Slatka pita od muskatne tikve. Slatku pitu od tikve (bundeve) ste sigurno već jeli, ali mi vam ovog puta donosimo recept za aromatičnu pitu od muskatne, (butternut) tikve sa suvim grožđem, cimetom i blagom aromom karamel preliva. Zdrava, desert pita od samo nekoliko sastojaka može se veoma brzo naći na vašoj trpezi u nekoliko poteza.
Slatka pita od muskatne tikve
Možete je pripremiti i kao posnu verziju uz jednu manju izmenu, umesto maslaca upotrebite margarin. Muskatna ili butternut tikva je mirišljava bundeva jako narandžaste boje, nisko kalorične vrednosti bogata vitaminima B grupe, vitaminom A a takođe i ugljenim hidratima i belančevinama. Fine je arome koja podseća na dinju, otuda i naziv muskatna. Možete je jesti i sirovu kao što jedete i šargarepu.
Slatka pita od muskatne tikve
Recept:
500 gr tankih kora za baklavu, 600 gr rendane, muskatne tikve, 30 gr mlevene plazme, 60 gr suvog grožđa, 2 kašičice cimeta, (7gr), 2, 1/2 kašičice pekmeza od kajsija, 8ml karamel arome.
Za premazivanje kora: Slatka pita od muskatne tikve
60 gr maslaca ili margarina sobne temperature, 40 ml suncokretovog ulja.
Slatka pita od muskatne tikve
Za posipanje garniranih kora:
60 gr šećera od šećerne trske, 18 gr pšeničnog griza. Trebaće vam još i manja količina šećera od šećerne trske za posipanje uvijenih kora pre pečenja.
Priprema:
Muskatnu tikvu operite, oljuštite i narendajte. Stavite je u dublju posudu. Dodajte ostale sastojke i sve sjedinite mešajući rukom. Smesa za garniranje je spremna. Ostavite je sa strane, a vi pripremite preliv za premazivanje kora. Maslac i ulje stavite u manju posudu i otopite na tihoj vatri ili u mikrotalasnoj rerni. Stavite prvu koru na sto ili na radnu površinu, premažite je prelivom od mešavine maslaca i ulja.
Slatka pita od muskatne tikve
Postupak ponovite sa drugom, trećom i četvrtom korom koju takođe premazujete prelivom i na samoj ivici kore stavite po celoj dužini manju količinu nadeva, posipajte manjom količinom griza i šećera, savijte prema unutra i sa jedne i sa druge strane manji deo kora i urolajte u obliku rolata. Isti postupak ponovite i sa ostalim korama, stavite ih u pleh koji ste premazati maslacem ili uljem. Premažite preostalim prelivom odozgo, posipajte šećerom od šećerne trske i pecite u već zagrejanoj rerni na 200°, 20 minuta.
Promenili smo ukrase, a jesmo li život? I ove sam godine odolela svim tim prelepim ukrasima, koji me zovu sa gomila pretrpanih rafova. Ponovo ću okititi jelkicu istim ukrasima kao i prošle godine, tačnije, kao prošlih 5 godina.
To su prvi ukrasi koje sam kupila, nakon onih bezbroj rasparenih, koje smo koristili kao deca.
Promenili smo ukrase, a jesmo li život?
Otkad sam otišla u srednju školu, više nisam ukrašavala kuću, niti domsku sobu. Valjda sam arogantno smatrala da sam velika i da mi to više ne treba.
Držalo me to sve do 25. kad sam shvatila da nikad nismo toliko veliki da bismo izgubili radost.
Gledam sad te moje prelepe ukrase, savršenih ljubičasto – srebrnih nijansi i divim se, još mi nisu dosadili. Razmišljam o onima koji sada pune korpe novim bojama za svoje jelke. Da li su već bacili svoje stare ukrase?
Promenili smo ukrase, a jesmo li život?
Promenili smo ukrase, a jesmo li život?
I dok su nam fensi domovi i novogodišnja dekoracija, red je da se zapitamo kakvi smo sada mi? Koliko nas je promenila ova godina, reklo bi se laganija od prethodnih. Usudih se da kažem laganija, jer polazim od sebe, ali znam da je to stvar individualnog osećaja.
Promenili smo ukrase, a jesmo li život?
Kao simbol još jednog kraja, decembar je idealan za analizu i promišljanje. Dokle smo to stigli, šta smo postigli i koliko smo ljudskosti i vere sačuvali u sebi?
