Ovde imamo više lične slobode jer nismo vezani za određenu formu. Možete obući ono što volite i u čemu se osećate udobno. Samo je važno opravdati ulogu koju imate na tom venčanju.
Prvo što trebate da birate je da li ćete odabrati neku seksi kombinaciju, nešto romantično ili nešto opušteno.
Ako želite da izgledate romantično i da istaknete svoju figuru izaberite dugačku haljinu u boji koju vi volite koju ćete moći iskombinovati uz neki ukrasni kaiš, uz odgovarajući nakit i cipele.
Vaš izbor može biti i elegantni kombinezon sa pantalonama, u nekoj lepoj boji sa nekim efektnim nakitom i otmenim minđušama ili nekim lepim brošem. Još jedna mala napomena šta god budete birali nemojte kombinovati dizajn sa cvetovima i šljokice.
Ako želite izabrati nešto opušteno onda to može biti bela košulja kombinovana sa nekim crnim elegantnim pantalonama ,crnom dužom suknjom ili farmerkama.
Outfit za venčanje prijatelja za muškarce
Muškarcima je mnogo lakše da se odluče za odabir kombinacije. Ali i muškarci se sve više trude da izgledaju lepo. Oni neće pogrešiti ako izaberu lep sako, košulju, džemper pantalone i lepe cipele.
Što više se u životu susrećemo sa izazovnim situacijama, toliko više učimo šta nam je zaista vredno. A na šta nikako ne bi trebalo trošiti energiju.
Znaš da si odrastao onda kad izgubiš potrebu da se objašnjavaš. Ili pravdaš bilo kome, naročito ne onima koji su unapred formirali mišljenje, protiv tebe.
Svedoci smo ubrzanog menjanja „sveta“. Koliko smo u stanju da se prilagodimo, a da nas ne boli, zavisi od našeg mira i svesnosti. Kada kažem svesnosti, mislim na svest o tome da je naš život mnogo više od pukog bitisanja i prolaska u vremenu. Koliki ćemo trag ostaviti, zavisi od spremnosti da se damo i da se izrazimo. Da učinimo da naše postojanje na bilo koji način dotakne nečiji život i oplemeni ga.
Ne zanima me koliko neko ima, ako nije u stanju da to podeli sa drugima.
Niti mi je privlačno bilo šta što nije u službi istine. Ono što šljašti, često nije prijatno oku. Ali neki i dalje hrle u taj „sjaj“, koji je sve, samo ne prirodan. Valjda žele da se spasu, pa im je lakše da se zavaravaju.
Suočiti se sa sobom nije lako, ali je jednostavno. Treba samo da kažeš istinu. Samo. Bilo bi lagano, da nismo naviknuti na laž. Znate to i sami, iako ćete možda pomisliti kako vi ne lažete. A lažemo svi, debelo. I lagali su nas. Što iz neznanja, što zbog nepoznavanja sebe i svojih potreba.
Nemoj mi govoriti u superlativu o svom životu, ako nisi u miru sam sa sobom. Pokaži mi kako si „podneo“ samog sebe dok si bio na dnu. Objasni mi kako da zavolim sebe, onda kada mi deluje da je sve pogrešno. Nacrtaj mi put, kada svoj ne vidim… Možda ću ti tada poverovati da nešto ipak znaš, o životu. Ne ono što si naučio štreberski, već šta si sam kroz iskustvo shvatio.
Nećemo „čuti“ ono za šta nismo spremni. Tačnije, nećemo razumeti. Jer tek kada smo spremni, videćemo rešenja. Dok se prevrćemo u bunilu, ne čujemo da nam alarmi zvone.
Sve u svoje vreme, rekoše neki. Sve u tvoje vreme, reče tvoja duša.
