15 razloga zašto lični razvoj treba da vam bude prioritet

-osećate da nemate svrhu;

– ne radite ono što ste oduvek želeli, jer se previše plašite tuđeg mišljenja;

-osećate se zaglavljeno;

-iskusili ste gubitak voljene osobe ili bolest u porodici ii mate utisak da nikad više nećete biti srećni;

-imate utisak da radite pogrešan posao, ali ne znate šta biste umesto njega radili;

-mislite da niste dovoljno dobri i da nemate talenta;

-imate utisak da su ljudi uvek grubi prema vama;

-smatrate da imate problem za koji ne postoji rešenje;

-ako vas najbliži nerviraju i želeli biste da se promene;

-ako se većina razgovora koje vodite sa svojom decom završi svađom;

-imate utisak da ste u lošoj vezi;

-nikad nemate dovoljno novca i mislite da vam je takva sudbina;

-imate manjak samopouzdanja;

-radite sve kako biste se svideli svima;

– Ako osećate da ne želite da radite određene stvari, ali vas na to primoravaju šef, društvo ili porodica.

 15 razloga zašto lični razvoj treba da vam bude prioritet

Šta je to lični razvoj?

To je skup mnogih aktivnosti. Ako ih dosledno radite, postići ćete neopisiv mir i radost. Moje omiljene aktivnosti su sledeće:

Čitajte knjige

Ne samo jedan žanr. Čitajte sve što vam se nađe na putu. Znam ljude koji čitaju samo trilere ili samo drame. To nije dobro. Ako ste ograničeni samo na jedan žanr, mnogo propuštate. Postoje mnoge knjige koje mogu promeniti vašu perspektivu i samim tim vaš život. Takođe, ima mnogo knjiga koje ne vredi čitati, ali nikad se ne zna dok im ne date šansu. Najveće rasprave i polemike vode se o žanru „pozitivne psihologije” ili knjigama za samopomoć. Ima ih na hiljade i hiljade, i priznajem da ne nude sve jasnu poruku i alate koji su zaista od pomoći.

 15 razloga zašto lični razvoj treba da vam bude prioritet

Ipak, neke od njih su pravi dijamanti i pomoći će vam da poboljšate svaku životnu situaciju. Moj ego mi dozvoljava da čitam ovakvu literaturu. Smatram da je u redu da se obrazujete kako da budete srećni, kako da budete dobar prijatelj, kako da raspolažete svojim novcem. Da se ​​ciljevi koje imate mogu ostvariti samo ako ih prvo zapišete u svesku; u redu je poželeti više; da ljudi koji kažu: „Ne želim ništa više. Savršeno sam zadovoljan ovim srednjim životnim standardom“ – često lažu sami sebe. Jer ako je to istina, zašto osećaju male strele zavisti kada je neko koga poznaju postigao materijalno i emocionalno kvalitetniji život? Moj ego mi dozvoljava da priznam da moram da se obrazujem o mnogim temama, a to želim da naučim od ljudi koji su to već uradili.

Gledajte motivacione video-zapise ili slušajte potkaste uspešnih ljudi

Svi oni pričaju o svom putu koji je pun prepreka i grešaka. Svi oni tvrde da neuspeh nije kraj. Neuspeh je samo još jedan korak ka uspehu. A šta su nas učili u školi? Bez obzira u kojoj zemlji živite, školski sistem je prilično isti. Pogrešite i kažnjeni ste. Date pogrešan odgovor i dobijete lošu ocenu. Zato smo se plašili da napravimo grešku. Nećete naći uspešnu osobu koja neće reći: „Imao/-la sam mnogo neuspeha tokom godina.“ Ono što svi moramo da naučimo je kako da se oporavimo od neuspeha i ponovo krenemo. To je jedina razlika između pobednika i poraženih. A strah od neuspeha je razlog broj jedan zašto ostajemo tu gde smo i ne preduzimamo ništa da postignemo život kakav znamo da zaslužujemo.

