Duga je tu iako je ne vidimo. Pre par dana, pomno sam ispratila kako „posle kiše dođe sunce“. Začudila me brzina kojom se sve odigralo.
Iz blage kišice upali smo u jaku kišu, koja nas je kratko pratila. Onda je sunce sve to preseklo i odjednom, put je bio suv, a na horizontu je sijala velika duga.
Kakva brza transformacija!
Duga je tu iako je ne vidimo
Nastavilo je da sija sunce, boreći se sa oblacima.
Ne pamtim da sam nekad uspela da ispratim jedan takav proces, za tako kratko vreme.
Ma, je l’ se to i vreme danas ubrzalo, razmišljala sam dok sam pomerala kazaljke sata unazad.
Duga je tu iako je ne vidimo
Ili je to samo uticaj proteklih pomračenja sunca i meseca?
Čudno vreme skroz, kao i čitava atmosfera trenutno.
Duga je tu iako je ne vidimo
Vremenske (ne)prilike sjajan su prikaz životnog procesa. Za rast biljnog sveta potrebni su i kiša, i sunce. Dok previše jednog ometa čitav proces.
Duga je tu iako je ne vidimo
Ali i za naš lični rast potrebno je isto to. Upravo ta smena dobrih i loših okolnosti pravi od nas stabilnije i samosvesnije osobe. A takvi smo spremniji za još sjajnije duge. I što pre poverujemo u to, pre će nam one i zasijati pred očima.
Kako biram knjige koje čitam? Sedim danas, pijem kafu i vršljam po društvenim mrežama (loša navika koje pokušavam da se rešim, ali avaj) kad mi na Instagramu stiže poruka. U poruci pitanje: „Kako biraš knjige koje čitaš?” Pitanje deluje sasvim jednostavno, uzimajući u obzir to da vodim bukstagram nalog. Odgovor, međutim, baš i nije lak, makar za mene, da ne kažem, nemam jedan odgovor, nego mi se u glavi odmah rađa ideja tekst.
Kako biram knjige koje čitam?
Evo nekoliko načina kako biram knjige koje čitam. Sigurno ima i nekih koje ću zaboraviti, ali recimo da su ovo najčešći načini.
Preporuke prijatelja
Postoji taj mali, ali odabrani, krug ljudi čijem čitalačkom mišljenju verujem. Ako neko od njih predloži neki naslov, velike su šanse da će baš to biti sledeća knjiga koju ću čitati.
Kako biram knjige koje čitam?
Pomoć bibliotekara
U mojoj lokalnoj biblioteci rade sjajni ljudi. Ako mi nekad ponestane inspiracije šta da čitam, oni su uvek tu da priskoče u pomoć i predlože mi neki naslov u skladu sa onim što i inače volim da čitam.
Kako biram knjige koje čitam?
Biram zajedno sa svojom čitalačkom ekipom
Prošle godine sam zaključila da je sjajno čitati zajedno sa drugim ljudima, pa sam rešila da pokrenem neku vrstu onlajn književnog kluba. Svakog meseca na zadatu temu biramo tri naslova koje zajedno čitamo i komentarišemo.
Ovo predstavlja veliku stabilnost i olakšicu u mojim čitalačkim izborima. Moram posebno da se zahvalim svim svojim drugaricama iz Dugoročnog buddy read-a (kako od milja zovemo svoju grupicu), jer da nema njih ja verovatno nekih meseci ne bih pročitala ni reč.
TBR (to be read) liste
Često pravim liste na kojima se nalaze naslovi koje planiram da čitam. Dešava se da naiđe neki period u kojem sam baš odlučna i pridržavam se svoje liste, pa tako biram šta ću sledeće čitati. Ipak, češće se dešava da liste batalim posle nekog vremena, jer mi se raspoloženje promeni. I tako dolazimo do sledeće stavke.
Kako biram knjige koje čitam?