Važnije od odluke čime ćemo zakititi domove, treba da nam bude odluka čime ćemo odenuti svoje biće.
Ne možemo u novo poglavlje zakoračiti kao stari. Zapravo, mislimo da možemo, sve dok, na prvoj krivini, ne shvatimo da i dalje držimo isti pravac, već poznatog puta.
Promenili smo ukrase, a jesmo li život?
Naš život nije jelka, koja je iznova prelepa sa starim ukrasima.
Ako želiš lepši život za sebe, dodaj bolje ukrase.
Samo, ne zaboravi najpre da raskitiš sve ono što više nema svrhu u tvom životu. To nije moranje, ali je uslov, ako želiš ponovo da sijaš.
Šta čitati ove zime? Zima mi je oduvek bila sinonim za ušuškavanje, čaj, keksiće sa cimetom, mirišljave sveće i vatricu koja pucketa. Naravno, svemu ovome nedostaje samo sjajna knjiga kako bi atmosfera bila potpuna. Danas vam uz pomoć ekipe sa bukstagrama preporučujem naslove koje možete čitati ove zime. Potrudili smo se da obuhvatimo različite žanrove i teme, pa ne sumnjamo da svako od vas može pronaći nešto za sebe na ovoj listi.
Zima sa sobom donosi čaj i ušuškavanje. Do praznika je ostalo još malo, pa je najbolje preostalo vreme iskoristiti za još malo istorije. Siniša nas ušuškava u tajnu srpsku organizaciju „Crna ruka”, za koju legenda kaže da nikada nije ni prestala da postoji. Ko se bolje razume u ovaj žanr, do Dejana Stojiljkovića. Kako ga je na promociji svog romana preporučio, meni preostaje da ja preporučim vama.
Izuzetno emotivna, dirljiva, topla, jedna od onih knjiga koje se grle. Priča o generacijskom jazu, nerazumevanju, o životu u provinciji i u modenoj urbanoj sredini, različitim željama, o različitom pogledu na budućnost, o odnosu majke i ćerke. Koliko samo bola nanose neizgovorene reči, a koliko bi sve bilo mnogo lakše samo kada bi se prekinula tišina i porazgovaralo.
Ovo je jedna topla priča o baki Veroniki i njenom unuku, ali i o svim nevoljama koje prate njih dvoje. Da bi ostavila prošlost za sobom i nastavila dalje, baka Veronika mora da se izbori sa svojim demonima. U tome će uspeti jedino ako ode na Antartik gde dobija drugu šansu. Međutim, da li će je iskoristiti? Ovo je zaista jedna divna priča vredna vaše pažnje, dajte joj šansu.
„Božićna priča (bajka)” Čarlsa Dikensa idealna je za praznične dane. Sigurno je da se posle nje nećete osećati isto. Iako nije mnogo obimna, njena poruka je izuzetno važna u danima koji slede. Dikens je kroz ovu priču otvorio mnoge teme, a ona najbitnija jeste spoznaja sebe, menjanje svega onoga što nije dobro i pokušaj boljeg života. Praštajte, menjajte se i budite najbolja verzija sebe sada i zauvek.
Kako dočekati zimu i praznike bez dobre knjige? Ukoliko volite misteriju sa isprepletanim sudbinama, napetom atmosferom i jezivim elementima, „Noćni gost” je pravi izbor za vas! Da biste razumeli sadašnjost, morate se najpre vratiti dvadeset godina unazad. I da, dobro se obucite, biće to jedno hladno putovanje! Sneg baš ume da iznenadi.
„Jednoga dana pročitao sam jednu knjigu i čitav mi se život promenio.” – ovom rečenicom Pamuk otvara priču o životu, izboru, preispitivanju, ljubavi. Ovo je kratka, ušuškana na svega 200 strana, knjiga o knjizi i potrazi naših junaka za nekim „Novim životom”.
„Kao nesavršena bića koja žive u nesavršenom svetu, suđeno nam je da pronalazimo mrvice sreće.”, napisala je Gvadalupe Netel u svojoj, meni poučnoj, jako čitljivoj knjizi. Na relaciji Njujork-Pariz, dešava se priča dvoje ljudi, Kubanca i Meksikanke, Klaudija i Sesilije. Naizgled jednostavna priča likova, pokreće u čitaocu lavinu pitanja o samoći, gubicima, ljudskim nesavršenostima, ali i o sreći i težnji svakog stvorenja da na kraju dana bude voljeno biće. Ušuškajte se u toploj sobi, uživajte u šolji čaja, prazničnoj muzici i u ovoj knjizi koja će vas podsetiti da posle svake hladne zime dolazi i ono lepše proleće.