Danas vam donosimo recept za raffaello kokos kugle, punjene pravim kuglicama raffaella. Pripremali smo ih još za novogodišnje praznike i nikako ne stižemo da recept podelimo sa vama. U svakom slučaju, zima još uvek traje. Praznici se slave. I ako ste ljubitelj kokosa, bele čokolade i lešnika ne morate čekati sledeću godinu za njihovu pripremu. Mogu biti deo vaše trpeze već danas jer se pripremaju brzinom svetlosti.
Recept:
100 gr šlaga
50 gr mekog maslaca
100 ml kokos mleka
160 gr bele čokolade + 50 ml kokos mleka
210 gr kokosa
150 gr mleka u prahu
70 gr kokosa za valjanje kugli + kuglice raffaella
Za dekoraciju:
120 gr šlaga + 110 ml kokos mleka
Priprema:
Otopiti čokoladu sa kokos mlekom u mikrotalasnoj. Staviti u činiju šlaga, kokosa, maslaca, mleka u prahu. Dodati otopljenu čokoladu. Sve sjediniti žicom za mućenje i na kraju dodati kokosa, i svu smesu sjediniti špatulom. Odvajati manju količinu smese, ( 55 gr). Istanjiti rukom. Staviti raffaelo, zatvoriti uvaljati u kokos i ostaviti u frižider da se stegne. Nakon toga kugle dekorisati šlagom koji ste umutili uz dodatak kokos mleka.
Ketrin Mekmehon rođena je 1856. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Iste godine, na drugom kraju sveta rođen je Nikola Tesla. Prema predanju njegove porodice, pre nego što je Nikola rođen munja je sevnula, a babica je to doživela kao loš znak. Za Teslu je rekla da će biti dete tame, a njegova majka je na to odgovorila: „Ne. On će biti dete svetlosti.” Bez obzira na to da li je ova priča istinita ili ne, Nikola je zaista postao dete svetlosti i za njegovo ime i izume čuo je ceo svet.
Pitam se koliko nas je čulo za Ketrin Džonson, ženu koja je bila posebno bliska sa Teslom.
Krajem 1893. godine Ketrin, supruga Roberta Džonsona, upoznaje naučnika u usponu, Nikolu Teslu. Ovaj događaj promenio je njen život. Lično, na njeno ime sam prvi put naletela kada sam u jednoj grupi čitala priču Ane Atanasković o tome kako je odlučila da napiše knjigu „Moja ljubav Nikola Tesla“. Odmah sam se zainteresovala i odlučila da se ovo delo mora naći u mojim rukama.
Dnevnici su mesta koja kriju najviše tajni, neizgovorenih reči i najlepših priča. Ana nam kroz dnevnik Ketrin Mekmehon Džonson priča o svim važnim obeležjima jednog vremena, o ljudima koji su menjali svet, o književnosti, modi, pozorištu, muzici, politici, ekonomiji i nauci. Stil pisanja je baš po mom ukusu.
Autorka nam daje dovoljno da bi nam držala pažnju, ali nas ne umara dugim opisima i nepotrebnim informacijama.
Kroz knjigu sam se podsetila dosta pojedinosti koje sam znala o Tesli, ali sam i pročitala mnoštvo novih podataka. Dok sam čitala, često sam i tražila informacije o ličnostima i dešavanjima koja se u knjizi spominju. Kako bih mogla da steknem potpunu sliku.
Priča o Ketrin je priča o ženi koja je volela i koja je svoj život posvetila ljubavi. O čemu svedoči i to da je svoje poslednje misli namenila Tesli. Dok je za svet Tesla bio pronalazač, osobenjak, genije, čudak, čovek kakav se rađa jednom u hiljadu godina, za Ketrin on je bio njen Nik, uvek odmeren i čaroban, iako ponekad fizički udaljen zauvek blizak njenom srcu.
Tesla je osvetlio naš svet, a ja bih volela da mislim da je Ketrin makar malo osvetlila njegov. Drago mi je što je Ana odabrala da ispriča baš ovu priču i na taj način ovekoveči Ketrin i njene vanvremenske emocije.
