Aco Pejović otvara Riva Shopping Centar u Velikoj Plani. Od 12. do 15.9 čekaju vas četiri dana muzike, zabave i kupovine povodom otvaranje Riva Shopping Centra.
Aco Pejović, Dr Nele Karajlić i bend, Teodora Džehverović, Tap 011, Tropico Band, Inspektor Blaža i Kljunovi, hor Čarolije, Fenečki biseri i biserčići, dečije predstave, kreativne radionice, predstave i nastupi kulturno umetničkih društava, novi brendovi i popusti čekaju vas na otvaranju Riva Shopping Centra u Velikoj Plani, od četvrtka, 12.9, do nedelje, 15.9. Svi nastupi i celokupan program su besplatni i predstavljaju poklon porodične kompanije Donić, koja je investitor, svim sugrađanima i svim ljubiteljima dobre kupovine i zabave.
Aco Pejović otvara Riva Shopping Centar u Velikoj Plani
„Gradnjom RIVA shopping centra na više od 6.000 m2 i uključivanjem firmi iz Velike Plane u ceo proces, a i nakon toga, dalje u rad centra, želimo da pružimo doprinos razvoju lokalne zajednice i ostavimo trag.
Naše investiranje najveća je investicija u Velikoj Plani u ovoj godini, a program koji smo pripremili za četiri dana povodom otvaranja je naš poklon svim ljubiteljima kupovine i zabave, ne samo u Velikoj Plani, već i šire. Sve je besplatno, važno je samo da se ponese dobro raspoloženje“, istakao je Milan Donić, direktor kompanije Donić.
Od četvrtka, 12. septembra, svoja vrata otvoriće Pepco, Sinsay, Planeta sport, Obuća Bravo, Wurth, zlatara Onix, Walter, gejming centar Galaktika, dok se u narednoj fazi otvaraju Donić trgovina, Maxi, Koton, frizerski salon CutandGo i Lilly drogerija.
Aco Pejović otvara Riva Shopping Centar u Velikoj PlaniInspektor Blaža i Kljunovi
VELIKO OTVARANJE
ČETVRTAK, 12.9.
Kreativne radionice, animacije, dečiji i porodični program, 12h – 18h
Kolač od jabuka koji miriše na jesen. Fantastično mekan i sočan kolač sa aromom cimeta. Savršeno poslagani slojevi jabuka ušuškani u mirišljavom testu za koji će vam tražiti komad više. Toliko se lako sprema da ćete ga vrlo često i rado pripremati. I ne zaboravite da ga obavezno servirate uz dodatak vanil sladoleda sa slanim karamelom.
Kolač od jabuka koji miriše na jesen
Recept:
5 jabuka
2 jaja
80 gr šećera od šećerne trske
100 gr brašna ili bademovog brašna
1 jogurt 125 ml
40 ml suncokretovog ulja
1 kesica praška za pecivo
Narendana korica limuna
1 kašičica cimeta.
Trebaće vam i jedan okrugli pleh, prečnika 21 cm koji ćete premazati sa malo maslaca i posipati sa malo šećera od šećerne trske.
Kolač od jabuka koji miriše na jesen
Kolač od jabuka koji miriše na jesen
Priprema:
Jabuke oprati, oljuštiti, očistiti od koštica i iseći na tanje režnjeve. Brašno staviti u dublju činiju, dodati peciva i sve sjediniti mešajući. Jaja umutiti penasto uz dodatak šećera, nakon toga dodati jogurta i ulja, sjediniti muteći mikserom srednjom brzinom. Zatim dodati mešavinu brašna i peciva, narendanu koricu limuna i cimeta i sve sjediniti muteći mikserom.
Kolač od jabuka koji miriše na jesen
Na kraju dodati jabuke, sjedinite mešajući špatulom, sipati u pleh koji ste podmazali uljem i posuli šećerom, posipati mlevenim bademom i peći u zagrejanoj rerni na 180° 35 minuta . Pečeni kolač izvaditi iz rerne ostaviti ga da se malo prohladi. Iseći parče željene veličine, dodati kuglu sladoleda i uživajte u njegovom fantastičnom ukusu.
