Intervju: Ključ za snove – Dragan Bogičić. Istorija jeste učiteljica života. Tako glasi jedna latinska izreka. Pitanje je, koliko će ljudi znati i prepoznati  prošlost, u korist bolje budućnosti. Zato smo za temu ovog teksta, izabrali priču o muzeju u  Velikom Gradištu. Za ovako malo mesto, izuzetan je značaj i uspeh pohvaliti se činjenicom da u njemu postoji, ali što je još važnije, da živi muzej. Najbolji sagovornik za ovu  temu je direktor muzeja, gospodin  mr. Dragan  Bogičić.

Gospodine Dragane, od kada postoji muzej u Velikom Gradištu  i od kada se vi nalazite na mestu direktora muzeja?

G-din mr.Dragan Bogičić: Muzej postoji 10. godina, a ja sam direktor od samog početka. Mi smo u formi publikacija, obradili oblast kartofilije(razglednice). I možemo da se pohvalimo da smo jedna od retkih sredina u Srbiji, koja je ovu oblast u potpunosti obradila, i to za period od samih početaka(kraj 19.veka), pa do sredine 20.veka, sa mogućnošću da se jednog dana nastavi obrada ove oblasti za vremenski period od 1950 do recimo 2050. godine.

Čime raspolaže muzej, tj.šta čini zbirku ovog  muzeja?

G-din mr.Dragan Bogičić: Zbirku muzeja čini legat braće Đorđević,( Pavle  i Djordje) koji su ostavili svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu opštini Veliko Gradište, davne 1972. godine. Govorimo o  1500 muzejskih jedinica, iz oblasti arheologije, numizmatike, etnologije, arhivske građe, slika, gravira, ordenja , kao i  predmeta iz diplomatske službe Pavla Đorđevića iz vremena kraljevine Jugoslavije.( uniforma, sablja, kofer i slično).

(autor fotografije – Nenad Bačić)

Kako muzej dolazi do predmeta,  koji su deo ovako bogate i vredne zbirke ?

G-din  mr.Dragan Bogičić: Pored legata braće Đorđević, muzej kroz akvizicije u zadnjih nekoliko godina dolazi do eksponata. Koji su vezani za našu lokalnu sredinu, i eksponata koji pokrivaju područija od Smedereva do Kladova. U ovim nabavkama došli smo do izuzetnih eksponata, koji će svoje mesto naći u jednoj od narednih publikacija, sa pratećom izložbom.

Da li se u muzeju, sem izložbi , organizuju i druga  dešavanja, interesantna za posetioce ?

G-din mr. Dragan Bogičić: Muzej u Velikom Gradištu ima nekoliko tradicionalnih dešavanja. Godišnji program muzeja čini: likovna izložba gradištanskih umetnika, noć muzeja, i nekoliko samostalnih izložbi, sa najmanje dve različite postavke iz fundusa muzeja. Pored toga, muzej je formirao i galeriju pod vedrim nebom u Velikom Gradištu, u kome se nalaze skulpture eminentnih vajara.

 S obzirom na savremeni život i sve negativno što on sa sobom nosi( prim.aut.hiperprodukcija loše muzike,  nekvalitetnih emisija, promocije nekulture i  neukusa.), kakva je Vaša saradnja sa ustanovama obrazovanja u ovom gradu, u smislu edukacije dece i omladine za ovakav vid kulture?

G-din mr.Dragan Bogičić: Što se edukacije tiče, dolaze nam učenici, ali mislim da je ovaj broj mali, i da bi škole, kako osnovna tako i srednja, trebale da baziraju predavanja na muzejskoj postavci u Velikom Gradištu. To kažem,recimo zbog eksponata, koji su jedinstveni na prostoru cele Srbije, a navešću primer muzičke kutije sa kraja 19. veka, koja u svom repertoaru od 10-tak melodija ima i himnu „Bože pravde“. Nije nam poznato da još negde postoji ovakav primerak.Muzička kutija je intaktna, i može na početku svakog školskog časa, koji se održi u gradištanskom muzeju, da se pusti.