Raspoloženje kao glavni faktor svake moje odluke, pa tako i onih čitalačkih
Najčešće se vodim time da knjige koje čitam biram u skladu sa onim kako se osećam. Ne kažem da uvek pogodim, ali iz ovakvih izbora rodile su se neke velike književne ljubavi (između mene i romana, hehe).
Nekad samu sebe iznenadim
Početkom ove godine umotala sam nekoliko knjiga sa svoje police u papir i ostavila ih sebi kao knjige iznenađenja. Prvobitni plan bio je da svakog meseca čitam po jednu, ali pošto ove godine poprilično zabušavam sa čitanjem, uglavnom uzmem jednu na svaka dva-tri meseca. I da, zaista se iznenadim kada vidim koji sam naslov izvukla.
Kako biram knjige koje čitam?
Biram da ne izaberem
Ponekad ni sama ne znam šta bih čitala, pa uglavnom ili započnem pet naslova odjednom, što je najčešće ne završi slavno, ili ne čitam ništa po nekoliko nedelja.
Nadam se da sam ovom mini listom odgovorila na pitanje sa početka teksta. Kako vi birate naslove koje čitate?
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini. Odlazak na putovanje sa decom treba da bude pustolovina koja ispisuje neverovatna i vredna iskustva. Sve to u cilju njihovog oduševljenja, odmora i jednostavno uživanja. Neretko se dešava da roditelji maksimalno organizuju svoje vreme.
Da bi sve teklo kao po planu, veoma je važno razmišljati o tome šta je sve neophodno poneti. Kada se odlazi na put sa decom, posebno ukoliko se radi o najmlađem uzrastu – bebama, organizacija dolazi naročito do izražaja. Postoji veliki broj stavki o kojima je potrebno razmišljati znatno ranije pre odlaska na putovanje. Ključ je u dobroj organizaciji vremena i aktivnosti.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Blagovremeno odlučivanje o svim aspektima putovanja sa bebom
Najvažnijia stvar prilikom planiranja odlaska na putovanje sa bebom jeste upravo to da se nekada planovi i promene. Potrebno je imati rezervno rešenje i efikasnu organizaciju. Za početak, bitno je na vreme odlučiti kojim prevozom se putuje. Prednost putovanju sa mališanima uvek se daje sopstvenom automobilu. Ne samo da mogu da se prenesu sve potrebne stvari, već i pitanje pauze i udobnosti. Privatnost u ovakvim situacijama nema cenu.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Takođe, odluka da li se putuje na egzotičnu destinaciju može da se preispita u smislu da je sa bebom možda bolje prvih meseci otputovati negde bliže. Priprema torbe je od velike važnosti: od nošenja neophodnih stvari za bebu, svih medikamenata i lekova koji se mogu koristiti preventivno, kao i sitnica koje će pružiti dodatnu sigurnost – poput baterijskih lampi, punjača i rezervnih cucli.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Prenosivi krevetac kao stavka primarna na spisku putovanja
Savršen izbor za putovanje sa bebom na bilo koju lokaciju jeste prenosivi krevetac. Pre svega pružiće komfor i udobnost. Čvrstina dušeka u kombinaciji sa zaštitnom ogradom poput mrežice će omogućiti mališanima da maksimalno uživaju. Naravno, biće bezbedni u svakom trenutku.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Neka deca teže učvrste san na krevetu. Kada se planira putovanje, prenosivi krevetac nema konkurenciju. Svakako su prenosivi krevetići bezbedniji od kreveta koji nemaju ogradu. Dostupni su u velikom broju dimenzija. Konstrukcija kod svih je lagana. Jednostavno se sklapaju i rasklapaju. Prenosivi krevetac može biti i idealan prostor za igru. Jednostavno se prebacuje sa jednog na drugo mesto. Poseduje i nekoliko položaja visina, što oduševljava roditelje.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Kolica za bebe pružaju jednostavnost kretanja na putovanju
Danas je sa mališanima sve lakše uz prenosivi krevetac i kolica za bebe. Kolica se ne izostavljaju ni kada je putovanje u pitanju. Posebno kišobran varijante, koje se za nekoliko sekundi sklapaju i pakuju. Ne zauzimaju značajan prostor u prtljažniku ili krovnom koferu. Savršena su pomoć na letovanju ili drugom putovanju.
