Kultura izražavanja i komunikacija

Čovekova svest o potrebi komunikacije stara je koliko i nagon za opstanak. Snažna je kao osećanje gladi ili ljubavi, neophodna kao hrana, voda ili vazduh. Želja da se iskažu misli ili osećanja, da se kome nešto saopšti kao i reakcija na životno okruženje i njegove različite okolnosti, bili su sastavni deo svakodnevice čovekovog dalekog pretka.

Ljudski govor je još od prapočetaka ljudske civilizacije, pa do danas, bio konstantna osobenost čoveka i znak njegovog raspoznavanja. Jezik je veličanstvena spona među ljudima i narodima, i kao takav, stalni je pratilac čoveka u njegovom životu. On zajedno s njim raste i razvija se, dopunjava se i usavršava. Jezik je, takođe i plod razvitka ljudske zajednice. Tako bi trebalo biti i tako je odvajkada,  ali ne i danas. Danas se odričemo govora i pristajemo dobrovoljno na sličice, odnosno, emotikone kako bismo izrazili bilo koju emociju. Zaboravili smo da se čovek legitimiše svojim jezikom, a jezik kojim jedan čovek govori jeste najtačnija i najvernija slika vrednosti njegove duhovne kulture.

Sve većim širenjem interneta i društvenih mreža došli smo u situaciju nerealne komunikacije. Povezaniji smo, to je tačno, lako i brzo stižemo, virtuelno, jedni do drugih. Putem poruka, mejlova završavamo većinu svojih poslova. Ako u te poslove svrstavamo i „razgovor“sa dragim prijateljem, sestrom, bratom ili roditeljima, onda smo u problemu, velikom.

Život se do krajnje mere uprostio, jer ne moramo više toliko da pričamo, a pritom, jednim klikom na dugme sve rešavamo. Naše potrebe, interesovanja, vrednosti kojima težimo, ne mogu da se otrgnem utisku površnosti koji je postao poželjan i vrlo drag saputnik. Samim tim uprostili smo i jezik. Knjige se, nažalost, sve manje čitaju, a jedino čitanjem bogatimo svoj rečnik i način izražavanja. Ljudi sve manje teže ka svom kulturno – pismenom usavršavanju. Čini se kao da sopstveni jezik želimo da maknemo, tamo negde. Iako ne spadam u one koji bi „proterali“ sve strane reči iz našeg jezika, bojim se da će sve više lepih reči, koje čak nisu ni arhaizam, otići u zaborav.

Trenutno je na snazi, siromašenje jezika u pravom smislu te reči, a da li je to ikome uopšte važno? Volela bih da jeste. Drastičan pad broja reči koje su u upotrebi i osiromašeni vokabular, morao bi zaista da nas uplaši. Današnja komunikacija može da se svede na – što brže, to bolje i svakako uz obilno korišćenje sličica/stikera, takozvanih, emotikona.

Spadam verovatno u manju grupu ljudi, koja još uvek razmišlja o svakoj izgovorenoj rečenici. Meni je to sasvim u redu, jer razmišljanje o izgovorenom podstiče stil i način izražavanja koji je važan. Za nekoga su to gluposti, pa čak i nepotrebne svari. Zašto se opterećivati s tim, kad u dve reči i jednim emotikonom sve može da se objasni. Mislim da smo došli do onog momenta kada možemo da se zapitamo, jezik, kultura, očuvanje, da li je to bitno i ako jeste, zašto je bitno?

U Hilandarskoj povelji zapisane su ove reči:

„Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika.“

Autor: Male Velike Stvari

 

2 COMMENTS

  1. Поздрав аутору овог текста,
    Врло сам пријатно изненађен начином којим сте објаснили данашњу комуникацију, која као што сте и навели, поприма све више облик виртуелног а гурајући у сасвим други план онај прави природни разговор који краси човека, и ту сте потпуно у праву. Заборављамо да су говор и језик дар од Бога, и као такви обогаћују наш живот, зближавају нас са другима и помажу да решимо несугласице. Нажалост, све мање је тога, а све више хладног односа, који је све више присутан док смо онлајн, а који сте ви у чланку одлично описали. Све више бежимо од нормалних речи, које красе здрав разговор, и прибегавамо сиромашном вокабулару до те мере да се задовољавамо стикерима…..све похвале за диван чланак

    • Hvala na Vam na divnom komentaru. To nam je znak da sm na pravom putu i daje nam vetar u leđa da budemo sve bolji.

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

Kako da se vaš restoran izdvoji od konkurencije?

Kako da se vaš restoran izdvoji od konkurencije? U...

Aromatični sočni marokanski kolač

Aromatični sočni marokanski kolač. Od griza, obilato preliven slatkim...

Napredak kroz dobrobit: Kako podržati mentalno zdravlje na radnom mestu?

Napredak kroz dobrobit: Kako podržati mentalno zdravlje na radnom...

Koja oprema vam je potrebna za pružanje usluga pedikira?

Koja oprema vam je potrebna za pružanje usluga pedikira?...