(autor fotografije – Nenad Bačić)

Intervju: Ključ za snove – Dragan Bogičić

Jedini smo na svetu, koji imaju tri provincijska novčića iz drugog veka, koji su kovani u Velikom Gradištu, odnosno u Pinkumu, kako se nekada zvalo Veliko Gradište. Poznata su šest novčića Pinkuma, od kojih su tri u Velikom Gradištu, jedan u Londonu, jedan u Minhenu i jedan u Berlinu. Urađena je i studija ovih novčića u Londonu za međunarodni numizmatički institut. Jedan izvanredan nalaz „Srpskog srednjovekovnog novca“, koji je pronađen pre 50-tak godina u Topolovniku, u opštini Veliko Gradište, čuva se,  izlaže povremeno u gradištanskom muzeju. Radi se o srebrnom novcu Đurđa Brankovića..Štampali smo i publikaciju ovih novčića, koju je finansiralo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Ako se samo neukus nameće, mi pokušavamo, da prezentacijom, izgradimo kako ukus, tako i proširimo znanje lokalnog, ali i posetilaca koji obilaze naš muzej.

(Žanka Stokić, glumica)

Da li možete izabrati eksponate, koji bi našim čitaocima bili naročito interesantni?

G-din mr.Dragan Bogičić: To bi bile priče  o generalu rođenom u Velikom Gradištu. O najvećem kolekcionaru takođe rođenom u Velikom Gradištu. O ocu Srpske arheologije, o najvećoj gospođi ministarki.  Jednom violinisti, o preko 50 slikara, o diplomati, koji je službovao sa Ivom Andrićem, i znao se sa Milošom Crnjanskim. Dva ministra finansija Srbije, o Gradištanskoj banci, o Ženskom logoru „ramski rit“, gde je najpoznatija zatvorenica bila Gordana, ćerka Dragoljuba Draže Mihajilovića. o mnogim neverovatnim sudbinama, koje smo obradili u strip albumu „Istinite gradištanske priče“, a spremamo i drugi album, koji treba da publikujemo sledeće godine.

Kada kažemo:“ Manje je lepše“, mislimo i  na prirodnu lepotu žene. Kako se ovaj časopis bavi i modom i kozmetikom, možete li nam pokazati neke  fotografije. Slike. Skulpture. Nakit, garderobu koji govore u prilog  ženskoj  lepoti, skromnosti i jednostavnosti  naših sugradjanki u prošlosti­?

G-din mr.Dragan Bogičić: Lepota gradištanskih žena je u prilogu, i to se ne menja. Fotografije od pre 100. godina, i danas su čista vizuelna senzacija, Izložba o damama gradištanskim, je takođe u pripremi.

Ženska zanatska škola u Velikom Gradištu sa devojkama, koje su izgrađivale ukus i miris našeg grada, početak 20.veka.

Šta biste poručili čitaocima ovog časopisa, kao umetnik, ali i kao čovek koji se bavi i istorijom?

G-din mr.Dragan Bogičić: Muzeji produžavaju život. Urađena je studija u Engleskoj u vremenskom okviru od 14. godina, na nekoliko hiljada ispitanika. I dokazano, da redovan odlazak u muzeje produžava život. Dobro nam došli, ne zbog nas, nego zbog vas, i vašeg zdravlja.

Intervju: Ključ za snove – Dragan Bogičić

Dragi čitaoci, ako želite da otključate ili pronadjete vaše snove, posetite Muzej u Velikom Gradištu. Dobro nam došli.

Intervju obavila: Tatjana Bogičević

Mirjana Ašković Mitričević : Moje pesme zajedno drži nit zvana ljubav. Prošle godine Mirjana Ašković Mitričević objavila je zbirku pesama „Životni zvuci”. Od nedavno ljubitelji njene poezije mogu da uživaju i u drugoj knjizi koju je napisala, a koja nosi naziv „Parče duše”. Sa Mirjanom smo razgovarali o njenim knjigama, pisanju i planovima za naredni period.

Većina autora sa kojima sam do sada sarađivala kažu da su odmalena znali da žele da se bave pisanjem. Kakva je situacija kod tebe? Kako je nastala tvoja ljubav prema pisanoj reči?

Nisam jedna od onih autora koji će reći da pišu ceo svoj život. Reči i emocije sam na hartiju počela da prenosim sasvim spontano pre par godina. Uglavnom su to bile čestitke dragim ljudima za rođendan. Stihovi protkani svakodnevnicom su se sami od sebe nizali, pa je tako i nastala moja prva zbirka poezije „Životni zvuci”.

Mirjana Ašković Mitričević: Moje pesme zajedno drži nit zvana ljubav

Uplovila sam kao hemičarka u svet poezije zahvaljući Biljani Alavanji, glavnoj urednici izdavačke kuće Samo korak. Bilja je prepoznala to nešto u mojim redovima i primila me u svoje jato. Pored izvanredne saradnje postala mi je veliki prijatelj i zahvalna sam Bogu i mojim „Životnim zvucima” jer su nam se putevi ukrstili. Upoznala sam mnogo divnih ljudi i srećna sam jer Samo korak porodica svakim danom raste i okuplja mnoga nasmejana lica.

