Meditacija i njen uticaj na mozak. Trening vašeg mozga da ostane u sadašnjem trenutku može smanjiti stres, smanjiti anksioznost, pa čak i smanjiti krvni pritisak. Ali kako to funkcioniše?
Engleska reč meditacija potiče od latinske reči meditan što znači misliti ili razmišljati. Ove metode konačno stiče reputaciju leka, doduše izuzetno laganim koracima.
Postoje čak desetine različitih načina za vežbanje meditacije. Ali u suštini većina koristi oblik fokusirane svesti da smiri i uravnoteži um. Iako je istraživanje još u ranoj fazi, studije počinju da otkrivaju razliku koju čak i kratka sesija meditacije može učiniti zdravstvenim problemima kao što su depresija, anksioznost i nesanica.
S obzirom da sam jako puno proučavala meditaciju, i sama meditiram, jako važan i proveren podatak jeste da je otkriveno da meditiranje pomaže da se produži život. Poboljšati kvalitet života, podići raspoloženje i smanjiti anksioznost kod osoba sa nekim oblicima kancera takođe. Pomaže u sprečavanju recidiva kod ljudi koji doživljavaju ponovljene napade depresije i može pomoći ljudima da se nose sa simptomima kao što su menopauza i sindrom iritabilnih creva.
Probajte kod kuće
DONOŠENJE TELA U UDOBAN PROSTOR
Jedan ključ je da vam bude udobno. Bilo koji oblik fizičke vežbe ili intuitivnog istezanja može održati telo što je moguće fluidnijim. Zatim se uverite da je telo u najprovodnijem stanju da se opustite bez da zaspite. Sedite u stolicu ili fotelju, ali uvek pazite da vam je kičma ispravljena da biste održali budnu vezu uma i tela. Kao i da vam ruke i noge nisu prekrštene, radi proticanja energije.
UMIRITE DISANJE (sistem udahni-zadrži-lagano izdahni)
Kada tražite najbrži način da uravnotežite svoj sistem, disanje je ključno. Stanje disanja odražava stanje duha, ako je disanje poremećeno, um je poremećen. Kada je disanje mirno, um takođe postaje miran. Samo nežno počnite da kontrolišete svoje disanje i produbite i smirite se da biste smirili um bez pokušaja da direktno kontrolišete um. Fokusirajte se na duboko disanje.
KONTINUITET
Pokušajte da održavate kontinuitet kako bi nešto novo u vašem životu postalo navika.
Može se desiti da slučajno uđete u meditativni stanje, ali da bi ste u njega ušli po želji, potrebno je mnogo treninga. Um koji nije obučen če generalno biti prilično raspršen i biće teško da se održi pažnja. Posvetite se redovnoj i strpljivoj praksi sa kojoj dolazi veliki niz pogodnosti i beneficija za vas kao i vašu okolinu.
Meditacija i njen uticaj na mozak
Meditacija sam po sebi povećava sivu materiju u delu mozga koji kontroliše alokaciju pažnje. Ovo može omogućiti fokusiranje i fleksibilnije veze. Ponavljana praksa meditacije povećava veze u mozgu i pospešuje prostornu orjentaciju i svest mozga o telu, kao i deo mozga odgovoran za skladištenje dugotrajne memorije (hipokampus). Veza um-telo i meditacija o vašem fizičkom zdravlju imaju očigledne efekte na um, ali takođe mogu dovesti do promena u telu. Naša psihologija je snažno povezana sa našom fiziologijom. Mentalni stres preplavljuje telo triom hormona bori se ili beži, adrenalina, norepinefrina i kortizola. Njihov posao je da nas pripreme za borbu, smrzavanje ili bekstvo. Oni povećavaju broj otkucaja srca, ubrzavaju disanje i menjaju metabolizam. Rešavanje osećanja stresa kroz meditaciju može promeniti stanje tela, pomerajući um sa načina borbe ili bega na njegovu suprotnost, odmor i varenje.
Isključuje simpatički nervni sistem koji kontroliše odgovor na stres. i preokreće parasimpatički nervni sistem, smanjujući opterećenje srca i pluća. Studije koje su ispitivale meditaciju kod ljudi sa anksioznošću, besom i visokim krvnim pritiskom otkrile su da meditacija ne samo da čini da se ljudi osećaju bolje, već i smanjuje fizičke znake stresa. Hormoni stresa se smanjuju. Markeri zapaljenja se smanjuju, srčana frekvencija se smanjuje. Disanje se usporava i krvni pritisak pada. Nekima je jedna sesija meditacije bila dovoljna da vide pozitivnu promenu.
Meditacija i njen uticaj na mozak
Molekularne studije sugerišu da efekti meditacije prodiru duboko u našu fiziologiju. U maloj studiji na Univerzitetu Harvard, naučnici su otkrili da 15 minuta meditacije svakog dana tokom osam nedelja može promeniti obrasce ekspresije gena. Svaka naša ćelija nosi potpunu kopiju ljudskog genoma, ali imaju samo nekoliko gena koje mogu da koriste u bilo kom trenutku. Dakle, oni uključuju i isključuju gomilu gena u zavisnosti od toga šta se dešava oko njih. Redovna praksa meditacije uključila je 172 gena povezana sa unutrašnjim satom, metabolizmom šećera i upalama.
Mesto na kom sam se ja obučavala u ovom smeru, i koju je za svaku preporuku je https://stm.rs/ .
To je prvi savez za Transcedentaclnu meditaciju na prostorima bivše Jugoslavije sa timom sertifikovanih učitelja.
Autor: Vanja Kojić, Dipl.psiholog
Ig profil: tvoj__psiholog
