Šta ne znači rad na sebi. Vrlo često možda i previše često u današnje vreme ljudi u želji da pomognu sebi, da podignu kvalitet svog života na viši nivo ulaze u proces samorazvoja ili poznatog kao rad na sebi. I hvataju se u klopku svojih očekivanja i svojih uverenja kako taj proces treba da izgleda u kom smeru, kojom brzinom treba da se odvija.

Najčešće se ne odvija onako kako smo mi zamislili zato što nam je to prostor da još dodatno upoznamo sebe iz neočekivanih pozicija za nas. Ostanite sa nama do kraja, pročitajte šta rad na sebi nije i spoznajte da li i vi možda grešite u nečemu od pomenutog u tekstu.

Postoje tri različite grupe ljudi koji rade na sebi iz različitih ličnih motiva.

Prva grupa ljudi su oni koji misle da sa njima i njihovim unutrašnjim svetom nešto nije u redu pa traže alate i načine da poprave sebe, a sam taj pristup je destruktivan po mentalni sklop i karakter tih ljudi. Zato što nikada neće dovesti sebe do perfekcije i onda će osećati krivicu jer će smatrati da ne rade dovoljno ili da ne rade dobro, da ne rade alati. Tako će preopteretiti sebe i pregoreće, ili će posumnjati u alate i tehnike i izgubiće veru. Ne radi se na sebi da bi sebe popravio.

Šta ne znači rad na sebi

Druga grupa ljudi su oni kojima je dovoljno dugo bilo loše i teško u životu pa su zbog toga odlučili da preduzmu nešto. Taj potez je pozitivan jer niko neće doći da nas spase ako mi sami ne spasimo sebe. Međutim ta grupa ljudi pravi bitne propuste kada je u pitanju ova tema, a to je da verovatno zbog teškog života koji su imali žele da promene baš sve oko sebe ili u sebi pa čak i svoju osobnost i suštinu. Verovatno da bi mogli da zaborave sve što ih tišti. To nije baš najbolji pristup zato što tim postupkom poništavaju sebe kao ličnost. Suštinu je skoro pa nemoguće promeniti. Ne radi se na sebi da bi se suština menjala.

Treća grupa ljudi su oni koji su doživotno radoznali i njima rad na sebi dođe kao neka igrica i svaki dan samorazvoja im je kao novi level koji su prešli. Zbog toga što je taj proces način da upoznaju sebe u drugim okolnostima i da se nadograde. Njima je tu fokus, nije im fokus da se poprave ili isprave već da porastu. Zato i menjaju navike koje im ne odgovaraju, ali imaju na umu da menjaju nešto sa čim su rođeni to jest svoju suštinu.

Šta ne znači rad na sebi

Kada sumiramo argumente koje smo izneli za sve tri grupe možemo da primetimo da mnogo toga zavisi od uverenja koja imamo, i od fokusa gde gledamo i šta smo u stanju da vidimo.

Zamku koju takođe ljudi sami sebi radom na sebi mogu navući na vrat je očekivanje da kada počnu sa tim procesom i kada prođe određeno vreme, kada reše svoje blokade i traume od pre da posle toga nikad više neće osećati bol, tugu, nemir, nervozu, stres itd.

Bolje da ne zamazuju oči sami sebi verovanjem u to, jer od toga nema ništa. Zato što će verovatno osećati sve što su osećali i pre, samo će nakon dužeg vremena rada na sebi početi da razumeju zašto osećaju to što osećaju i znaće kako je najbolje da reaguju da sebe ne bi izbacili iz koloseka.

Šta ne znači rad na sebi

Druga strana medalje to jest drugi ekstrem ovog procesa su ljudi koji dugo godina rade na sebi pokupe informacije, iskustva iz ove oblasti pa zbog toga se umisle i daju sebi za pravo da budu superiorni u odnosu na druge. Ponašaju se uzvišeno kao da su pokupili svo znanje ovog sveta. Pa procenjuju nečija stanja, upućuju, savetuju ne misleći o tome da mogu time da naštete osobi prema kojoj se tako ophode. I sve to misle da rade pod velom dobre namere, a ispod tog vela su kompleksi.