Čitajte „Moja ljubav Nikola Tesla“, jer je Ketrin zaslužila da se njena priča čuje. Od mene imate veliku preporuku za ovu knjigu, pošto je zaista jedinstvena, poučna i očaravajuća.
Do sada ste već verovatno čuli zaSvratište za decu, odnosno Centar za integraciju mladih. Ovi centri se nalaze u Beogradu i to na dve lokacije – na Zvezdari i Novom Beogradu. A osnovni cilj usluga koje pruža jeste unapređenje kvaliteta života dece koja žive ili rade na ulici. Starosti od 5 do 15 godina, pružanje adekvatnog obroka, programa za edukaciju, kreativnost…
Da sve bude u znaku radosne Nove godine koja, naslućuje nova i lepša dešavanja u okruženju, potrudili su se Vaspitno-obrazovna ustanova „Kreativno pero“ i pesnikinja Božica Velousis, poznata humanitarka, nedavno u Svratištu na Novom Beogradu. Naime, ova Ustanova je prikupila brojne donacije od roditelja čija deca pohađaju ovu školu.
A celoj akciji se pridružila i pesnikinja Božica Velousis. Koja je tradicionalno kao roditelj zajedno sa prosvetnim radnicima satima pakovala donacije i pripremala nekoliko stotina paketića za decu. Božica je inače, ranije, samoinicijativno sarađavala sa Centrom za integraciju mladih. A posle ove dodele novogodišnjih paketića, prisutnima je pročitala najlepše pesme. Jer kako kaže, to može biti najlepši poklon od nje, do sledećeg druženja u okviru njene radionice za edukaciju, kojoj se ova deca iskreno raduju.
Svratište za decu je usluga koja postoji od 2007. godine i koja je namenjena isključivo omladini koja živi i radi na javnim površinama Beograda. Svratište je tokom poslednjih godina radilo sa preko 1000 dece i mladih, a trenutno podržava 370 dečaka i devojčica uzrasta od 5 do 15 godina. Koja žive u situaciji ekstremnog siromaštva i to skoro svi, u neformalnim naseljima.
Ukoliko ste slobodni, ne idete na posao, fakultet ili godišnji odmor, prošetajte se do svratišta. Donirajte koliko god vam mogućnosti dopuštaju. Razgovarajte sa tim divnim, mladim ljudima, jer, njima je razgovor neophodan… Šapnite im da je život lep, a još lepši kad verujemo u novo jutro i pre svega, u sebe.
Branka Bešević Gajić srpska je filmska rediteljka, scenaristkinja i doktor umetnosti. Članica je Udruženja filmskih umetnika Srbije gde je u statusu samostalnih umetnika. Za svoj rad osvojila je više međunarodnih nagrada za režiju.
Nakon završenih studija na Fakultetu dramskih umetnosti, kroz doktorski umetnički projekat posvećen filmskoj režiji u digitalnom mediju, nastavila je sa usavršavanjem na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Koji je odbranila uz prisustvo eminentnih profesora.
Doktorirala je na interaktivnom filmu Odluka koji se bavi uzrocima i posledicama partnerskog nasilja. O kojem se sve češće govori, kako na Balkanu, tako i na globalnom nivou širom sveta. Odluka je prvi interaktivni film na Balkanu koji se bavi problemima partnerskog nasilja. Film Odluka prikazan je na brojnim međunarodnim festivalima gde je osvojio nagrade.
Priznanje Bihać Avantura Film Festivala “Avant&Una” otišlo je u ruke dugometražno igranog/interaktivnog filma Odluka Branke Bešević Gajić. Direkcija festivala ovo specijalno priznanje dodelila je autorki za inovativno istraživanje o novim mogućnostima filmske umetnosti. U kojem naracija ostaje temelj, ali se primenjuju novi tehnološki postupci.
