Kako ljudi razvijaju zavisnost od šećera? Šećer je prilično neverovatan. To je najčistiji oblik energije koji nam je dostupan i – za razliku od masti i proteina – zapravo može preći krvno-moždanu barijeru. Šećer bukvalno hrani vaš mozak. I odličnog je ukusa!

Šećer nam je potreban da bismo živeli. Ali ne treba nam dodatni šećer?

Na žalost kada pogledamo ishranu na globalnom nivou teško je naći industrijske namirnice koje u sebi nemaju dodatu količinu šećera.

Kako ljudi razvijaju zavisnost od šećera?

Potrošnja šećera može stvoriti kratkoročni porast i iskru energije u telu. Neke studije sugerišu da šećer izaziva zavisnost kao i pojedini opijati. Ljudi često uživaju u oslobađanju dopamina koje donosi šećer jednostavno rečeno, šećer aktivira centre za nagradu i zadovoljstvo u našem mozgu na isti način na koji to rade supstance koje izazivaju zavisnost.

Neka od istraživanja su takođe pokazala da šećer smanjuje dostupnost opioidnih i dopaminskih receptora u našem mozgu

Zbog zavisničke prirode šećera, dugoročni zdravstveni efekti poput gojaznosti i dijabetesa predstavljaju rizik od prekomernog uživanja u šećeru. Slično drugim kompulzijama ili zavisnostima od ponašanja, zavisnost od šećera je poseban rizik za ljude s lošim raspoloženjem, anksioznošću i stresom.

Kako ljudi razvijaju zavisnost od šećera?

Pored toga, složićemo se da je tempo današnjeg čoveka prilično izazovan, zahtevan i pun stresa i obaveza koje moramo završiti.

Ljudi koji pate od stalnog umora često zanemare moć odmora već posežu za slatkom hranom bogatom brzim šećerima kako bi podigli nivo energije. Šećer oslobađa endorfine u telu i kombinuje se sa drugim hemikalijama u telu, što dovodi do naleta energije.

Jednom kada neko mentalno poveže šećer sa pomoći u obezbeđivanju energije, može postati zavisan od njega (obično nenamerno). Ljudi mogu početi da žude za šećerom kako bi uravnotežili razdražljivost, emocionalne padove i druga stanja. U ovom trenutku često postoji mala kontrola nad navikama u ishrani, a razvila se i zavisnost od šećera.

Neka od istraživanja pokazuju da su emocije u direktnoj vezi sa potrebom i žudnjom za slatkom i ukusnom hranom.

Zavisnost od šećera i emocionalna ishrana

Ljudi mogu smatrati primamljivom sposobnost šećera da obezbedi trenutnu energiju, u kombinaciji sa dobrim ukusom slatke hrane. Šećer nekima pruža „brzo rešenje“ tokom dugog i stresnog dana. Ljudi koji trpe prekide ili druge emocionalno stresne situacije često se okreću čokoladi ili sličnim slatkišima da bi se utešili u teškim vremenima.

Kako ljudi razvijaju zavisnost od šećera?

Međutim, veća je verovatnoća da će oni koji se okreću šećeru da bi rešili emocionalne probleme postati zavisni. Drugi pokazatelji zavisnosti od šećera za emocionalno olakšanje su povećanje telesne težine i poteškoće u fokusiranju na svakodnevne obaveze. Ovi neželjeni efekti mogu oštetiti samopoštovanje, izazvati osećaj bespomoćnosti i nižu samopoštovanje; ovo zauzvrat dovodi do veće potrošnje šećera i teže.

Zavisnost od šećera i anksioznost

Anksioznost i žudnja za šećerom imaju direktnu vezu. Poremećaji u ishrani kao što su prejedanje ili anoreksija javljaju se iz osnovnih razloga. Često se osoba koja pati od takvih poremećaja bori iz psiholoških i emocionalnih razloga. Ishrana pod stresom je uobičajen primer veze između poremećaja u ishrani i anksioznosti, a potrošnja šećera se obično povezuje sa ishranom pod stresom.

Kako ljudi razvijaju zavisnost od šećera?

Anksioznost izaziva oslobađanje hormona stresa kortizola u telu, što kod nekih može potisnuti apetit. S druge strane, stres može da podstakne ljude koji već vole šećer na veću želju. Kada se zavisnost od šećera javlja zajedno sa jelom radi smirivanja anksioznosti, krajnji rezultat je obično povećanje telesne težine. Uprkos tome što šećer u početku povećava nivo serotonina u mozgu, šećer može pogoršati anksioznost jer nizak nivo šećera stvara osećaj umora i depresije.

Međutim mnogi ljudi vole slatko, pa je teško utvrditi da li je to zavisnost ili samo stvar ukusa/želje ?

Neka od pitanja koja vam mogu pomoći:

• Da li se osećate kao da nemate kontrolu nad time koliko šećera jedete?
• Razmišljate li o šećeru ceo dan?
• Da li jedete šećer tokom dana ili osećate da jedete više šećera nego što bi trebalo?
• Da li posle svakokg obroka imate potrebu da se „zasladite“?
• Da li ste gladni ili Vam se jede isključivo taj kolač,torta i slično?

Kada je u pitanju razbijanje zavisnosti od šećera, nema brzog rešenja. Pravite značajnu promenu načina života i budite svesni da će vam biti potrebno vreme i trud.

Ovo su neki od saveta koje možete primeniti:

1. Prvo pohvalite sebe ukoliko ste osvestili problem.
2. Ne izbacujete naglo šećer iz ishrane, već postepeno smanjite količinu (budite svesni da će vam biti potrebno vreme – gledano kroz praksu promene se mogu osetiti posle prvog meseca)
3. Uobročite se i time obezbedite adekvatnu količinu energije
4. Unosite dovoljno energetski vrednih nutrijenata (masti, proteni, zdravih ugljenih hidrata, vlakna)
5. Hidrirajte se – često mislimo da smo gladni a zapravo smo samo bili žedni
6. Ubacite fizičku aktivnost – fizička aktivnost vam može pomoći u podizanju raspoloženja
7. Unosite zdravije ugljene hidrate – žitarice, voće, pojedino povrće

Autor: Jovana Živić, Strukvni nutricionista – dijetetičar i fitness trener