Ignorisanje svog emocionalnog stanja nije rešenje.

Pročitala sam ovaj pasus na sajtu thespecialparent.com (https://thespecialparent.com/depression-special-needs-parents-caregivers/)

“Patila sam od depresije koja se ponavljala i nestajala godinama… obično je do toga dolazilo tokom posebno teških faza sa Ketrin i njenim potrebama koje su se stalno menjale. Roditeljstvo je uvek teško. Mnogi kažu da se roditeljstvo deteta sa posebnim potrebama ne razlikuje od bilo kog drugog roditeljstva, i za neke je ljude to možda tačno. Ali mnogi roditelji dece sa posebnim potrebama se ne slažu sa tim, a ni ja. Pakleno je i bilo je mnogo dana kada nisam mogla više da podnesem ponašanje ili još jedan 18-satni dan sa terapijama, erupcijama i cevčicama za hranjenje. Ako vas ovo podseća na nešto što ste doživeli u svom životu kao negovatelj, želim da znate da postoji pomoć. Depresija kod roditelja i staratelja dece sa posebnim potrebama je stvarna i prečesto se zanemaruje ili ignoriše.”

To me je navelo da pomislim da je previše opasno pretvarati se da si dobro. Previše je opasno govoriti stvari koje ne osećate da biste stvorili sliku optimiste.

Morate da obradite svoja osećanja.

Da biste to uradili, morate postati svesni svojih osećanja. Ako je odgovor: -Ne znam – zbunjen sam – preopterećen sam – osećam se zaglavljeno – stagniram na jednom mestu već dugo – ništa se ne menja – ništa se ne pokreće – onda pokušajte da kopate malo dublje.

Zbunjen/-a sam– U redu, u vezi sa čim ste tačno zbunjeni? Šta vam nije jasno? Kako se osećate zbog toga što vam nije jasno? Da li ste možda samo u neizvesnosti zbog budućnosti i to doživljavate kao zbunjenost?

Preopterećen/-a sam – Čime ste tačno preopterećeni? Da li ste fizički umorni? Umorni od razmišljanja, organizovanja i planiranja? Da li ste posebno preopterećeni što se vaša dnevna rutina ne menja nedeljama? Definišite te stvari. Jasnoća uklanja polovinu problema.

Osećam se zaglavljeno – U redu, osećate se zaglavljeno. Kako ste tačno zaglavljeni? Na koji način? Da li osećate kako ne možete da shvatite neke stvari? Ili da se ništa ne pomera? Ništa se ne menja? Da li ste u situaciji gde ne vidite izlaz?

Ignorisanje svog emocionalnog stanja nije rešenje.

Stagniram na jednom mestu već dugo – Na koji način? Da li imate osećaj kao da vam je život na čekanju? Zašto? Kako bi izgledalo da je suprotno? Da vam život nije na čekanju? Šta biste radili? Ko biste bili? Šta vi želite?

Ništa se ne menja – Da li mislite da se kod vas ništa ne menja? Ili u životu vašeg deteta? Možda se poredite sa nekim drugim, pa vam je prva pomisao: „Ništa se ne menja“? Šta biste tačno želeli da promenite?

Ništa se ne pokreće – Slično kao prethodno.

Kada osetite sve te stvari, istražite zašto se tačno osećate tako? Ponekad mislite da ste uznemireni zbog nečega, ali kada bolje razmislite i malo se bavite samo-koučingom, shvatite da vas u stvari nešto drugo muči.

Ako ste dugo mislili da ste hronično tužni i frustrirani jer vaše dete živi sa smetnjama u razvoju, možda ćete svaki put kada se osetite loše misliti da je zbog toga. Ali kada počnete da istražujete i ulazite dublje postavljajući sebi pitanja, možda ćete shvatiti da ste posebno uznemireni jer je trebalo da se nađete sa svojim prijateljem, a on je zakasnio.

Ili ste konačno našli vremena da potražite neki posao onlajn, a internet je nestao na 2 sata. Ili nešto slično tome što vas je malo uzdrmalo.

Ako postanete svesni šta je to što vas muči, moći ćete da rešite problem. Reći ćete: OK, ljuta sam jer je moja prijateljica zakasnila, a nije se ni izvinila, a ja imam samo 2 sata da uživam u svom odmoru. Pa, šta da radim? Ja kažem šta me muči. Ne brinem se da bi moj prijatelj pomislili da sam previše zahtevna ili komplikovana. Reći ću šta želim i neću kriti činjenicu da sam uznemirena. Zatvaranje u sebe uzrokuje štetu na duži rok.

Naravno, ovde se mogu pojaviti mnoga pitanja i problemi. Mislite li da zaslužujete da se drugi dobro ophode prema vama? Imate li običaj da o svemu ćutite, nadajući se da ćete se svima dopasti? Ili jednostavno izbegavate sukobe, itd. Uvek idite malo dublje sa pitanjima. Dnevnik je neverovatno sredstvo za istraživanje sopstvenih misli.

Ne činite sebi nikakvu uslugu ako ignorišete svoje emocionalno stanje.

Ako osećate da ne možete sami da istražite svoje misli i osećanja, ne morate. Možete unajmiti trenera životnih veština (kouča).

Možete istražiti i izguglati “Zašto mi je potreban trener životnih veština?”. Takođe, možete pronaći šta je koučing za roditelje dece sa posebnim potrebama ovde.

Radio sam sa životnim trenerom, i to iskustvo ne bih menjala ni za šta na svetu. Bilo mi je od velike pomoći. Došla sam do takve jasnoće i mira koji su mi učinili život mnogo lakšim. Shvatila sam koja me ograničavajuća verovanja sprečavaju da živim život kojim sada živim.

Zapamtite, ne morate da se osećate tužno, frustrirano, zaglavljeno, preopterećeno, misleći da nema izlaza.

Koristim mnogo različitih vežbi sa svojim klijentima kako bih ih dovela do izvora svake negativne emocije. Obožavaju kada sesiju započnemo sa:„Ne mogu ovo više; previše je teško i frustrirajuće. Gotovo da više ne osećam ništa”, a na kraju bi došli do uvida, ne samo da mogu, već da su neverovatni u tome šta rade i kako to rade. Vide milion opcija o tome šta više može da se uradi. Bitno je samo da prepoznate šta vas je isprovociralo da počnete da se osećate jadno.

Zaista ne morate ovo da radite sami. Ima dosta dobrih kouča, a i sve je više ljudi koji se posvećuju ličnom razvoju, što je odlično.

Ako osećate negativne emocije, nemojte biti strogi prema sebi, odlično vam ide. Pročitali ste ovaj članak do kraja, zar ne? To znači da želite da promenite stvari; želite da poboljšate nešto u sebi. Svaki dan se menjamo i rastemo. To je naše prirodno stanje. Nije moguće biti zaglavljen na jednom mestu ili stagnirati ili se ne menjati. Sve se stalno kreće i menja. Naša deca nam u tom procesu mnogo pomažu.

Okrenite se svojoj unutrašnjosti i videćete koliko lepote ima u tome. Saznajte kako se svaki izazov i stres mogu pretvoriti u nešto dobro za vaš život i budućnost. Saznajte koliko ste čvrsti i jaki i ne odustajte.

Radite na svojim emocijama i na vreme rešite one negativne.

Napišite mi u komentarima ispod koji je vaš odgovor na pitanje „Kako se osećaš?”

Ignorisanje svog emocionalnog stanja nije rešenje.

Autor: Maya Stoychevski, Life coach and coach for special parents

Preuzeto sa: mayastoychevski.com

Tekst: Ignoring Your Emotional State is Not the Solution