Kolač od jabuka koji miriše na jesen
Savet više:
Umesto običnog, belog brašna možete koristiti i integralno, bademovo brašno ili pak mleveni orah ili mleveni lešnik. Umesto jabuka možete koristiti voće po vašem ukusu, banane su odličan izbor, takođe.
Kolač od jabuka koji miriše na jesen
Umesto šećera od šećerne trske možete koristiti i običan kristal šećer. Ako volite slađe kolače, povećajte količinu šećera. Pleh u kome pečete kolač možete obložiti i pek papirom, ako vam je lakše. Obavezno sačuvajte recept, a mi vas pozivamo na našu sledeću slatku ili slanu avanturu.
Most između razuma i srca. Emocionalna inteligencija je sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i empatije prema emocijama drugih. U svetu koji postaje sve dinamičniji, veštine samoregulacije su ključne za uspješnu interakciju i ostvarivanje ličnih ciljeva. Razvijanje emocionalne inteligencije kroz tehnike samopomoći može značajno poboljšati kvalitet našeg života.
Most između razuma i srca
Most između razuma i srca
1.Samosvest:
Prvi korak ka poboljšanju emocionalne inteligencije je razvijanje samosvesti. Započnite vođenjem dnevnika osećanja. Zapisujte kako se osećate tokom dana i pokušajte da identifikujete uzroke tih emocija. Ovo će vam pomoći da prepoznate obrasce i bolje razumete svoje emotivne reakcije.
Most između razuma i srca
2.Mindfulness i meditacija:
Praksa mindfulness-a je izuzetno efikasna za razvijanje emocionalne inteligencije. Uzimanje vremena za meditaciju može vam pomoći da se povežete sa svojim unutrašnjim svetom i poboljšate sposobnost da se suočite sa stresom. Fokusiranjem na sadašnji trenutak, učite kako da prepoznate i prihvatite svoje emocije, umesto da ih potiskujete.
Most između razuma i srca
3.Vežbe empatije:
Aktivno slušanje je ključna veština empatije. Pokušajte da se stavite u tuđu kožu, postavljajući pitanja u vezi sa osećanjima drugih. Razvijanje empatije ne samo da poboljšava međuljudske veze, već i pomaže u razumevanju vlastitih emocija.
Most između razuma i srca
Most između razuma i srca
4.Upravljanje stresom:
Razvijanje zdravih koping strategija može značajno poboljšati vašu sposobnost samoregulacije. Vežbanje, tehnike dubokog disanja ili kreativno izražavanje (poput slikanja ili pisanja) može poslužiti kao efikasan način za oslobađanje stresa.
Most između razuma i srca
5.Postavljanje granica:
Neka vaša emocionalna inteligencija vodi proces postavljanja granica. Naučite da kažete „ne“ kada je to potrebno i da odredite svoje emocionalne granice. Ovo će vam pomoći da se zaštitite od negativnih uticaja i očuvate svoje emocionalno zdravlje.
Most između razuma i srca
Refleksija i prilagođavanje:
Uživajte u trenutku refleksije na kraju svakog dana. Razmislite o svojim emocionalnim reakcijama i o tome kako ste upravljali situacijama koje su vas podstakle. Razvijanje navike da analizirate svoje postupke i emocije može vam pomoći da se prilagodite i poboljšate svoje reakcije u budućnosti.
Povećanje emocionalne inteligencije i razvijanje veština samoregulacije kroz tehnike samopomoći zahteva strpljenje i posvećenost. Kroz samosvest, mindfulness, empatiju, upravljanje stresom, postavljanje granica i refleksiju, možete postati emocionalno otporniji i sposobniji da se nosite sa svakodnevnim izazovima.