Uspostavite jutarnju rutinu

Ovo obavezno. Nećete se pomeriti sa mesta ni za centimetar bez jutarnje rutine. Ključno je započeti sve promene u sebi. Meditacija, vizualizacija, vođenje dnevnika, zapisivanje ciljeva i odgovaranje na pitanje „Zašto“ na svaku rečenicu koju napišete.

Unajmite kouča

Uvek sve možete sami. Počela sam da radim sve stvari koje su navedene u ovom članku i odlučila da angažujem kouča 10 meseci nakon što sam uspostavila svoju jutarnju rutinu. Drago mi je što sam prvo pokušala sama da definišem i sledim svoje ciljeve i svestan način života, jer sada mogu da napravim razliku: šta znači sve to raditi i imati kouča pored sebe. Mnogo je lakše, jasnije i efikasnije. Veoma je važno pre nego što unajmite kouča da postavite svoje ciljeve i znate šta želite da postignete na sesijama koučinga. Kouč nije zabavljač i ne može vam reći šta treba da radite sa svojim životom.

Budite zahvalni i cenite ljude u svom životu, stvari koje imate, planetu na kojoj živite. Budite zahvalni za svaki dan koji ste živi, jer to znači da danas imate priliku da promenite nešto u svom životu.

Vežbajte! 

Vežbajte! Ne preskačite vežbanje. Ne ubeđujte sebe da vam to ne treba. Da li mislite da su odlazak u teretanu i trening samo za fensi ljude? Ne. Ne radi se o izigravanju moderne osobe, pokazivanju u teretani ili „pločicama“. Radi se o tome da ostanete zdravi. Možete vežbati u svom domu, čak i ako imate malu sobu. Da li znate kako 10 minuta vežbanja dnevno može da promeni vaše telo i zdravlje? Pokažite malo ljubavi prema sebi, poklonite sebi vežbanje svaki dan. Ono proizvodi endorfin – hormon sreće. I ne počinjite „od ponedeljka“, već odmah danas. 70-godišnji vi će vam reći „hvala“!

Primenite ove stvari i rezultati će biti neverovatni. Napredovaćete. Postaćete fantastičan primer, i tako ćete služiti svetu. Nove ideje će vam doći, a vi ćete se usuditi da idete ka ostvarenju svojih snova. Što da ne? Za mene je to smisao života.

Mislite li da bi naš život trebalo da bude samo: uči – nađi posao koji plaća račune, ali ti ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo (30-40 godina života!) – plati hipoteku – i idi u penziju? Ja mislim da ne. Gde su uzbuđenje, zabava, uživanje? Promene i izazovi su na našem putu, hteli mi to ili ne. Na nama je da iz svake situacije izvučemo najbolje.

Iz svakog problema postoji izlaz. Ima prostora za napredak sve dok smo živi. Počnite da se menjate i za stvari koje ne želite da menjate.

Svima je potreban lični razvoj. Ključna reč je „razvoj“. Naši životi se stalno menjaju. Zašto se ne pripremiti za to? O ovome stalno moramo razgovarati da ne padnemo u iluziju da mislimo da ako dođemo u „to” neko posebno doba i nađemo taj neki posao, i venčamo se sa ljubavlju svog života, i dobijemo dvoje dece kao što smo oduvek planirali, da ćemo onda živeti srećno i zadovoljno do kraja života. Da li je priroda uvek ista? Čak ni dva dana. Događaji u našem životu se menjaju, naša tela se menjaju, ljudi se rađaju, a drugi umiru svaki dan. Stabilnost i sigurnost su iluzije. Jedina sigurna stvar je promena. Ali mi smo stvorenja navike, i kad god nas nešto izbaci iz ravnoteže, patimo. Da ne bismo patili, treba da zaronimo u lični razvoj.

