„We fly BGD“ sa ovom rečenicom završila se još jedna Nike trka na 10 kilometara u Beogradu, 9 septembra. Prvi put sam trčala ovu trku prošle 2017. godine i bilo nas je 12.000 prijavljenih trkača. Ove godine bilo nas je 15.000. Lepo je znati da sve više mladih želi da učestvuje u takvim akcijama. Što se tiče treninga, aktivno sam počela da se bavim tokom leta. Trčala sam skoro svaki dan po keju uveče. Nekada je to bilo pet kilometara, nekada deset. Mada me je koleno uvek usporavalo i nije davalo da istrčim čitavu dužinu, za prvi put- nisam odustajala. Na pitanje „A zašto trčiš“, moj odgovor je bio- jer sam postavila taj cilj pred sobom. Htela sam da vidim dokle mogu da pomerim svoje granice. Otkad sam postala mama, prestala sam da se bavim sportom (trčanje za detetom tokom čitavog dana za mene više nije sport nego je uobičajan raspored). A pored toga postoji osećaj ponosa kada se trči sa ostalim ljudima po ulicama svoga grada, a ljudi, koji su u tom trenutku bili napolju su publika, koja nas podržava na razne načine.

Ove godine smo imali sledeću rutu:

Start je bio kod Ušća pa smo krenuli na Brankov most, Prizrenska, Terazije, Kralja Milana, Slavija, Nemanjina, Balkanska, Gavrila Principa, Brankov most, Bulevar Mihaila Pupina, Trešnjinog cveta i finiš na Bulevaru Nikole Tesle.  Kad sam dobila kartu na mail, prvo sam pomislila da se neko šali jer je nemoguće da je to 10 kilometara (ja u svojoj glavi izračunala najmanje 15). Ali, kad obučeš trkačku opremu, zauzmeš svoj položaj, staviš slušalice na uši sa muzikom koja te pokreće, onda i ne primetiš kako pretrčiš ovu distancu. Duž čitave staze podržavali su nas svirači sa muzikom, imali smo potkrepne stanice sa vodom za snagu. Najbolja je podrška bila to što je dosta građana  izašlo na ulice i bodrilo nas.

Za mene, koja je amater, ova staza bila je teška jer smo imali baš uzbrdice i nizbrdice (tu je mene koleno najviše i bolelo i morala sam da se zaustavim), ali sam rekla sebi, da trku završiti moram (makar  morala da puzim).

Što se tiče organizacije, od 14 časova bio je otvoren Nike grad, gde smo mogli da preuzimamo našu startnu paket-torbu, u kojoj su se nalazili majica, vaučeri, voda, čokoladica, dezodorans, kreme. Onda na bini su nam puštali muziku, uz koju smo vežbali i zagrevali svoje mišiće. Devojke su mogle da naprave frizure.  Red Bul je tu da nam da krila da letimo. Trka je krenula u 17:30 i duž čitave, staze ulice su bile zatvorene, kola policije i hitne pomoći bili su uvek u blizini, tako da bih rekla da je organizacija bila vrlo dobra.

Na finišu su nam dali medalje, na kojima piše „We fly BGD“, a to pogotovo važi za naše pobednike, koji su optrčali za 30 minuta (ili bolje da napišem da su preleteli kroz Beograd, kao što je to uradila Olivera Jevtić i ove godine).

Ja sam ponosno uzela moju medalju, koja će mi krasiti policu pored one iz prošle godine. A ja ću isto tako čekati i sledeću godinu da ponovo trčim ulicama svoga grada

Autor: Kristina Jovičić

Simbolika feniksa je baš poput same ptice, umire i ponovo se rađa kroz različite kulture tokom različitih vremenskih epoha. Legenda iz davnina oslikava pojam mistične ptice. Ona je sjajna i svetlucava i živi nekoliko stotina godina pre nego što umre tako što je plamen obuzme. Kada se to desi, ona se ponovo rodi iz pepela, kako bi započela novi i duži život. Ta simbolika je toliko moćna da je ovaj motiv i danas prisutan kroz folklor mnogih kultura.

Život posle smrti

Legendarni feniks moćna je, velika ptica. Njena snaga je poput snage orla i lepota poput paunove. Brilijantno je oslikan crvenom, purpurnom i žutom bojom jer se ova ptica povezuje sa izlazećim suncem, kao i sa vatrom. Ponekad ga okružuje aura svetlosti, koja je vidljiva na nebu. Oči su mu plave i sjajne poput safira. On gradi sebi gnezdo ili sopstvenu pogrebnu vatru i to je sve u stanju da zapali samo sa jednim pokretom svojih krila. Nakon svoje smrti, slavno se penje iz pepela i odlazi u novo jutro.

Feniks kao simbol mnogih tema

Ova ptica simboliše regeneraciju i obnavljanje tako da se lako može poistovetiti sa mnogim temama. Neke od najčešće spominjanih su svakako: vreme, imperija, sunce, posvećenost, vaskrsnuće, život na nebu u raju, izuzetnost, kao i mnoge druge.

U egipatskoj, grčkoj i arapskoj mitologiji o feniksu se piše kao o izuzetno dugovečnoj ptici. Kada oseti da joj se kraj približava, pravi gnezdo od drveta iz najfinijih, aromatičnih šuma, zatim se zapali i pušta da ga taj palmen obuzme. Iz gomile pepela javlja se novi feniks, mlad i snažan. Pepeo svog prethodnika balzamuje u mirisnoj smoli, a nakon toga odleti u grad Sunca, Heliopolis. Tamo polaže jaja na oltaru Boga Sunca.

Zbog tema o smrti i vaskrsnuću, usvojen je simbol u ranom hrišćanstvu, kao analogija smrti Hrista i njegovog, tri dana kasnijeg vaskrsnuća. Ova slika postala je popularan simbol u ranim hrišćanskim nadgrobnim spomenicima. Ovo je takođe i simbolika kosmičke vatre za koju se veruje da je stvorila svet i koja će se potom stopiti u jedno sa tim istim svetom.

Prema ovim legendarnim pričama, feniks inspiriše ljude da izađu snažniji nakon najvećih izazova u njihovom životu jer je ova ptica ipak najvažniji simbol ponovnog rođenja nakon velike vatre.

Autor: Ivana Živanić