Za ovo ostvarenje dobila je nagradu i u Nišu, zatim i u Skoplju. U Hrvatskoj je prošle godine bila članica stručnog žirija na Festivalu povjesnog filma u Rijeci. Kao i u Bosni i Hercegovini na Mostar film festival. Dok ove godine je već angažovana kao članica stručnog žirija na Festivalu ekološkog filma u Sisku i Zagrebu.
Žiriranje u Mostaru-konkurencija mladi glumci?
Izuzetne su generacije mladih glumaca i verujem u njih. Svake godine godine na Mostar film festivalu pored velikih doajena međunarodnog glumišta, upoznajem mlade kolege. Izuzetna je konkurencija kako sa mladim glumcima tako i sa zrelim etabliranim izvanrednim glumcima. Selekcija je ozbiljna, a time i konkurencija. Uglavnom dobar film, ali i glumac u sebi ima svoju vrednost stoga je uvek teško odlučiti ko je bolji i tada su nijanse presudne.
Film Odluka?
Film “Odluka” je veoma važna priča upravo u izvornoj interaktivnoj formi, kako bismo sagledali uzroke i posledice partnerskog nasilja. Nasilje nije samo problem ljudi koji su uključeni kao žrtva ili kao počinioci. Nasilje je problem svih nas i ne sme se ignorisati. Možda ovaj film neće promeniti svet, ali išli smo iz tog ubeđenja da želimo da nešto promenimo. Dovoljno je da jedna osoba promeni sebe i spasi se u tom slučaju mi smo postigli naš cilj.
Kritika društva je veoma važna
Cilj je bio osetiti kritiku gledalaca koji jednim klikom mogu da odluče o sudbini glavnih likova. U jednom trenutku mogu dobiti psihološki triler. U drugom melodramu, odnosno dramsku priču gde će Ana (op.a. glavni ženski lik koji trpi nasilje) biti spašena. Želela sam da pošaljem poruku da mi kao društvo možemo promeniti mnoge ishode i u stvarnom životu ako bismo probudili svoju svest.
Koliko znači pružiti podršku?
Sve bi bilo bolje kada bismo prijavili nasilje. Ali i kada bi institucije adekvatno procesuirale zločine i kada bi žrtve zaista bile zbrinute. Kada bi se kao društvo zauzeli možda bismo mogli umesto viktimiziranja da pomognemo žrtvama da i same sagledaju. Da su u nasilju jer one toga često nisu svesne. Ukoliko zatvorimo oči i ćutimo mi ćemo postati jedno bolesno društvo.
Muški lik je protagonista ali antagonista?
Muški lik u istom trenutku je negativac i pozitivac, i žrtva i krivac. Bio je to ozbiljan put za sve nas koji smo sudelovali u izradi filma. Jer smo morali da donesemo pravu interaktivnu priču a da izbegnemo video igru.
Film ima preko 15 likova. Pred glumcima je bio veliki izazov jer su morali da odigraju nekoliko različitih karaktera. Kako je izgledao rad sa njima?
Samo snimanje filma je teklo dosta dobro. Bili smo dobro organizovani, uhodani i pripremljeni. I kada imate dobro razrađen scenario i kad imate razvijen projekat to je to. Sve je išlo po planu. I cela ekipa i ja smo veoma zadovoljni onime što smo snimili i uradili. To je bilo uz pomoć producentske kuće Cinnerent i njihove bezuslovne podrške mi smo uspeli da stvorimo ovaj film.
Na festivalu u Mostaru predstavili ste i svoj kratki film Korona. Koji je epilog filma korona?
Epilog je sledeći koronu eliminišemo, planeta se obnavlja i vraća u normalu. Film „Korona“ traje 5 minuta i veoma sam zadovoljna. Jer je od studentske vežbe u doba lockdown-a izrastao u jedan ozbiljan kratki, animirani film. Koji se prikazao na dosta internacionalnih festivala.
Planovi?
