Sigurna sam da ste imali prilike da se iz ličnog iskustva uverite u to kako na iste situacije, tj „provokacije iz okruženja“ ljudi sasvim razičito reaguju.
Samopouzdanje često bude jedan od najvažnijih uzroka različitih reakcija. Dok sa jedne strane imamo one koji su puni vere u sebe, sigurnosti da će istrajati u onome što žele, ostvariti cilj kome teže, sa druge strane istovremeno imamo i one koji dozvoljavaju da ih tuđi komentari i mišljenja lako „pomere“ da bez mnogo muke utiču na njihve stavove, ambiciju, veru.
Zdravo samopouzdanje se karakteriše jednom pozitivnom zdravom energijom, verom u sebe i svoje sposobnosti, rešenosti da se istraje, ambicijom, tolerancijom. Naravno postoje i oblici samopouzdanja koji nisu najpoželjniji i uz njih se vezuje manipulacija, kontrola i upravljanje drugim ljudima, agresivnost, cinizam.
Ukoliko je neko preterano ljubazan po cenu ignorisanja i zanemarivanja sopstvenog stava i mišljenja, ukoliko postoji doza stalne uplašenosti kako od sebe tako i od drugih, ukoliko imamo stalno odlaganje obaveza i samim tim odlaganje suočavanja sa njima, ako je prisutna prekomerna samokritičnost, gotovo je sigurno da govorimo o osobi koja nije izgradila samopouzdanje na zdravim osnovama i kojoj nedostaje samopoštovanje.
Samopouzdanje (zdravo-naravno) je veoma ozbiljna stvar i odgovorno je za mnoge naše životne uspehe, za našu ostvarenost, za ulogu i poziciju u društvu, status, za unutrašnje zadovoljstvo i sreću.
Stepen samopouzdanja koji imamo često će biti jedan od ključnih faktora za sliku o sebi koju kreiramo kod drugih ljudi u okruženju, to je način na koji se “predstavljamo” svetu i na koji nas drugi ljudi procenjuju i doživljavaju.
Osobe sa zdravim samoupouzdanjem uživaju u svom životu, znaju da uživaju u sadašnjem trenutku i generalno se mogu smatrati srećnijim. Takvim ljudima je dobro sa samima sobom, pa se odlučuju za odlazak u društvo kada žele, a ne iz neophodnosti jer ne mogu da žive bez tuđe pažnje i podrške. Kao feedback imaju prihvatanje jer drugi ljudi vole da sa njima provode vreme, jer ne crpe njihovu energiju već ih obogaćuju i dopadljivi su.
Naravo da i osobe sa izgrađenim zdravim samopouzdanjem imaju problema. Ono što ih razlikuje je zapravo odnos prema problemu na koji su naišli. Osobe pune zdravog samopouzdanja se suočavaju sa problemom stabilno i mnogo manje stresno, jer to razumeju kao još jednu priliku za učenje i naravno samo prepreku za prevazilaženje koju interpretira na način “ nisam uspeo/la ovog puta”, a ne kao kraj sveta što bi bilo svojstveno osobama bez izgrađenog samopouzdanja od kojih bi se u ovim situacijama moglo čuti recimo: „Ja sam neuspeh, ceo moj život je neuspeh”.
Dobar odnos prema razvoju zdravog samopuzdanja počinje još u detinjstvu i ukoliko je to postavljeno kako treba veće su šanse da sutra postanemo osoba koja veruje u sebe i svoje sposobnosti.
Svakako da zdrava porodična atmosfera bazirana na međusobnoj ljubavi, poverenju i podršci ima svoju značajnu ulogu u celom procesu. Međutim, ne sme se zanemariti uticaj spoljnih faktora koji i te kako može da promeni ishod u toku procesa sazrevanja i postojanja uopšte. Možete se samo prisetiti recimo kako ste kao dete bez ikakvog problema izlazili na binu i recitovali pred svojim drugarima, a 15 – 20 godina kasnije imate ogroman problem sa recimo tremom od javnog nastupa.
Iz bilo kog razloga da imamo problem sa svojim samopouzdanjem to treba da posmatramo kao veštinu, koja se može učiti i usavršavati.
Ukoliko želite podršku na ovom putu, tim MOTIV Vam je na raspolaganju.
Autor: Snežana Todosijević
Motiv
Ig profil: motiv_centar_za_licni_razvoj