Inspiracije za pisce uglavnom ne manjka. Odakle ti crpiš ideje za svoju poeziju?

Inspiracija je čudo, zna da naiđe onda kada joj se najmanje nadaš. Tako su neke rečenice često znale da se slože u glavi u toku vožnje kroz grad, šetnjom kroz prirodu, ispod tuša ili pred spavanje. Ukoliko mi pri ruci nije parče papira i olovka, uglavnom bih u mobilnom telefonu pribeležila svoje misli koje bih kasnije pretočila u završnu formu.

Inspiraciju pronalazim u svakodnevnici, u svemu što me okružuje počevši od svoje porodice, života na selu, prirode. Obe zbirke sadrže neke lične pesme, ali i pesme kroz koje sam ja pokušala da donesem neke trenutke koji se dešavaju ljudima iz mog okruženja. Ideja za mnoge pesme nastala je čitanjem vesti u štampi ili gledanjem televizije. Šta je u mojim pesmama stvarnost, a šta fikcija ostavljam čitaocima na maštu.

Obe zbirke („Životni zvuci” i „Parče duše”) imaju veoma poetične nazive. Kako si se odlučila da ih baš tako nazoveš?

Pisanjem su se nizali stihovi u rimi koji kroz svoje redove pričaju o životu i životnim vrednostima, i iz tog razloga i naziv „Životni zvuci”. Stihovima u rimi donosim obris životne svakodnevnice.  Zbirka „Parče duše” je zbirka u koju je utkan deo moje duše da živi jednog dana i posle mene. Posvećena je mojim roditeljima, jer sam ja parče njihovih duša, mom Milošu koji je svojim postojanjem upotpunio moje parče duše i mojoj ćerkici Danici koja je najlepše parče moje duše.

Imala sam to zadovoljstvo da uživam u tvojoj prvoj knjizi, a nadam se da će se i druga naći uskoro na mojoj polici. Mi koji smo čitali tvoje pesme znamo kakve su i koliko emocija izazivaju. Kako bi predstavila svoju poeziju onima koji je do sada nisu čitali? Šta mogu da očekuju u tvojim knjigama?

U mojim pesmama čitaoci mogu da očekuju mnogo emocija pretočenih u stihove koji na jednostavan način govore o suštini života. Svaka pesma je priča za sebe, a opet su u isto vreme tako povezane. Zajedno ih drži nit zvana ljubav. Pesme su pisane na jednostavan i razumljiv način, tako da ćete se zasigurno pronaći u pojedinim stihovima.

U mojim pesmama dominantan je taj momenat gde pišem o porodici i onim životnim vrednostima koje danas mnogi zaboravljaju. Pisutne su i one pesme o manje lepim stvarima, surovom životu koji nas čeka uz odrastanje. Stihovi su jako slikoviti, tako da čitajući zbirku čovek u glavi razvija film. Često je ono o čemu pojedini pisci napišu roman stalo u jednu moju pesmu.

Mi uživamo u tvojim zbirkama, a u kojim knjigama ti uživaš? Koji su tvoji najdraži pisci i naslovi koje rado preporučuješ?

Spisak naslova na mojim policama je šarenolik, čitam različite naslove u zavisnosti od raspoloženja. Često se vraćam naslovima Ive Andrića, Meše Selimovića, kao i pesmama Mike Antića, Desanke Maksimović. Od sadašnje beletristike tu su naslovi Gijoma Musoa. Naslov koji preporučujem je „Marioneta”  pisan po istinitom događaju, autorke Biljane Alavanje.

Za kraj, želela bih da ti se zahvalim na divnoj saradnji i da te pitam šta možemo očekivati u narednom periodu. Da li je možda u planu neka nova knjiga?

U planu je promocija nove zbirke „Parče duše” u gradskoj biblioteci Vlada Aksentijevic u Obrenovcu 6.12.2022 u 18h. Treću knjigu nemam za sada u planu, mada imam neke tekstove napisane u prozi pa se nikada ne zna. Možda jednoga dana i ti redovi reše da izađu na svetlost dana iz foldera u laptopu, a do tada se nadam da će se ljubiteljima pisane reči dopasti moje pesme i da će prepoznati tu nit ljubavi koja je sve objedinila u jednu celinu.

Mirjana Ašković Mitričević: Moje pesme zajedno drži nit zvana ljubav

Knjige naše sagovornice možete pronaći na sajtu IK Samo korak, a njen rad možete pratiti i putem njenog Instagram profila (@mira_askovic).

Intervju obavila: Milica Barać