Bilo da se radi o bebama ili nešto starijoj deci, kolica olakšavaju šetnje, omogućavaju im udobnu dremku i uživanje bez granica. Zbog toga, bitna su stavka kada se planira putovanje i neophodne stvari za odmor sa decom.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Veliki je broj stvari o kojima se razmišlja kada se planira putovanje i odmor sa decom bilo kojeg uzrasta i želja. Kada se radi o bebama, bitno je napraviti spisak svih potrebnih sitnica i opreme, kako se nešto važno ne bi izgubilo iz vida. Posebno su praktični i korisni prenosivi krevetac i kolica, zahvaljujući kojima se i mališani osećaju kao kod kuće.
„Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi“ – Alisa Jovanović. Poznato Tv lice, Alisa Jovanović, čiji koraci odjekuju pločnicima televizijskih kuća, za naš portal pričala je o svojoj karijeri, o njenim počecima, kao i o tome šta danas radi i šta je ispunjava.
Gde počinju Vaši koraci u novinarstvu?
U vreme kada sam ja počinjala da radim normalnim redosledom učenja smatralo se da počnete sa radijom, a onda ako to baš mnogo želite nastavili biste sa televizijom.
To je bila dobra postavka stvari jer ste morali ovladati veštinama komunikacije, slušanja sagovnika i vežbanja dikcije, što je sve negde trebalo da vam omogući da postanete dobri u tom poslu.
Na početku sam radila na Studiju B, radio Pinku, radiju S, a onda kada se za to ukazala potreba i mogućnost počela sam da radim i na Pink tv.
„Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi“ – Alisa Jovanović
Radila sam posle odlaska Alimpićke njenu emisiju Petkom u dva što za mene kao početnika nije bilo najsrećnije rešenje, jer kada dobijete jednu razrađenu emisiju koju vodi poznato lice ljudi vas stalno porede, a i inače kolege će to lako razumeti, najbolje je kada radite nešto što ste autorski spremni da iznesete i što osećate kao svoje.
Oprobali ste se kao voditelj nekoliko razičitih emisija. Koja tema Vam je najbliža i zašto?
„Zemlja čuda“ – Alisa Jovanović
Tokom svoje karije radila sam mnogobrojne formate, od jutarnjeg programa do talk show emisija. Ipak najbolje sam se snašla u emisijama koje sam potpisivala i kao autor i kao voditelj. To su emisije Alisa u 5 i Zemlja čuda koje sam snimala za Studio B, dok Zemlju čuda na moje zadovoljstvo i dalje radim.
Ovo su dva potpuno različita formata. Prvi u svom fokusu ima psihologiju i sociologiju, a drugi turizam, oblasti koje i privatno volim da pratim.
Alisa u 5 je išla nekoliko sezona i imala je svoju publiku. To je emisija koja je skrenula pažnju na mene i veoma sam volela to da radim. Međutim kako se posledjih godina na skoro svim televizijama pojavljuju emisije sličnog sadržaja odlučila sam da to ostavim iza sebe. Na kraju krajeva mislim da sam na sve značajne teme iz ove oblasti uz pomoć gostiju dala svoj sud i da ne želim da ličim na bilo kod drugog niti da se ponavljam.
Zemlja čuda je kao turistička emisija nešto što se za sada retko može pronaći na tv ekranima, osim na kanalima koji su specijalizovani za ovu oblast, te se samim tim osećam dobro u ovim vodama. Kao što sam već rekla ne volim ponavljanje.
„Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi“ – Alisa Jovanović
Da li ste na početku karijere imali uzore i ko su oni bili?