Za sada planova ima više kako na profesionalnom tako i na privatnom putu. Možda je novi film u planu. Ali sledim onu staru poslovicu, da ne govorim o planovima dok ih ne ostvarim. Takođe ima dosta i privatnih planova za koje nije najjednostavnije doneti odluku. Na prekretnici sam da odem iz svoje zemlje. Smatram da mi nije dato dovoljno prostora i da je možda vreme da odem u neku zemlju koja je oduvek prepoznavala moj rad.
Zapravo da odem u zemlju gde ću raditi i gde ću biti angažovanija sa svim svojim stečenim kompetencijama. I uvažena sa svim postignutim rezultatima u profesionalnoj i umetničkoj praksi. Negde gde me više poštuju. Uvažavaju. I gde neću biti diskriminisana ni u jednom pogledu, a kamoli zbog svojih stavova. Uprkos svemu to je jako teško preseći i nastaviti dalje jer nisam sigurna da bih mogla dugo bez Beograda. Bez mog grada. Bez mojih kolega i prijatelja. Koliko god da je loše nekako ne znam da li išta poznajem kao svoj grad i svoju zemlju. I da li bih mogla ostaviti sve iza sebe i početi ispočetka.
Zahvaljujući savetima dragih profesora, posebno zahvaljujući profesoru emeritusu gospodinu Goranu Markoviću, možda će moja odluka biti da nastavim dalje da radim na sebi. I to baš u mojoj zemlji i ako to uspem da učinim to će upravo biti zbog mojih dragih profesora. Jer mi daju nadu da ova naša zemlja, koliko kod da je postala teška, ipak postoji tračak svetlosti. Koji eventualno može ukazivati na to da će jednog dana ipak biti bolje. Kako god ja ću doveka nositi moju Srbiju i moj Beograd sa sobom u srcu. Iako pamtim Beograd u kom sam se više, mnogo više radovala ja ću ga uvek voleti.
Saradnja u regionu
Velika mi je čast što sam sa kolegama iz regiona ostvarila divnu saradnju. Posebno mi je drago što su moj rad prepoznali i nagradili uvek. Nedavno su mi kolege iz Bosne i Hrvatske ponudile režiju na jednoj televizijskoj seriji koja bi trebalo da se realizuje u koprodukciji sa Hrvatskom, Bosnom i Srbijom. To je sve na dugom štapu tako da ne bih još o tome. Sada je još rano da otkrivam detalje, a i to nije u mojoj ingerenciji.
Milojev dar i autorska težnja
Milojev dar je žanrovski ratna drama. Priča u kojoj se prepliću ljubav i duhovne borbe. Koja se bavi porodičnim odnosima. Film koji nas kroz Milojeve snove u vojnoj bolnici u Beogradu vraća u njegovo detinjstvo. Sećanje na oca i rodni kraj. Postoji autorska težnja koja nije vezana samo plasman i koja ima svoju publiku na filmskim festivalima koji imaju mnogo jaču priču i veći potencijal od komercijalne isplativosti.
“Isplativost” ovog posla uvek je bila ista. To što nekoga “krene” da na filmu zaradi velike novce to su neke druge vibracije. Ne radi se tu o isplativosti, iako se to često meša. Ovo je zahvalan posao jer vam kao retko koji daje prostora da date svetu iskru svoje duše. Koja treba da zapali plamen istinitog pogleda u ljudima. Da im pomogne da “skinu” maske i pogledaju sebi u lice.
Ovaj posao vas nagrađuje neprestano. Obnavlja vas i gura ka uspehu koji se ogleda u spoznaji tajne koja se zove život i čovek. Postoji samo jedan uslov, a to je da ljubite umetnost svim srcem. Ali ne kao reč, već kao način života. S obzirom da je pandemija stopirala radove na ovom filmu s ponosom mogu da kažem da je film Milojev dar napokon gotov i da će ove godine publika imati prilike da ga premijerno gleda. Kada i gde, javnost će biti blagovremeno obaveštena.