Most između razuma i srca
Most između razuma i srca
Ulaganje u emocionalnu inteligenciju ne samo da poboljšava našu unutrašnju harmoniju, već i jača naše međuljudske odnose, čineći nas sposobnijima da postignemo istinsku sreću i ispunjenje u životu.
Važno je razumeti da su razum i srce međusobno povezani i da je optimalno mentalno zdravlje rezultat ravnoteže između emocionalne inteligencije i kognitivnih sposobnosti. Razvijanje veština samopomoći koje podstiču harmoniju između razuma i srca, kao što su svesnost, empatija, samoregulacija i pozitivan mindset, može doprineti celovitom blagostanju i sreći.
Održano svečano otvaranje izložbe „Mape“ umetnice Jelene Borovčanin u Beogradu. Beograd, 6. septembar 2024. – U Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu svečano je otvorena samostalna izložba „Mape“ umetnice Jelene Borovčanin.
Održano svečano otvaranje izložbe „Mape“ umetnice Jelene Borovčanin u Beogradu
Izložba, koja će biti otvorena do 20. septembra, privukla je veliki broj posetilaca koji su imali priliku da se upoznaju sa jedinstvenim umetničkim radovima inspirisanim bogatom istorijom Balkana, Venecije i Mediterana.
Održano svečano otvaranje izložbe „Mape“ umetnice Jelene Borovčanin u Beogradu
Nakon zapaženog uspeha kolektivne izložbe „Identiteti“ održane u Veneciji koja predstavlja polaznu tačku za dalji razvoj jedinstvene postavke „Mape“, umetnica usavršava upotrebu rafiniranog stakla sa ostrva Murano, praveći time direktnu vezu sa istorijom venecijanske umetnosti. Projekat predstavlja umetničko istraživanje koje kombinuje elemente staklenih fragmenata i antičkih kovanica kojima su predstavljeni najrazličitiji motivi, simbolizujući putovanja kroz vreme i prostor.
Održano svečano otvaranje izložbe „Mape“ umetnice Jelene Borovčanin u Beogradu
„Projektom „Mape“ istražujem bogatu istoriju kroz kombinaciju stakla i kovanica, osvetljavajući ključne trenutke putovanja kroz vreme i prostor. Za mene, Mape su sinonim za putovanja, kroz koje nastavljam da gradim svoj umetnički put. Neizmerno me raduje što je baš ova, moja 18. po redu izložba predstavljena upravo ovde, u Italijanskom institutu za kulturu, mestu koje na simboličan način povezuje ceo ovaj koncept i moj umetnički izražaj“, izjavila je Jelena Borovčanin povodom svečanog otvaranja izložbe.
Održano svečano otvaranje izložbe „Mape“ umetnice Jelene Borovčanin u Beogradu
Kustos izložbe, gospodin Saverio Simi de Burgis, koji je takođe bio kustos Jelenine prethodne izložbe „Identiteti“ u Veneciji, izneo je svoje viđenje umetničkog izraza Jelene Borovčanin: „Identitet i tradicija su u neraskidivoj vezi između prošlih i sadašnjih dana, što predstavlja motivaciju za istraživanje u savremenom kontekstu. To su istovremeno i odlike koje primećujem u Jeleninom radu i delima protkanim ovim ciljevima.“
Kroz različite mape Mediterana, Balkana i Srbije, Jelena Borovčanin predstavlja i povezuje bogatu i isprepletanu istoriju ovih područja. Od Odiseja i cara Hadrijana, preko rimskih careva rođenih na području Srbije, do Stefana Prvovenčanog, umetnica je predstavila ove veze na svojim delima do najsitnijih detalja.
Održano svečano otvaranje izložbe „Mape“ umetnice Jelene Borovčanin u Beogradu
Postavka „Mape“ je dodatno obogaćena ostalim samostalnim delima umetnice u kojima „govori“ o ciklusu života kroz ptice, drveće, sunce i čoveka, objedinjujući nesvakidašnje stvaralaštvo u jedinstven umetnički doživljaj.