Nikada nisam imala uzore, što ne znači da nije bilo ljudi od kojih je vredelo učiti. Ipak u ovom poslu prolazite samo ako ste po bilo čemu jedinstveni, što više uopšte nije lako, jer smo čini mi se sve već videli.
Živimo u vremenu kada su neki ljudi toliko jedinstveni da vam se može učiniti da takve može voleti samo neko ko je prošao neki tretman u duševnoj bolnici, ali kao što rekoh jedinstvenost vam obezbeđuje poziciju u ovom poslu. Naravno nemojte to brkati sa poštovanjem jer su to dve potpuno odvojene stvari.
Dakle da se vratim na vaše pitanje uzori ne, osobe čiji rad cenim da.
Alisa Jovanović
Kako biste okarakterisali današnje novinarstvo i svet medija?
Mediji su se dosta promenili kao uostalom i ceo svet. Oni su onakvi kakvo je naše društvo. Na kraju krajeva neko mora da konzumira te sadržaje zar ne? Džabe vama što ste vi rođeni Mocart ako to niko ne želi da sluša.
Poenta je da pronađete način da dođete do publike, a ne da kukate. Moram da priznam da mi je jako zanimljivo kada čujem neke i najmudrije misli svetskih umova u pojedinim interpretacijama. Kod nas sve nekako dobije karikaturnu varijantu. Ali ako to neko hoće da gleda to je to.
Sustina je da vi kao autor pronađete svoju publiku i da spoznate želite li kvantitet ili kvalitet. Ovde će Mocart uvek biti manje slušan od neke pevačke zvezde i tu nema prigovora. Međutim dobro je da za svakog ima mesta.
Trenutno vodite predivnu emisiju o putovanjima. Gde nalazite inspiraciju?
Za emisiju Zemlja čuda koja se emituje ponedeljkom od 17 h na Studiju B ne treba vam velika inspiracija. Planeta zemlja je neverovatno lepa, mnoga mesta izgledaju kao iz bajke, gosti koji mi dolaze su obično stručnjaci iz oblasti turizma tako da i ja sama mnogo učim snimajući.
Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi.
„Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi“ – Alisa Jovanović
Da li privatno volite da putujete i koliko zapravo imate vremena za putovanja?
Vremena naravno nikada nema dovoljno, a što se tice ljubavi prema putovanjima ona je neminovna. Znate kako se kaže, sa godinama dolazi mudrost, a sa putovanjima razumevanje.
Koje destinacije biste poručili našim čitaocima?
Za putovanja naravno osnovni preduslov osim slobodnog vremena je i novac. On uveliko diktira gde ćemo i kako putovati. Ipak industrija turizma je danas toliko razvijena da svako može da pronađe nešto za sebe. Ono što bih preporucila, a sto nije mnogo skupo su city break varijante u kojima upoznajete najlepše gradove Evrope.
„Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi“ – Alisa Jovanović
Moje poslednje putovanje je bilo sada u avgustu kada sam sa ćerkom Sarom obilazila Salcburg i biserna jezera Austrije. Odlična tura na kojoj možete videti najlepše selo ove zemlje, ali i sveta Halstat gde dolaze ljudi sa svih meridijana da bi se fotografisali. Ipak meni lično mala seoca kao sto su St Gilgen i Volfgangsee su ostavili najbolji utisak.
Male knjižare sa dušom. U današnje vreme se rađaju mnoge knjižare i dobro je dok je tako, to je znak da naša kultura živi.
Međutim, mnoge knjižare nastaju radi pukog kapitalizma, to su knjižare koje se grade isključivo zbog želje za pukim novcem i ljudi koji rade u njima rade bez ljubavi prema knjigama, prema drugim knjiškim moljcima i onom željom da omirišu novu, tek pristiglu knjigu iz štampe.
