Intervju: Ključ za snove – Dragan Bogičić. Istorija jeste učiteljica života. Tako glasi jedna latinska izreka. Pitanje je, koliko će ljudi znati i prepoznati prošlost, u korist bolje budućnosti. Zato smo za temu ovog teksta, izabrali priču o muzeju u Velikom Gradištu. Za ovako malo mesto, izuzetan je značaj i uspeh pohvaliti se činjenicom da u njemu postoji, ali što je još važnije, da živi muzej. Najbolji sagovornik za ovu temu je direktor muzeja, gospodin mr. Dragan Bogičić.
Gospodine Dragane, od kada postoji muzej u Velikom Gradištu i od kada se vi nalazite na mestu direktora muzeja?
G-din mr.Dragan Bogičić: Muzej postoji 10. godina, a ja sam direktor od samog početka. Mi smo u formi publikacija, obradili oblast kartofilije(razglednice). I možemo da se pohvalimo da smo jedna od retkih sredina u Srbiji, koja je ovu oblast u potpunosti obradila, i to za period od samih početaka(kraj 19.veka), pa do sredine 20.veka, sa mogućnošću da se jednog dana nastavi obrada ove oblasti za vremenski period od 1950 do recimo 2050. godine.
Čime raspolaže muzej, tj.šta čini zbirku ovog muzeja?
G-din mr.Dragan Bogičić: Zbirku muzeja čini legat braće Đorđević,( Pavle i Djordje) koji su ostavili svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu opštini Veliko Gradište, davne 1972. godine. Govorimo o 1500 muzejskih jedinica, iz oblasti arheologije, numizmatike, etnologije, arhivske građe, slika, gravira, ordenja , kao i predmeta iz diplomatske službe Pavla Đorđevića iz vremena kraljevine Jugoslavije.( uniforma, sablja, kofer i slično).
(autor fotografije – Nenad Bačić)
Kako muzej dolazi do predmeta, koji su deo ovako bogate i vredne zbirke ?
G-din mr.Dragan Bogičić: Pored legata braće Đorđević, muzej kroz akvizicije u zadnjih nekoliko godina dolazi do eksponata. Koji su vezani za našu lokalnu sredinu, i eksponata koji pokrivaju područija od Smedereva do Kladova. U ovim nabavkama došli smo do izuzetnih eksponata, koji će svoje mesto naći u jednoj od narednih publikacija, sa pratećom izložbom.
Da li se u muzeju, sem izložbi , organizuju i druga dešavanja, interesantna za posetioce ?
G-din mr. Dragan Bogičić: Muzej u Velikom Gradištu ima nekoliko tradicionalnih dešavanja. Godišnji program muzeja čini: likovna izložba gradištanskih umetnika, noć muzeja, i nekoliko samostalnih izložbi, sa najmanje dve različite postavke iz fundusa muzeja. Pored toga, muzej je formirao i galeriju pod vedrim nebom u Velikom Gradištu, u kome se nalaze skulpture eminentnih vajara.
S obzirom na savremeni život i sve negativno što on sa sobom nosi( prim.aut.hiperprodukcija loše muzike, nekvalitetnih emisija, promocije nekulture i neukusa.), kakva je Vaša saradnja sa ustanovama obrazovanja u ovom gradu, u smislu edukacije dece i omladine za ovakav vid kulture?
G-din mr.Dragan Bogičić: Što se edukacije tiče, dolaze nam učenici, ali mislim da je ovaj broj mali, i da bi škole, kako osnovna tako i srednja, trebale da baziraju predavanja na muzejskoj postavci u Velikom Gradištu. To kažem,recimo zbog eksponata, koji su jedinstveni na prostoru cele Srbije, a navešću primer muzičke kutije sa kraja 19. veka, koja u svom repertoaru od 10-tak melodija ima i himnu „Bože pravde“. Nije nam poznato da još negde postoji ovakav primerak.Muzička kutija je intaktna, i može na početku svakog školskog časa, koji se održi u gradištanskom muzeju, da se pusti.
(autor fotografije – Nenad Bačić)
Intervju: Ključ za snove – Dragan Bogičić
Jedini smo na svetu, koji imaju tri provincijska novčića iz drugog veka, koji su kovani u Velikom Gradištu, odnosno u Pinkumu, kako se nekada zvalo Veliko Gradište. Poznata su šest novčića Pinkuma, od kojih su tri u Velikom Gradištu, jedan u Londonu, jedan u Minhenu i jedan u Berlinu. Urađena je i studija ovih novčića u Londonu za međunarodni numizmatički institut. Jedan izvanredan nalaz „Srpskog srednjovekovnog novca“, koji je pronađen pre 50-tak godina u Topolovniku, u opštini Veliko Gradište, čuva se, izlaže povremeno u gradištanskom muzeju. Radi se o srebrnom novcu Đurđa Brankovića..Štampali smo i publikaciju ovih novčića, koju je finansiralo Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Ako se samo neukus nameće, mi pokušavamo, da prezentacijom, izgradimo kako ukus, tako i proširimo znanje lokalnog, ali i posetilaca koji obilaze naš muzej.
(Žanka Stokić, glumica)
Da li možete izabrati eksponate, koji bi našim čitaocima bili naročito interesantni?
G-din mr.Dragan Bogičić: To bi bile priče o generalu rođenom u Velikom Gradištu. O najvećem kolekcionaru takođe rođenom u Velikom Gradištu. O ocu Srpske arheologije, o najvećoj gospođi ministarki. Jednom violinisti, o preko 50 slikara, o diplomati, koji je službovao sa Ivom Andrićem, i znao se sa Milošom Crnjanskim. Dva ministra finansija Srbije, o Gradištanskoj banci, o Ženskom logoru „ramski rit“, gde je najpoznatija zatvorenica bila Gordana, ćerka Dragoljuba Draže Mihajilovića. o mnogim neverovatnim sudbinama, koje smo obradili u strip albumu „Istinite gradištanske priče“, a spremamo i drugi album, koji treba da publikujemo sledeće godine.
Kada kažemo:“ Manje je lepše“, mislimo i na prirodnu lepotu žene. Kako se ovaj časopis bavi i modom i kozmetikom, možete li nam pokazati neke fotografije. Slike. Skulpture. Nakit, garderobu koji govore u prilog ženskoj lepoti, skromnosti i jednostavnosti naših sugradjanki u prošlosti?
G-din mr.Dragan Bogičić: Lepota gradištanskih žena je u prilogu, i to se ne menja. Fotografije od pre 100. godina, i danas su čista vizuelna senzacija, Izložba o damama gradištanskim, je takođe u pripremi.
Ženska zanatska škola u Velikom Gradištu sa devojkama, koje su izgrađivale ukus i miris našeg grada, početak 20.veka.
Šta biste poručili čitaocima ovog časopisa, kao umetnik, ali i kao čovek koji se bavi i istorijom?
G-din mr.Dragan Bogičić: Muzeji produžavaju život. Urađena je studija u Engleskoj u vremenskom okviru od 14. godina, na nekoliko hiljada ispitanika. I dokazano, da redovan odlazak u muzeje produžava život. Dobro nam došli, ne zbog nas, nego zbog vas, i vašeg zdravlja.
Intervju: Ključ za snove – Dragan Bogičić
Dragi čitaoci, ako želite da otključate ili pronadjete vaše snove, posetite Muzej u Velikom Gradištu. Dobro nam došli.
Intervju obavila: Tatjana Bogičević
