stambenog kompleksa. Uživajte u svim prednostima života u zgradi – blizini grada i servisu održavanja zajedničkih prostora, a istovremeno uživajte u miru u privatnom i obezbeđenom naselju, idealnom za decu i porodicu.
Kondiminijumi su već decenijama popularni način stanovanja na zapadu, a zbog svojih očiglednih kvaliteta i prednosti, ovaj koncept se polako popularizuje i na našim prostorima. Ukoliko želite da sebi obezbedite maksimalno fleksibilnu opciju idealnog mesta za život, kondiminijum može biti odlična opcija za vas koja vam daje najbolje od svih tradicionalnih načina stanovanja i lokacija.
