Kao osećanje koje zapravo pokreće svet i svakog pojedinca u njemu, ljubav ima svoju polaznu tačku u odnosu svake osobe prema sebi samoj. Tek nakon što istinski zavolimo sebe, mi možemo širiti opus ovog osećanja i deliti ga sa svojim okruženjem. Imajući to u vidu, svako od nas pred sobom ima kompleksan zadatak da zavoli i voli sebe. Ne bismo li naposletku bili zadovoljni svojim životom i bili sposobni da prepoznamo lepotu u svemu što nas okružuje. Zbog toga ćemo u ovom tekstu pokušati da odgovorimo na pitanje kako probuditi. Razviti i održavati osećanje ljubavi prema sebi. Te pružiti najbolju verziju sebe svome okruženju, a istovremeno i prigrliti ono najbolje iz njega.
Prepoznavanje ličnih vrednosti
Granica između prepoznavanja ličnih vrednosti. Dakle priznavanja svojih vrlina i samoevaluacije, koja može preći u rašlanjavanje sebe na osobine i nekonstruktivnu samokritiku, je veoma tanka i krhka. S jedne strane je veoma važno konstatovati svoje vrline i sebi pružiti podršku na ovaj način. Dok je sa druge strane potrebno imati na umu da od broja i uslovno rečeno značaja vrlina koje sebi priznamo ne zavisi odgovor na pitanje da li smo vredni ljubavi. Potrebno je sebe iznova podsećati da bez obzira na formalna postignuća imamo pravo na ljubav i da ta ljubav prvenstveno treba da dolazi iznutra, dakle od nas samih.
Zdrav odnos prema svojim manama
Svaki pojedinac neizostavno poseduje mane. Odnosno one osobine koje okruženje označava kao manjkavost karaktera. Ili koje ne idu u prilog pozitivnom iskustvu života i sveta oko sebe. Ne bismo li razvili zdrav odnos prema sebi, važno je da budemo osvešćeni i povodom ove strane naše ličnosti. Ali je istovremeno važno mane ne prihvatati fatalistički. Već voditi računa o tome da kritike koje sami sebi upućujemo budu konstruktivne. Rad na sebi i ispravljanju onoga što smatramo svojim manama jeste vid pokazivanja ljubavi prema sebi, odnosno pomaganja sebi da zaista volimo osobu kakva jesmo.
Voleti svoje telo
Pitanje telesnosti je veoma kompleksno. Odnos prema ovom delu našeg bića će u velikoj meri uticati i na našu duhovnu stabilnost. Zadovoljstvo fizičkim izgledom ne treba marginalizovati i označavati kao površnu potrebu. Budući da mi ne možemo da se ogradimo od svog tela. Odnosno takav pristup sebi ne možemo označiti kao sasvim ispravan i on može imati dublje posledice. Zbog toga se kao oblik ljubavi prema sebi podrazumeva kako rad na ispravljanju fizičkih mana. Kao i prihvatanje eventualnih nedostataka u ovom domenu (ili onoga što mi lično smatramo nedostacima) kao oblika lepote.
Ideal lepote se kroz vreme pokazao kao veoma promenjiva kategorija. I danas dolazimo do zaključka da lepota dolazi u različitim oblicima i veličinama. U vezi sa ovom temom je takođe i pitanje seksualnosti, koje kao zrela osoba treba da spoznamo i prigrlimo.
Seksualna kultura na našem podneblju tek sa dolaskom modernog doba počinje polako da izlazi iz okvira tabua kao tema. Te danas možemo da se pohvalimo značajnim izvorima informacija o ovom segmentu života. Savremeno doba nudi brojne načine rada na sebi u ovom smislu i podsticanja svoje seksualnosti. Te je danas opcija posetiti sex shop u Srbiji ili razgovarati na ovu temu otvoreno u onoj meri u kojoj to nama i našem okruženju odgovara. Izradivši zdrav pristup svome telu. Kao i njegovim potrebama. Mi zaokružujemo jedan valjan odnos prema sebi kao ličnosti i doprinosimo potpunom osećaju zadovoljstva sobom.
Verovati u sebe
Verovanje u svoje sposobnosti i potencijale je ključ uspeha u svakom domenu života. Veoma je važno postaviti granicu između očekivanja i podsticanja sopstvenog napretka. Budući da previsoka očekivanja sobom nose opasnost od razočaranja i kasnije malodušnosti. Ovo je veoma osetljivo tle, te je važno pre svega upoznati sebe i činiti objektivne procene svojih mogućnosti.
Iako nimalo lak, ovaj zadatak je zaista moguće ispuniti. Ukoliko u svaki pohod krenemo sa mišlju da neuspeh nije konačna presuda. Postavljanje ciljeva u životu je svakako neophodno za napredak. Ali ukoliko ih ne dosegnemo mi ne dokazujemo svoju nesposobnost u određenom domenu, već bi trebalo da se zapitamo na koji način možemo pomoći sebi da nam dati ciljevi postanu dosežni. Stavljanje sebe pod pritisak je svojevrsan vid agresije prema sebi i kao takav on može dovesti do kasnijeg samoomalovažavanja. Nemojmo zaboraviti da glavnu ulogu u svom životu igramo upravo mi sami. I verom u sebe ćemo nesumnjivo postići uspehe kojima težimo.
Uticaj okruženja
Svakome od nas je povremeno potrebna povratna informacija od strane našeg okruženja. Ovo ne znači da ne verujemo svojoj proceni, već je to sasvim prirodna odlika svakog društvenog bića. Naposletku, poštovanjem određenih društvenih normi mi doprinosimo svom socijalnom životu, koji je deo naše svakodnevice i uspesi u ovom domenu svakako doprinose našem ukupnom osećaju sreće i zadovoljstva. S druge strane, uticaju okruženja na naš odnos prema sebi bi trebalo da postavimo određene granice.
Ovo znači da treba da prepoznamo ukoliko je jedan deo naše sredine uslovno rečeno toksičan u ovom smislu, te da li je u pitanju ljubav prema nama ili su komentari okruženja podstaknuti drugačijim emocijama. Potrebno je uočiti razliku između dobronamerne kritike partnera, prijatelja, kolega i porodice (koja nas podstiče da budemo bolji i postignemo više) i omalovažavanja naših postignuća. Ovo ćemo postići upravo prethodno pomenutom verom u sebe, koja podrazumeva i veru u sopstveno rasuđivanje. Jednako negativno kao nekonstruktivna kritika, može biti i povlađivanje, te i podržavanje određenih loših obrazaca ponašanja koje eventualno negujemo. Zbog toga odgovor okruženja valja tretirati kao još jedno mišljenje, o čijoj relevantnosti ćemo sami odlučiti, pre svega polazeći od toga da je naša sopstvena dobrobit naš osnovni cilj.
Negujući ljubav prema sebi mi zapravo doprinosimo svim segmentima našeg života. Ukoliko volimo sebe, mi ćemo umeti da podelimo ljubav i sa drugima, gradićemo kvaltetne odnose u domenu ljubavnih veza, sa prijateljima i u okviru porodice, bićemo uspešniji na profesionalnom planu. Naposletku, naš odnos prema sebi će naše okruženje prirodnom stvari preslikavati, te ćemo izvesno od strane okoline biti tretirani onako kako tretiramo sami sebe. Zbog toga možemo reći da je veza koju izgradimo sa sobom ujedno i najvažnija i ona će biti polazna tačka za izgradnju zadovoljstva i sreće u svim ostalim domenima našeg života.
Autor: Ljiljana Bugarin