Održano svečano otvaranje izložbe „Mape“ umetnice Jelene Borovčanin u Beogradu
Izložba je otvorena do 20. septembra, od ponedeljka do četvrtka od 10h do 18h i petkom od 10h do 15h časova, a ulaz je besplatan za sve posetioce.
Kolač od kajsija sa integralnim brašnom. Savršeno mekan kolač sa kajsijama koji se topi u ustima, bogato preliven mascarpone kremom. Poslastica za sve prilike koju možete napraviti sa bilo kojim sezonskim voćem po vašem izboru. Kolač za koji će vam sigurno tražiti parče više. Priprema brza, laka i jednostavna.
Kolač od kajsija sa integralnim brašnom
Recept za koricu :
3 jaja, 130 gr šećera od šećerne trske, 140 gr otopljenog maslaca, 30 ml maslinovog ulja, 150 ml soka od kajsija, 150 gr brašna T405, 150 gr integralnog brašna T110, 1kesica peciva (11) gr, 200 gr kajsija isečenih na kockice.
Kolač od kajsija sa integralnim brašnom
Mascarpone krema:
250 gr mascarpone sira, 330 ml pavlake sa mascarpone sirom, 4 kašike šećera u prahu, 75 gr kisele pavlake, 310 gr kajsija isečenih na kockice. Trebaće vam i pleh koji ćete podmazati sa malo suncokretovog ulja i posipati šećerom od šećerne trske, dimenzija 27x 17,5 cm.
Kolač od kajsija sa integralnim brašnom
Priprema korice:
U dublju činiju stavite obe vrste brašna, dodajte prašak za pecivo i sve dobro sjediniti mešajući. Jaja stavite u dublju posudu, dodajte šećera i umutite penasto mikserom. Zatim dodajte otopljenog maslaca i maslinovog ulja i sve sjedinite muteći mikserom.
Kolač od kajsija sa integralnim brašnom
Nakon toga dodajte sok od kajsija i mešavinu brašna sa praškom za pecivo i sve dobro sjedinite mikserom. Pripremljenu smesu sipajte u pleh, a odozgo poređajte kockice kajsija. Pecite u već zagrejanoj rerni na 180° , 30 minuta.
Kolač od kajsija sa integralnim brašnom
Za to vreme pripremite mascarpone kremu. Stavite mascarpone sir u dublju posudu, dodajte šećera u prahu i pavlake i sve umutite mikserom. Nakon toga dodajte kajsije i sve sjedinite mešajući špatulom. Pečenu koricu izvadite iz rerne i ostavite da se ohladi.
Nakon toga nanesite mascarpone kremu, ravnomerno je rasporedite po kolaču i ostavite u frižider da se krema dobro stegne, a kolač ohladi. Isecite kocke kolača željene veličine i uživajte u savršenom ukusu ovog kolača.
Savet više:
Kolač, kao i što smo napomenuli, ako niste ljubitelj kajsija, možete pripremiti sa bilo kojim voćem po vašem izboru. Umesto šećera od šećerne trske, možete koristiti i običan kristal šećer, a količinu prilagodite vašem ukusu.
Kolač od kajsija sa integralnim brašnom
Ako želite da korica bude niža, pecite je u pleh malo većih dimenzija. Prilikom sipanja otopljenog maslaca pazite da ne bude previše vreo. Za pripremu mascarpone kreme koristili smo slatku pavlaku koja u sebi već sadrži manji procenat mascarpone sira. Ako je nemate, možete koristiti i običnu, slatku pavlaku. Ako želite deblji sloj kreme na kolaču, malo povećajte količinu sastojaka.
Antropologija sporta – čime se bavi ova oblast? Antropologija sporta je relativno nova i specijalizovana oblast unutar šire discipline antropologije koja proučava sport kao kulturni i društveni fenomen.