Ove zime dajte priliku Stoneru. Čoveku koji je ceo svoj život posvetio učenju, čitanju i univerzitetu. Stoner je neko sa kim se možemo poistovetiti. Neko ko će nas ganuti, rastužiti, ali i neko ko će nas ohrabriti i pokazati da od svojih principa ne treba odustati ni za šta na svetu.
Meastralno delo o identitetu. Identitetu pisčevog grada, koji se nalazi u večitoj borbi orijenta i zapada, modernizacije i tradicije. Kao i o identitetu na mikronivou, gde nas Pamuk upućuje na njegove stanovnike. Priča prati Galipa u njegovoj potrazi za suprugom Rujom koja ga je naizgled ostavila i otišla sa Dželalom, tada jednim od najpopularnijih kolumnista u gradu.
Šta čitati ove zime?
A ono što je u ovoj knjizi posebno je stil koji je ona napisana. Umesto zapleta i radnje uopšte, svako drugo poglavlje romana predstavlja jedan Dželalom novinski članak. Naizgled nasumično izabran, ali zapravo mini esej koji savršeno dopunjuje priču i ono što autor želi da kaže. Pamuk na različitim nivoima postavlja svoju priču i otvara nam pitanja o tome ko smo mi zapravo, čitanje ovog romana je poput lutanja kroz lavirint, a atmosfera savršeno odgovara zimskim večerima.
Nemaju sve bajke srećan kraj. Nina i Meredit su se oduvek pitale zašto je njihova majka hladna i zašto ne ume da pokaže osećanja, čak ni najbližima. Istinu o životu i prošlosti svoje majke saznaće nakon očeve smrti, slušajući priču koju im je majka pričala još kada su bile devojčice. Sada je došlo vreme da čuju celu bajku i da je konačno razumeju. „Zimski vrt” je priča o porodici, gubicima i drugim šansama. Ovo je priča koja će vam izazvati brojne emocije, koja će vas raznežiti, nasmejati i rasplakati i koju ćete verovatno pamtititi još dugo nakon čitanja.
Alternativne terapije za ublažavanje bolova u zglobovima kod osteoartritisa. Osteoartritis je uobičajen oblik artritisa koji može izazvati bol, ukočenost i ograničenu pokretljivost zglobova. Dostupni su lekovi za ublažavanje bolova i upale, ali neki ljudi preferiraju prirodne i alternativne terapije za ublažavanje simptoma osteoartritisa.
Alternativne terapije kao što su akupunktura, masaža, artroplastika i upotreba biljnih lekova mogu smanjiti bol i upalu i doprineti boljem funkcionisanju zglobova.
Alternativne terapije za ublažavanje bolova u zglobovima kod osteoartritisa
Akupunktura
Akupunktura je drevna kineska terapija koja se sve više koristi u lečenju osteoartritisa. Ova terapija koristi fine igle koje se postavljaju na određene tačke na telu kako bi se stimulisali određeni energetski kanali. Ova stimulacija pomaže u otklanjanju blokada i obezbeđuje slobodan protok energije kroz telo.
Kako akupunktura može pomoći kod osteoartritisa
Akupunktura se pokazala kao vrlo efikasna terapija u ublažavanju bolova i smanjenju upala kod pacijenata sa osteoartritisom. Iglice koje se koriste tokom tretmana stimulišu cirkulaciju krvi i protok energije u zahvaćenom području, što može pomoći u smanjenju otoka i ubrzanju procesa ozdravljenja. Takođe, akupunktura može da smanji stres i poboljša san, što su često prateći simptomi osteoartritisa.
Kako izgleda postupak kod akupunkture
Kada se odlučite za akupunkturu kao terapiju za osteoartritis, prvo ćete se konsultovati sa lekarom koji će proceniti vaše simptome i napraviti individualizovan plan tretmana. Za tokom tretmana, lekar će pažljivo postaviti tanke iglice na određene tačke na telu. Vi ćete ležati opušteno tokom tretmana, a igle će ostati postavljene neko vreme, obično oko 20 do 30 minuta. Tretmani se obično preporučuju u serijama od nekoliko sesija, u zavisnosti od težine simptoma i individualnih potreba.