 15 razloga zašto lični razvoj treba da vam bude prioritet

Ne pravdajte se da nemate vremena za lični razvoj. Ako ste pročitali ovaj članak do ovog pasusa – imate vremena. Ne pravite izgovore jer to znači da se smišljate izgovor da sebi ne dozvolite da živite potpuno i zadovoljno. Elizabet Gilbert u svojoj knjizi „Velika čarolija“ kaže: „Ako se borite za svoja ograničenja, moraćete da ih zadržite.“

Šta se dešava kada ste godinama posvećeni ličnom razvoju? I dalje ćete imati problema, izazova, prepreka i nesigurnosti. Vaš posao je da pronađete način da se stavite u ravnotežu, iznova i iznova dokle god ste živi.

Autor: Maya Stoychevski, Life coach and coach for special parents

Preuzeto sa: mayastoychevski.com

Tekst: 15 Reasons Why Personal Development Should Be A Priority To You

A da li je trebalo bolje?

Uvek može bolje! To je tako „divna“ rečenica za sve samokritične.

U stanju smo da se godinama vrtimo u krug. Svako u nekoj svojoj temi, praveći iste greške. No, to je prirodno, jer teško da ćete naći osobu kojoj baš „sve ide“.

A to što nama deluje da je neko odličan na svakom polju, obično je naša zabluda.

Ne vodim se onom rečenicom da uvek nešto mora da fali, ali treba da shvatimo da to što nama deluje da nekome u nečemu baš ide, možda ta osoba i ne doživljava tako. Možda sebe vidi kao neuspešnu i smatra kako bi mogla biti bolja. Možda to što jeste, u njenom poimanju ipak nije dovoljno.

Svi imamo neka svoja uverenja na osnovu kojih posmatramo situacije u životu, a koja smo pokupili tokom odrastanja. Nekome je važno da osnuje porodicu, pa će to i učiniti ranije. Neko drugi smatra da je ipak bolje da prvo razvije karijeru, pa će sve ostalo kasnije.

A sad zamislite da neko ima uspešnu karijeru i vi mu se divite. A možda baš on žali što još nema porodicu i decu. Pa, dok vi mislite: „Blago njemu kakav posao ima“, on možda misli: „Blago njima sa onom slatkom dečicom“. A vama se ta slatka dečica „penju na glavu“ i samo želite nekoliko trenutaka mira za sebe. Namerno sam to ovako predstavila, u nadi da razumete poentu.

Nije bitno šta drugi misle o našem životu, već kako ga mi doživljavamo trenutno i da li smo srećni.

Nekad treba pustiti život da teče i da nas usmeri u kom ćemo pravcu. Pa, šta i ako omašimo smer? Neke okolnosti zaista ne možemo predvideti, neke ljude ne možemo izbeći, a neke ne možemo sačuvati. Neke situacije su prosto trebale tako da se odigraju, neko da nas povredi, mi nekoga da povredimo. Ali dok smo spremni da prihvatimo stvari onakve kakve jesu, da radimo ono što je do nas kako bismo nešto promenili na bolje, sve je u redu.

Takođe, kad smo svesni da smo negde pogrešili, te da je neko zbog toga povređen… Nije uvek prijatno, ali reći iskreno „Izvini“, tako je oslobađajuće. Čak i da to druga strana ne prihvati, prihvatili ste vi. Oprostili ste vi, sebi, što niste znali bolje, ali i drugima, što sa vama nisu znali bolje.

Možda i može to bolje. Možda je i moglo bolje. A da li je trebalo? Ono u šta više ne sumnjam, to je da ako nešto treba da bude, biće. Ako ne treba, neće biti, ma šta mi radili po tom pitanju. Možemo da se trudimo koliko hoćemo, možemo da žalimo i da se bunimo, ali ono što nije do nas, jednostavno nije.

Sa druge strane, treba da priznamo sebi i kad nismo dali sve od sebe. I da prihvatimo odgovornost za to. Aliii, ne treba da se zbog toga kinjimo, već da razumemo da imamo pravo da pogrešimo. Verovatno smo nešto tom greškom i naučili.

Za kraj, nemoj sebe da kažnjavaš i kinjiš. Daj sebi drugu šansu, razumi sebe, delotvornije je.

Autor: Ana Milovanović