Ivana je živela sa majkom Sarom. Majka je još bila veoma mlada, ali od skora i razvedena. Rešila je da okonča neuspeli brak i od tad se osećala mnogo bolje.

Ivana je bila na raspustu pa je pakovala stvari da bi otišla na par dana kod bake na selo. Volela je baku i rado je odlazila tamo.

Tamo je imala svoju sobu, odnosno, majčinu devojačku. Još dok je mala bila volela je da gleda šta baka ima po sobama. Ona se nije ljutila zbog toga, samo joj je objasnila koju fioku ne sme da dira jer su joj tu važni dokumenti. I Ivana je poslušala baku.

Jednog dana, pošto je padala kiša, nije mogla da ide napolje. Rešila je da pogleda orman u toj sobi u kojoj je spavala. Na dnu ormana bila je stara kutija od cipela, a u njoj pisma i slike. Obradovala se kad je našla takvo blago. Sela je na krevet i počela da ispituje sadržaj kutije. Pisma je njena majka dobijala od drugarica i jednog Gorana. Na slikama bila je njena majka. Nasmejana, mlada devojka u društvu lepog mladića. Razgledajući slike i čitajući pisma, došla je do zaključka da je to Goran.

Posle par dana, krenula je kući i ponela maminu kutiju. Čim je stigla pokazala je mami. Mami su oči zasuzile. Neko vreme je ćutke gledala slike a onda je Ivani sve ispričala o svojoj prvoj i velikoj ljubavi. Na tome se priča o tome završila. Ivana je rešila da se malo raspita o tom Goranu. I ubrzo je dobila njegov telefon. Nazvala ga i predstavila se. Pričali su neko vreme. I njemu je bilo drago što čuje nešto o Sari. Od Goranovog brata, saznala je da je Goran sam i da često ide petkom oko 20 h u „Modenu“ na pizzu.

Rekla je mami da bi bilo lepo da izađu njih dve u petak i predložila piceriju „Modenu“. Majka se štrecnula čuvši ime picerije, ali je pristala. Setila se da je tamo često odlazila sa Goranom.

Majka i ćerka su se doterale i otišle na večeru. Ivana je izabrala sto odakle može da se vidi cela prostorija. Sele su, naručile piće i pizze i krenule veselo da pričaju. U jednom mometnu, vrata se otvoriše i na njima se pojavi Goran. Sara mahinalno baci pogled ka vratima i zaneme. Goran u tom momentu, gledajući gde će da sedne, primeti Saru. Zastade u momentu a onda setivši se priče sa njenom ćerkom, krene sigurnim korakom ka njihovom stolu.

„Dobro veče! Mogu li da vam se pridružim?“

Obe klimnu glavama, a Ivana se mangupski nasmeja.

Sedeli su neko vreme svo troje, a onda Ivana reče da je dobila poruku od drugarice i da bi trebala da ide. Majka, još uvek, zbunjena susretom i ne primeti da je Ivana namestila ovaj susret.

Ostadoše njih dvoje da, uz večeru, pričaju o godinama koje su propustili, gledajući se preko stola kao nekada davno.

Autor: Sanja Trninić