Rad na sebi

Autor: Milica Đorđević

Ostvarenje želje vs zadovoljavanje potreba. Jako bitna tema kojom želimo da pokrenemo razmišljanje kod naših dragih čitalaca. Uz pomoću kojeg će olakšati sebi na neki način, možda će sebi razrešiti neke nedoumice ili dileme. Današnja tema se dosta često u narodu ne razume ili se neadekvatno posmatra i tumači.

Ostanite sa nama do kraja teksta da vidite da li ćete naći neke korisne informacije. Tema je smislena i verujemo da će vam služiti na dobro.

Ostvarenje želje vs zadovoljavanje potreba

Postoji enormna razlika između želje i potrebe. Rećićemo koja je, objasnićemo iz čega se sastoji, objasnićemo kako se uočava na svakodnevnim primerima iz života.

Ljudi često od svojih želja prave potrebe i to onu vrstu potreba koja se mora zadovoljiti da bi se preživelo a nisu svesni da se potrebe zadovoljavaju iz velikog energetskog nedostatka.

Od potreba stvaraju želje, a nisu svesni da su im potrebe tu da bi opstali, a želje su tu bi se unapredili.

Želja kao takva se može ostvariti iz energije dovoljnosti i sama po sebi je plus i dodatak za sreću nije uslov. Ona nema za zadatak da popravi nešto već da stvori efekat i kvalitet nečemu što je već dobro i lepo.

Samim tim bez materijalnog ostvarenja neke želje ne znači da ima kolapsa zato što materijalno ostvarenje želje nije uslovljeno preživljavanjem. Dok bez zadovoljavanja potrebe ima kolapsa zato što je zadovoljavanje osnovne potrebe uslovljeno preživljavanjem.

Ostvarenje želje vs zadovoljavanje potreba

Zato što čovek ne može da bude bez kiseonika, a da zamisli da ima kiseonik umreće posle nekoliko minuta jer njegovo telo ne oseća da ima kiseonika. Tako vam je sa svim osnovnim  potrebama kao što su potreba za hranom, vodom i slično.

Međutim čoveku koji nije srećan možeš reći, zamisli da si srećan kako se osećaš? Šta radiš dok si srećan? On samim zamišlja je toga može da oseti novu energiju i promene u svom telu, jer su mu njegove misli stvorile emociju, a emocija je stvorila telesnu reakciju i čovek je doživeo ono što bi doživeo i da mu se želja ostvarila.

Želja se ne mora fizički materijalizovati ni ostvariti da bi se osećali kao da jeste.

To je osnovna razlika između želje i potrebe.

Potreba je jednako neki bitan nedostatak unutar nas, a nedostatak ako se ne zadovolji uvek će biti nedostatak.

Želja je nešto u čemu možemo živeti komforno, ispunjeno kroz njeno ostvarenje i čak i kada ona nije još uvek ostvarena. To je ono što ljudi nepravilno tumače.

Trebate posmatrati svoje unutrašnje osećaje i senzacije da bi ste znali da li je to vaša želja ili potreba.

Ostvarenje želje vs zadovoljavanje potreba

Ako vam neki osećaj dolazi iz nedostatka onda vam je to verovatno potreba. Ako vam neki osećaj dolazi iz osećaja dovoljnosti bez obzira na sve trenutne okolnosti onda je to verovatno želja.

Ako želite da vidite gde ste sa svojim željama i potrebama istražite hijerarhiju potreba Abrahama Maslowa. On je osnovane egzistencijalne potrebe podelio u pet grupa: fiziološke potrebe (disanje, voda itd.), sigurnost (telesna, zdravstvena itd.).

Ako vas zanima istražite ostale grupe i saznajte koje su to potrebe svrstane u njima, sve ostalo što trebamo, a što je izvan tih navedenih potreba su želje, a ne potrebe. Treba znati kad postoji unutrašnji osećaj zato što je potreba, a kada postoji unutrašnji osećaj zato što je želja. Zato što se ne ostvaruju na isti način.

Autor: Milica Đorđević