E sad, postoje tu i one malobrojne knjižare, knjižare koje su u manjini, nimalo nalik dobro poznatim knjižarama i one se nazivaju takođe i samostalnim knjižarama. Ili što bih ja rekla, knjižare koje imaju dušu, bar tako ih ja zovem.
Male knjižare sa dušom
One se izdvajaju upravo po toj ljubavi prema knjigama, drugim knjigoljupcima i želji da omirišu i prigrle neku novu knjigu. Takvim knjižarama nije najbitniji novac i zato one teško opstaju, ili se čak, zbog toga što mnogi ljudi pohrle u one druge, kapitalistički nastrojene, veće knjižare zanemarivši ove male, slatke, bajkovite knjižarice koje odišu toplinom, mirom i ljubavlju prema svim knjiškim moljcima i služe kao azil i utočište za sve duše koje svoj beg od realnosti pronalaze u nekim magičnim koricama, okretanju stranica i ispijanju kafe ili čaja.
Male knjižare sa dušom
I ne kažem ja da sad svi moramo pohrliti u ove male, slatke i tople knjižarice, a zanemariti sjaj velelepnih, jer i one imaju svojih čari, a sam kvalitet knjiga i odabira naslova govori dovoljno o tome zašto su velike i posećivane.
Ali mislim da bi trebao da postoji neki balans kako bi se i ovim drugim knjižaricama pružila šansa i kako bismo im mi, knjiški moljci pomogli u borbi za opstanak. Elem, te male, slatke, bajkovite knjižarice obično imaju svoj mali, slatki kutak u koji možeš da se smestiš, pročitaš koju stranicu knjige i popiješ šolju tople kafe i to se naziva kafe-knjižara. Zato ih ja, lično, stavljam daleko ispred onih velelepnih knjižara u koje dođem, gledam, kupim i samo odem.
Ovde mogu lepo da se smestim, raskomotim i bude mi lagodno, mir kojim odiše i lagana muzika koja se čuje na tim simpatičnim mestima daje mi slobodu da se osećam kao kod kuće u svom privatnom knjiškom kutku, a takođe i manjak gužve daje mi lufta i slobodu da cunjam do mile volje, upijam mirise knjiga i merkam neke naslove koje ću uzeti, bez žurbe i na tenane. Kako sam bila na samo par mesta izdvojiću vam samo par knjižara koje imaju ili su imale dušu za vreme svog postojanja.
Male knjižare sa dušom
Knjižara Most
Na prvom mestu malih knjižara s dušom nalazi se, (pričam u sadašnjem vremenu zato što će se meni ona nalaziti na prvom mestu uvek čak iako više ne postoji i nju nijedna, ali baš nijedna druga kafe-knjižara ne može da nadmaši) KNJIŽARA MOST koja se nažalost upravo zbog prethodnih stvari koje sam istakla maločas u članku zatvorila početkom marta ove godine.
Ova predivna knjižara nalazila se u pasažu Zmaj Jovine 22 u Novom Sadu. Prvo što ju je isticalo od ostalih jesu plava, preslatka vratanca na kojim je okačena oznaka “Bookstore”, a zatim nakon što se vrata otvore, odmah na plafonu, pre no što siđeš dole u knjižaru stajao je natpis koji bi mene svaki put kada dođem opčinio a koji je glasio “Ponekad je potrebno sići, da biste se popeli.”
Na samim stepenicama stajali su lepo raspoređeni jastučići fluorescentnih boja što zaista privlači pažnju onome ko silazi, a kada siđeš u to preslatko podrumče ulaziš u jedan mali raj prepun bajkovitosti u kome knjige lete po plafonu i odaju utisak još veće čarolije. Kao u Hogvortsu ili u nekom magičnom svetu vila. Takođe,tu se nalazio i jedan mali kafe-bar, a u knjižari bi dominirali naslovi koji nisu popularni buktok hitovi što je sasvim izdvaja od drugih i čini posebnijom.