Kroz različite metode istraživanja, antropolozi sporta ispituju kako sport reflektuje i oblikuje društvene odnose, identitete i moći unutar zajednica. Ova oblast se ne bavi samo fizičkim aspektima sporta već i njegovim kulturnim, ekonomskim i političkim dimenzijama.
Antropologija sporta – čime se bavi ova oblast?
Sport je danas uključen u naš svakodnevni život, kroz treniranje i kroz praćenje. On ujedinjuje društvo, tako da milioni ljudi širom sveta znaju sve titule Novaka Đokovića ili drugih najpoznatijih sportista na svetu. Ali da li znate kako se koristi sportska antropologija u proučavanju povezanosti sporta i sociologije? Sport dosta utiče na društvo, a u našem tekstu saznajte zašto je važna antropologija sporta i kako se koristi u savremenom svetu?
Antropologija sporta – čime se bavi ova oblast?
Istorijski razvoj antropologije sporta
Antropologija sporta kao disciplina počela je da se razvija u drugoj polovini 20. veka.
U ranijim fazama antropoloških istraživanja, sport je bio uključen u analize rituala, društvenih ceremonija i običaja. Bronislav Malinovski je u svojim etnografskim istraživanjima Trobriandskih ostrva opisivao razne igre i takmičenja kao deo svakodnevnog života i društvene strukture. Međutim, ovi opisi nisu činili sport glavnim fokusom istraživanja, već su ga tretirali kao sekundarni element u proučavanju kulture.
Sistematsko proučavanje sporta kao posebnog kulturnog fenomena započelo je tek 1960-ih i 1970-ih godina. U ovom periodu, antropolozi su počeli da prepoznaju sport kao važan društveni i kulturni fenomen koji zaslužuje detaljniju analizu.
Osnivači i najvažnija imena ove oblasti
Jedan od ključnih figura u razvoju antropologije sporta je antropolog John MacAloon. Njegov rad u isticanju značaja sportskih događaja kao refleksije društvenih struktura i dinamike moći unutar zajednica. MacAloon je analizirao kako veliki sportski događaji, poput Olimpijskih igara, funkcionišu kao „kulturne predstave“ koje odražavaju i pojačavaju društvene vrednosti, identitete i odnose moći.
Eric Dunning je bio jedan od najvažnijih ljudi u oblasti antropologije sporta, čiji rad je značajno doprineo razumevanju sporta kao društvenog procesa.
Antropologija sporta – čime se bavi ova oblast?
U saradnji sa norveškim sociologom Norbertom Eliasom, Dunning je razvio teorijski okvir koji istražuje sport u kontekstu društvene dinamike i promena. Norbert Elias je bio poznat po svojoj teoriji civilizacije, koja se bavi dugoročnim društvenim procesima i promenama u ponašanju i emocijama. Prema Eliasu, civilizacijski proces uključuje razvoj samokontrole, promene u društvenim standardima i normama, kao i složenije društvene strukture. Ovi procesi se manifestuju kroz promene u svakodnevnim aktivnostima, uključujući sport i rekreaciju.
Njihova knjiga „The Quest for Excitement: Sport and Leisure in the Civilizing Process“ (1986) predstavlja jedno od najvažnijih dela u ovoj oblasti, pružajući duboku analizu sporta kroz prizmu teorije civilizacije.
Antropologija sporta – čime se bavi ova oblast?
U knjizi, oni istražuju kako sport i rekreacija reflektuju i oblikuju procese civilizacije. Oni tvrde da sport predstavlja regulisanu formu fizičke aktivnosti koja omogućava izražavanje kontrolisanih emocija i društvenih interakcija. Jedan od glavnih doprinosa ove knjige je konceptualizacija sporta kao dinamičnog društvenog procesa. Elias i Dunning ističu da sport nije samo refleksija društvenih normi, već i aktivni činilac u njihovom oblikovanju i transformaciji.