Alternativne terapije za ublažavanje bolova u zglobovima kod osteoartritisa
Bezbolnost i efikasnost akupunkture
Akupunktura je bezbolna terapija, većina pacijenata oseća samo blago trnjenje ili peckanje prilikom postavljanja igle. Takođe, ova terapija je pokazala visok stepen efikasnosti u ublažavanju bolova kod osteoartritisa. Mnogi pacijenti primećuju značajno smanjenje bola, poboljšanje pokretljivosti i opšteg stanja nakon nekoliko tretmana akupunkturom.
Koliko često treba primenjivati akupunkturu
Optimalna učestalost tretmana zavisi od individualnih potreba pacijenta i težine simptoma. U početku se obično preporučuje da se akupunktura primenjuje jednom nedeljno ili jednom svake druge nedelje. Nakon prvih nekoliko tretmana, lekar će proceniti vaš napredak i može prilagoditi raspored tretmana prema potrebi. Neki pacijenti mogu osetiti olakšanje već nakon nekoliko tretmana, dok drugi mogu zahtevati više sesija za postizanje optimalnih rezultata. U svakom slučaju, važno je redovno dolaziti na tretmane kako bi se postigao najbolji mogući ishod.
Alternativne terapije za ublažavanje bolova u zglobovima kod osteoartritisa
Masaža
Masaža je još jedna popularna alternativna terapija koja može biti vrlo korisna kod osteoartritisa. Ova tehnika koristi pritisak i pokrete za opuštanje mišića, poboljšanje cirkulacije i smanjenje bola.
Vrste masaže za osteoartritis
Kod osteoartritisa se obično koriste različite vrste masaže, uključujući švedsku masažu, dubinsku masažu i terapeutsku masažu. Svaka od ovih vrsta ima svoje specifične tehnike i koristi, ali sve su dizajnirane da pruže olakšanje od bolova i poboljšaju mobilnost zglobova.
Masaža može imati mnoge blagodeti kod osteoartritisa. Pritiskom na mišićno tkivo i zahvaćene zglobove, masaža može ublažiti napetost mišića, smanjiti otok i poboljšati cirkulaciju u zahvaćenim područjima. Takođe, masaža može smanjiti stres i anksioznost, što su često prateći simptomi osteoartritisa.
Pravilna tehnika masaže
Masažu za osteoartritis treba vršiti sertifikovani maser koji ima iskustva u radu sa ovom vrstom pacijenata. Maser će pažljivo proceniti stanje i prilagoditi tehniku masaže prema potrebama vašeg tela. Tokom sesije, maser će koristiti različite pokrete, uključujući trljanje, gnječenje i tapkanje, kako bi opustio mišiće i zglobove. Važno je reći maseru o svojim simptomima i osećajima tokom masaže kako bi mogao prilagoditi pritisak i tehniku prema vašim potrebama.
Alternativne terapije za ublažavanje bolova u zglobovima kod osteoartritisa
Optimalna učestalost masaže opet zavisi od individualnih potreba i težine simptoma. U početku se obično preporučuje masaža jednom nedeljno ili jednom svake druge nedelje. Nakon nekoliko masaža, možete razgovarati sa fiziotarapeutom o svom napretku i on će vam preporučiti da li je potrebno povećati ili smanjiti broj tretmana. U svakom slučaju, kontinuitet je ključan za postizanje najboljih rezultata.
Alternativne terapije za ublažavanje bolova u zglobovima kod osteoartritisa
Fizikalna terapija
Fizikalna terapija je još jedna korisna alternativna terapija koja se može primenjivati kod osteoartritisa. Ova terapija kombinuje vežbe, istezanje, tehnike oslobađanja zglobova i fizikalne modalitete kako bi se poboljšala pokretljivost zglobova i smanjio bol.
Alternativne terapije za ublažavanje bolova u zglobovima kod osteoartritisa
Kod osteoartritisa, fizikalna terapija obično uključuje razne vrste vežbi, uključujući vežbe snage, fleksibilnosti i ravnoteže. Vežbe snage će ojačati mišiće oko zahvaćenog zgloba, dok će vežbe fleksibilnosti poboljšati pokretljivost zgloba. Takođe, vežbe ravnoteže su važne kako bi se smanjio rizik od padova i povreda.