Male knjižare sa dušom
Knjižara je podržavala i nove domaće autore pa se u njoj mogla naći i po koja knjiga novih autora, a kako su podržavali i rad umetnika koji izrađuju nakit od polimerne gline neretko ste mogli videti i dosta minđušica ili bedževa koji ste mogli kupiti, a takođe imali su preslatke cegere koji su njihov lični pečat. Pri svakoj kupovini dobili biste karticu mosta na kome piše “Hvala vam što podržavate samostalne knjižare” ili tako nešto, jer su mi već sada neki detalji izbledeli iz sećanja, ali ono što pamtim je mirna atmosfera, miris nove knjige, leteće knjige i čaroliju koju bi onaj citat u meni probudio svaki put kada ga ugledam.
Ova knjižara je upravo motiv zbog koga vam pišem o tim milim i ljupkim knjižarama kako ne bismo svedočili još mnogim zatvaranjima ovakvih toplih mestašaca kao što je bio “Most” koga ću pamtiti po divnim ljudima i toploj, bajkovitoj atmosferi.
Knjižara „Štrik“
Na drugom mestu se nalazi ŠTRIK kafe-knjižara koju sam nedavno posetila i baš sam uživala u toj poseti, mislivši da nekako ona, može da ide rame uz rame sa voljenim mi Mostom koji je meni lično neponovljiv. Ali topla atmosfera koja je vladala, mili ljudi puni ljubaznosti i osmeha, oni zeleni i žuti upadljivi zidovi i šoljica toplog kapućina ubedili su me da ovoj knjižarici treba dati šansu.
Ovo milo i ljupko mestašce nalazi se u Vlajkovićevoj ulici broj 7 u Beogradu, prekoputa skupštine. Ono što je izdvaja od drugih knjižara i čini da se ističe jesu upravo ti zidovi upadljivih, specifičnih neon boja, simpatičnoa terasa kao i većina biljaka kojom ovo mesto obiluje a koje na drugim mestima i po drugim knjižarama nisam viđala.
Male knjižare sa dušom
Ova kafe knjižara mi je odavala utisak sličan onom kafeu koji je opisao Tošikazu Kavaguči u svom romanu “Dok se kafa ne ohladi” i tu upravo imam taj utisak da mogu na miru da čitam svoju knjigu, uživajući u svakom srku tople kafe, ali ipak ispijajući je slobodno i na tenane, dok se susrećem sa likovima iz knjige, njihovim borbama i patnjama, problemima i iskušenjima i onako baš, baš uživam u pogledu na terasu ili slike koje su okačene na zidu.
U njihovom asortimanu nećete naći neke ljubavne sapunice, ali ukoliko se odlučite da uz kafu kupite i neki naslov, obećavam vam da će to biti knjiga koja će vas podstaći na neko razmišljanje i probuditi onog uspavanog filozofa u vama. Topla preporuka za sve vas iz Beograda, ali i okoline da je posetite i uživate u šoljici tople kafe, kao i razgovoru sa ljubaznim prodavcima, cunjanju kroz knjižaru i biranju novih naslova koji će krasiti vašu policu.
Knjižara Zenit
Male knjižare sa dušom
Na trećem mestu se nalazi knjižara Zenit, još jedna knjižara u Novom Sadu i ona se nalazi u Njegoševoj ulici pod brojem 24. Ova knjižara je poznata po tome što se u donjem delu nalaze naslovi kao i istaknuti izložbeni štandovi sa nakitom od polimerne gline, a gornji sprat je namenjen da se servira i pijucka kafa i čita u potpuno mirnoj atmosferi knjiga koju ste maločas kupili u prizemlju iste. Takođe je specifičnom čini i zamisao da upakuju knjige u papir, napišu par rečenica za datu knjigu i navedu te da na slepo kupiš istu, po jako sniženoj ceni, pa ili se iznenadiš ili se razočaraš.