Kroz detaljne analize različitih sportskih praksi, Elias i Dunning pokazuju kako sport može služiti kao sredina kroz koju se izražavaju i pregovaraju društvene vrednosti i identiteti. Proučavajući fudbal, oni demonstriraju kako ovaj sport odražava šire društvene tenzije i promene, kao što su klasne razlike i nacionalni identiteti.
Njihova teorija civilizacije i pristup proučavanju sporta kao društvenog procesa ostali su relevantni i inspirativni za mnoge istraživače koji se bave analizom sportskih fenomena i njihovih društvenih implikacija.
Antropologija sporta – čime se bavi ova oblast?
Upotreba sportske antropologije u savremenom svetu
Kada se govori o antropološkim pristupima sportu, postavlja se pitanje kako antropolozi istražuju sport i koje implikacije njihovo istraživanje ima na društvo. Metode koje se koriste u ovoj disciplini, poput posmatranja učesnika, intervjua i etnografskih istraživanja, pomažu u sagledavanju šire slike o tome kako sportovi utiču na društvo i obrnuto..
Jedan od metoda antropološkog istraživanja je posmatranje učesnika. Antropolozi se često uranjaju u sportske zajednice koje proučavaju, prisustvujući utakmicama, treninzima i učestvujući u svakodnevnim aktivnostima sportista. Ovaj direktan pristup omogućava im da dožive i razumeju rituale i rutine koje definišu sportsku kulturu iznutra.
Nejednakosti i hijerarhije unutar sportova mogu osvetliti šire društvene probleme, čineći sportove korisnim alatom za proučavanje društvenih struktura.
Biomehanika sportskih performansi
Biomehanika je ključna za razumevanje fizičkih performansi u sportu. Ova nauka proučava kako sile, poluge i mehanika tela utiču na sportske performanse.
Analizom pokreta, istraživači mogu da identifikuju načine za poboljšanje performansi. Razumevanje ovih principa omogućava sportistima da maksimalno iskoriste svoje fizičke kapacitete. Moderna sportska oprema, evoluirala je uz pomoć biomehaničkih istraživanja. Sportisti i inženjeri rade zajedno na optimizaciji opreme kako bi se postigle superiorne performanse.
Kako je sport povezan sa glavnim društvenim pitanjima?
Sportovi su moćno sredstvo za istraživanje društvenih dinamika, uključujući pitanja roda, identiteta i moći.
Sportovi su korišćeni kao alat za izazivanje i redefinisanje tradicionalnih rodnih normi. Inicijative poput Title IX u Sjedinjenim Državama bile su važne u unapređivanju rodne ravnopravnosti u sportovima, osiguravajući jednake mogućnosti i resurse za sportistkinje.
Sportovi mogu biti izvor ličnog i grupnog identiteta, sa navijačima koji se strastveno identifikuju sa timovima. Za mnoge pojedince, podržavanje sportskog tima postaje centralni deo njihovog identiteta. Navijači razvijaju osećaj pripadnosti, deleći zajedničku vezu sa drugima koji podržavaju isti tim.
Antropologija sporta – čime se bavi ova oblast?
Nacije koriste sportove kao alat meke moći, promovišući svoju kulturu i vrednosti. Olimpijske igre i drugi međunarodni sportski događaji mogu biti platforme za diplomatiju i rešavanje konflikata. Komercijalizacija sportova je pretvorila sportiste u moćne globalne figure, sa unosnim sponzorstvima i ugovorima koji im omogućavaju da značajno utiču na društvena i politička pitanja.
Antropologija sporta je dinamična i multidisciplinarna oblast koja pruža dublje razumevanje sporta kao društvenog i kulturnog fenomena. Proučavanjem sporta kroz prizmu antropologije, možemo bolje razumeti kako sport oblikuje i reflektuje šire društvene procese, identitete i moći. Ova oblast nije samo akademska disciplina već i alat za promišljanje o ulozi sporta u savremenom svetu i njegovom uticaju na naš svakodnevni život. Za još korisnih tekstova posetite naš sajt.
