Burnout sindrom predstavlja sagorevanje na poslu, stres na poslu. Mogu vam reći da taj osećaj nije nimalo prijatan, a imala sam priliku da ga doživim. Nisam ni znala da polako ali sigurno ulazim u ceo taj proces zvani burnout sindrom.
Jedan period sam bila veoma zadovoljna poslom, dok više nisam bila. Sva sreća pa sam po prirodi pozitivna osoba, pa nisam imala nekih većih problema. Takođe sam jako zahvalna svim onim osoboma koje su me u to vreme saslušale. Podrška je ključna u ovakvim situacijama.
U nastavku ovog teksta napisaću vam kako je ovaj proces tekao kod mene i kako su se stvari rešile. Ovo pričam na osnovu svog iskustva, kao što možete videti. Ali vas pozivam da i vi u komentaru ispričate svoju priču. Da li ste ikada doživeli burnout sindrom i kako ste se izborili sa tim?
Koji su to simptomi burnout sindroma?
Kod mene je ceo ovaj proces započeo pre dve godine, kad sam već godinu dana radila u firmi. Pored zvaničnog posla držala sam časove španskog jezika i frilensovala kao pisac. Problem nije bio u tome što radim tri posla, hvala Bogu, znam dobro da se organizujem. Najveći problem je bio rad u firmi. Nakon godinu dana rada za tu firmu shvatila sam da se jako teško dolazi do napredovanja. Ali hajde to, osetila sam da se tu ne vrednuje trud, niti je bilo nekog nagrađivanja.
Svakako sam zahvalna što sam radila za tu firmu jer sam stekla iskustvo, ali nakon godinu dana nije postojala prilika da se nauči ništa novo niti da se napreduje. To se nikako nije poklapalo sa mojim vrednostima, tako da sam počela da osećam sledeće simptome:
- Počela sam taskove da odugovlačim i da ih prebacujem za sledeći dan;
- Stalno sam bila iscrpljena i osećala sam kao da me neko gazi po ramenima. Ovo je najviše uzimalo maha dok sam sedela u kancelariji;
- Pošto nisam bila jedina koja se osećala zaglavljeno tamo, počeli smo da prebacujemo frustracije jedni na druge;
- Sve me je smaralo u vezi sa tim poslom;
- Samo sam razmišljala o tome kako jedva čekam da dođe kraj radnog vremena i da odem iz te sredine koja mi nije odgovarala;
- Bukvalno svakog meseca sam uzimala po koji slobodan dan kako bih negde otputovala i sklonila se od te sredine koja mi nije prijala.
Mislila sam da se radilo o stresu, ali ipak je bilo sagorevanje na poslu. Stvari su se odigrale za mene jako pozitivno. Počela sam da tražim drugi posao, desila se korona i oni su me otpustili zato što su smatrali da im moje radno mesto trenutno nije potrebno. Meni je to bilo sasvim ok, jer sam htela da odem. To je bio trenutak kad su stvari krenule na bolje.
Kako prevazići ovaj sindrom?
Čim sam shvatila šta se dešava počela sam da radim na tome kako da sebi olakšam stvari. U nastavku ćete naći par načina koje sam ja upotrebila kako bih se osećala bolje:
- Počela sam da određujem prioritete, taj posao mi svakako nije bio prioritet;
- Krenula sam sa potražnjom drugog posla jer sam znala da neću moći mnogo da očekujem što se tiče novog znanja i napretka;
- Svake nedelje sam išla na masažu kako bih se opustila;
- Svakog meseca bih uzimala po koji slobodan dan kako bih otišla negde u prirodu ili na neko putovanje;
- Počela sam da radim na sebi i da shvatam šta je to što mi je stvarno važno i u kom smeru treba da se krećem;
- Zahvalna sam divnim ljudima oko sebe sa kojima sam mogla da razgovaram i ispričam im kako sam se osećala. To mi je puno značilo.
Kao što sam već napomenula, ovo je moja lična priča i kako sam se ja izborila sa burnout sindromom.
Autor: Jovana Mitić