Ova akcija se zove “Blind date” i nemaju je često baš kao što sam ja mislila već samo ponekad, ali pošto sam bila uporna i obilazila je svaki put kada bih dolazila u Novi Sad jednom sam uspela da ugrabim čak četiri naslova u toj akciji i posle u delu u kom je kafić uzbuđeno radila unboxing da vidim šta se to krije ispod papira.
Male knjižare sa dušom
Kako sam više komformista nego eksperimentista,meni ovaj sastanak na slepo nije prijao, ali vi ako volite da eksperimentišete, samo izvolite, ja ipak volim da biram naslove sama jer ću možda ovako na neviđeno, naići na knjigu koja nije moja šoljica čaja. Takođe, u gornjem delu gde je kafić, pored neobaveznog čitanja, možete da učite, možete da ponesete laptop i pišete svoj lični roman ili na njemu radite svoj master rad ili doktorkse teze. Mir će vam biti zagarantovan.
Bulevar Books
A na četvrtom i ujedno poslednjem mestu se nalazi knjižara koju sam samo jednom posetila, u pitanju je knjižara “Bulevar Books” koja se takođe nalazi u omiljenom mi gradu, Novom Sadu u Bulevaru Mihajla Pupina 6. Ova knjižara je poznata po tome što uz kafić koji se nalazi na terasi, ima izloženi štand sa knjigama na akciji koji se nalazi ispred iste. Kao i prizemni deo na kom se mogu naći naslovi za decu i odrasle, ali i dva sprata od kojih je jedan gore a drugi dole.
Male knjižare sa dušom
Na spratu na kom se penjemo nalaze se isključivo filozofska, dubokoumna dela koja nisu za svakoga ali onom kome pristaje i voli da čita dubokoumna, nimalo laka štiva to je pravi raj za oči i dušu, kao i kafe u kom se može ispijati kafa i čitati bilo koja knjiga, uslov nije da bude filozofski nastrojena, dok se na spratu niže, nalaze mange i stripovi za decu i ljubitelje istih. Ono što sam ja ponela kao mini suvenir i uspomenu na ovu preslatku knjižaru jeste kesica smeđeg šećera na kojoj piše: “Mama, u knjižari sam.”
Posećenost malim i ne tako uobičajenim i često posećivanim knjižarama je važna kako ih one, velike i posećenije knjižare ne bi pojale. Dajmo knjižarama sa dušom šansu i pomozimo im da i one opstanu u svetu u kome želja za novcem nadvladava ljubav prema knjigama.
Premijerno domaća serija „Deca zla“ od 2. novembra. Nova serija„Deca zla“ imaće premijeru 2. novembra na HBO Max striming platformi, kada u ponudu dolazi cela sezona.
Premijerno domaća serija „Deca zla“ od 2. novembra
Radnja ovog trilera smeštena je u Beograd, gde se u kući na Dedinju dešava dramatično ubistvo političara. Nakon što nepoznata osoba ubije žrtvu i ostavi krvavi dukat u njenoj ruci, otvara se niz pitanja i događaja koji moraju biti rešeni. Potraga za ubicom nas uvodi u svet prepun zločina iz strasti, osvete, opomena i simbolike.
Deca zla
Glumačku postavu čine Radovan Vujović, Milica Janevski, Jovana Stojiljković, Zoran Cvijanović, Slaven Došlo, Nikola Kojo, Anica Dobra, Peđa Marjanović, Miodrag Dragičević i mnogi drugi.
Premijerno domaća serija „Deca zla“ od 2. novembra
Ekranizaciju popularnog trilera “Deca zla”, pisca i sudije Miodraga Majića, koju čine 10 uzbudljivih epizoda potpisuju scenaristi Katarina Mitrović i Bojan Vuletić, dok je režija poverena Ivanu Stefanoviću i Vladimiru Tagiću. Seriju su producirali Telekom Srbija i produkcijska kuća Firefly.
Premijerno domaća serija „Deca zla“ od 2. novembra