Prednosti fizikalne terapije kod osteoartritisa
Fizikalna terapija može pružiti mnoge prednosti pacijentima sa osteoartritisom. Redovno izvođenje vežbi može smanjiti bol i upalu u zglobovima, poboljšati pokretljivost i funkcionalnost zglobova, povećati snagu mišića i smanjiti rizik od povreda. Takođe, fizikalna terapija može pružiti psihološke benefite, uključujući smanjenje stresa i poboljšanje mentalnog blagostanja.
Kada treba izbegavati određene vežbe
Važno je napomenuti da neke vežbe mogu biti kontraindikovane kod određenih pacijenata sa osteoartritisom. Na primer, vežbe sa skokovima ili trčanjem mogu biti prenaporne za zglobove i mogu izazvati dodatne povrede. Takođe, vežbe sa prevelikim opterećenjem mogu izazvati bol i pogoršati simptome. Zbog toga je važno raditi sa fizioterapeutom koji će vam pružiti individualizovane smernice i prilagoditi vežbe prema vašim potrebama.
Optimalna učestalost fizikalne terapije
Kod fizikalne terapije za osteoartritis, optimalna učestalost tretmana takođe zavisi od individualnih potreba i težine simptoma. Uobičajeno je da se vežbe izvode nekoliko puta nedeljno, a trajanje tretmana može biti od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Fizioterapeut će vam dati smernice o rasporedu vežbi i obično će pratiti vaš napredak kako bi prilagodio tretman prema potrebi. Redovno vežbanje kod kuće, u kombinaciji sa redovnim posetama fizioterapeutu, je ključno za postizanje najboljih rezultata.
Da li je i on bolestan? Polako se približavamo samom kraju godine. Zagazili smo u poslednji mesec ove godine, a kako smo odnedavno ušli u dvanaesti mesec, mene početak decembra asocira na „Međunarodni dan osoba sa invaliditetom“ koji se obeležava svakog trećeg decembra. Međutim, iako smo već odavno zagazili u 21. vek u kome ništa ne bi trebalo da predstavlja tabu temu svedoci smo, da na našem brdovitom Balkanu još uvek postoje ljudi koji se vode nekim zastarelim načelima, ljudi koji su puni predrasuda, koji su puni nekih bespotrebnih stereotipa koje se mnogi mladi ljudi, a pogotovo oni koji imaju neki vid invaliditeta trude svim silama da sruše, razbiju i prošire vidike kod ljudi ograničenih shvatanja.
No, kako smo svedoci toga da kod nas još uvek nije iskorenjen pojam Tabu teme koja se usko povezuje sa invalidnošću i bilo kojim vidom hendikepa, još uvek svesni da nismo uspeli da iskorenimo etiketiranja na osnovu različitosti kao i diskriminaciju u svim mogućim aspektima, počevši od škole, preko zapošljavanja pa sve do sklapanja braka i porodice.
Da li je i on bolestan?
Mi moramo biti svesni da osobama sa invaliditetom nije dovoljan samo jedan dan. Oni se s time bore ceo život. Počevši od škole u kojoj se suočavaju sa raznim osudama i upiranjem prsta od strane svojih vršnjaka koji su upravo zbog ograničenih shvatanja svojih roditelja postupili tako kako su postupili. Pa potom se suočivši i sa poteškoćama u zapošljavanju, jer, iako mnoge firme sada zakonski moraju dati posao bar jednoj osobi sa invaliditetom, mnogi poslodavci se, da kažem, povuku kada vide potvrdu o stepenu invalidnosti neke osobe.
Da li je i on bolestan?
Mi, kao ljudi, trebali bismo da shvatimo da se uz pojam „Invalidnost“,“Hendikep“ ili „Invaliditet“ nazovimo to kako hoćemo, ne vezuje nužno i pojam „Nesposobnost“, no nažalost, kod nekih ljudi najčešće su zastupljena takva zastarela shvatanja da čak i poslodavci, koji bi po nekom principu trebali biti edukovani i obrazovani ljudi imaju takva zastarela shvatanja i drže do njih toliko da će osobe koje su radno sposobne i mogu da rade u nekom sektoru, ostaviti bez posla zato što u sopstvenoj glavi stvaraju bauka načinivši osobu ograničenih mogućnosti u potpunosti nesposobnom.
Ono što bi morali kod sebe a i drugih da osvestimo, uključujući i naše potomke, našu decu je da biti različit nije bauk. Biti drugačiji nije nužno loše. I ono što je ključno jeste to da osvestimo i sebi i svima oko sebe je to da ako neko naizgled ima drugačiju fizionomiju tela, drugačije izgleda nego mi, ne mora da znači da ima drugačije potrebe. Ima iste potrebe kao i mi samo malo naglašenije. A ako pak neko ne zna kako da pristupi osobi sa posebnim potrebama umesto da je osudi što je takva kakva je, može lepo da joj priđe i upita nenametljivo da li joj je potrebna pomoć.
Nuđenje pomoći bez pitanja takođe spada u vid nepristojnosti što mnoge OSI shvataju kao uvredu ili poniženje. Umesto upiranja prsta jedni u druge, edukujmo se, potražimo neku literaturu na tu temu u biblioteci, surfujmo po internetu o tome, barem u savremenom dobu nam je na guglu i vikipediji sve dostupno. I osvestimo sami sebi da smo svi mi različiti. Svi smo mi različiti, a opet tako jednaki i zajedno, timskim radom sačinjavamo deo jedne slagalice, šarenolikog mozaika i svi mi imamo posebne potrebe.
Da li je i on bolestan?
Potrebu za ljubavlju. Potrebu za razumevanjem. Potrebu za empatijom i za nekim ko će da nas sasluša onda kada se ne osećamo dobro. Samo što su osobe sa invaliditetom sklonije da te potrebe malo više naglase, i ne krivite ih u tom trenutku – već naprotiv, zagrlite, razumite, saslušajte.
Da li je i on bolestan?
Dolazimo do ključne tačke ovog teksta, a to je samo sklapanje braka osobe sa invaliditetom. Većina ljudi nažalost u samom tom pojmu „Invaliditeta“ vidi feler, oštećenje, neku fabričku grešku osuđujući ljude koje nose taj svoj krst od rođenja bez toga da se stave na njihovo mesto i da shvate da te osobe nisu birale svoj put. Niko ne bira kakav će se roditi, ali mnogi biraju kako će na život gledati kada dobiju taj krst, da li ćemo se smejati, šaliti i prihvatiti činjenično stanje onakvo kakvo jeste ili ćemo se mrštiti, roptati i gunđati – do nas je. Mnogi ljudi naizgled normalni vide crno tamo gde osobe sa invaliditetom vide belo, a tome ih život nauči – prihvatanju.
Tako i dođosmo do samog kraja i do pojma prihvatanja. Osobe koje nemaju nikakvih poteškoća u zdravstvenom i fizičkom pogledu smatraju da bi osobe sa posebnim potrebama trebale da pronađu emotivnog partnera sličnog sebi, sa sličnim ili istim poteškoćama kako bi ih on razumeo, jer u suprotnom – po nekom njihovom mišljenju – niko ih drugi neće shvatiti niti prihvatiti do onih sličnih njima.
Tu mogu reći da greše – naprotiv, poznajem mnoge osobe sa invaliditetom koje su stupile u vezu ili brak sa osobom koja nema nikakvih nedostataka i ta osoba koja je stupila u vezu sa osobom koja ima nekakav hendikep prihvata je kao sebi ravnu i na svoja pleća preuzima delić njenog krsta. Poznajem i osobe koje su u brakovima i vezama sa osobama koje dele isti „problem“ kao i ove, ali to ne znači da ih niko drugi ne bi prihvatio.
Česta pitanja koja osobe sa invaliditetom dobijaju kada stupe u neku emotivnu vezu uz začuđujuće izraze lica drugih ljudi su: „A jel i on bolestan?“
Ne, nije bolestan i ne, nemojte postavljati ovakva pitanja imajte malo granice, razuma, ljudskosti i dostojanstva. I ne, ni osobe sa invaliditetom nisu bolesne, samo se malkice razlikuju od ostalih ljudi koji nemaju ograničenja pri kretanju, orijentaciji i sličnom. Ovakva pitanja krajnje su nepristojna i bezobrazna a čak umeju i da povrede osobe krhkog samopouzdanja.
Da li je i on bolestan?
Da li je i on bolestan?
Mnogi ljudi onesposobljuju osobe sa invaliditetom, samo zbog te etikete mislivši da nisu sposobne za rad, za sticanje karijere, pa na kraju krajeva ni za brak ili decu. Ako je neko slep ne znači da ne može da čita ili piše samo što slepe osobe imaju drugačiji vid funkcionisanja.
Ako je neko nepokretan to ne znači da ta osoba ne može da ima decu ili da se istušira i obavi ličnu higijenu, ako je neko gluv ne znači da ne može da komunicira s drugim ljudima – uvek postoji znakovni jezik ili pisanje poruka. I na kraju krajeva ako je neko drugačiji, ne stavljajte etiketu na njega niti ga osuđujte jer ljudi nisu roba pa da za njih kažete da su oštećena roba.
Edukujte se, pazite o tuđim osećanjima i naučite da prihvatate i druge onako kako ste prihvatili sebe. Tolerancija na različitost jako je bitna. Živimo u 21 veku i znamo da sve se može – kad se hoće. Ko želi, taj nađe i način, a ko ne taj nalazi izgovor.
I molim vas, da o osobama s posebnim potrebama ne pričamo samo danas – već svakog drugog dana, jer šta vredi ako samo jednog dana pričamo o tome dok svakog drugog dana kada se ta tema pomene okrenemo glavu na drugu stranu.
Mnogo je važno edukovati se, biti tolerantan na različitosti, ne upirati prstom u druge, rušiti predrasude i stereotipe i osvestiti da osobe sa invaliditetom nikada u ovom društvu ne bi trebalo da budu tabu tema.
Kako ubijaju dobre devojke – YA roman za sve ljubitelje dobrih misterija. Litl Kilton. Mestašce koje ne zaboravlja. Pre pet godina Endi Bel je ubijena. Iako Endino telo nikada nije pronađeno, za ubistvo je optužen njen dečko Sal koji je izvršio samoubistvo. Svi su ovo prihvatili kao neprikosnovenu istinu. Svi osim Salove porodice. I Pipe Fic Ejmobi. Pip je ubeđena da Sal nije kriv. I upravo je odlučila da to i dokaže.
Kako zamišljate savršenog detektiva? Kao Šerloka Holmsa, Herkula Poaroa ili možda gospođicu Marpl? Verovatno ne kao tinejdžerku koja piše maturski rad na temu zločina koji se desio u gradiću u kome živi. Svakakako, ono što je sigurno jeste da Pip ima dosta toga zajedničkog sa nabrojanim slavnim književnim likovima. Savršeno postavlja teorije o zločinu, temeljno pristupa rešavanju slučaja i brzo i efikasno povezuje tragove (čak i onda kada joj se ne dopada kuda oni vode).
Kako ubijaju dobre devojke – YA roman za sve ljubitelje dobrih misterija
Kako ubijaju dobre devojke – YA roman za sve ljubitelje dobrih misterija
Ne mogu da kažem da je ovo sjajan triler, ali iskreno nisam ni imala takva očekivanja kada sam izabrala da čitam „Kako ubijaju dobre devojke”. Ovo je jedan veoma simpatičan YA roman koji se brzo čita i poseduje sve elemente neophodne da bi vam knjiga držala pažnju.
Čitajući primećujemo koliko je Pip studiozna u svom istraživanju. Spremna je da zaobiđe poneko pravilo, posvećena je svom zadatku verovatno i više nego što bi trebalo i ubeđena je da je baš ona ta koja će otkriti istinu o slučaju starom pet godina. Način pripovedanja mi se baš dopao, neki delovi su ispričani u trećem licu, neki u prvom, a ispresecani su fotografijama različitih dokaza koje Pip pronalazi tokom svoje istrage i njenim skicama o onome što je moglo da se desi te kobne noći kada je Endi nestala.
Kako ubijaju dobre devojke – YA roman za sve ljubitelje dobrih misterija
Autorka nas upoznaje sa dosta likova i većina njih nam je u nekom trenutku sumnjiva. Naravno, daje nam i neke tragove koji nas vode do pravog ubice. Pitanje je samo hoćemo li uspeti da te tragove dobro protumačimo i povežemo. Imala sam pokoju zamerku u vezi sa određenim delovima radnje, ali iskreno to ni najmanje nije uticalo na moje uživanje dok sam čitala ovaj roman.
Kako ubijaju dobre devojke – YA roman za sve ljubitelje dobrih misterija
Pip je uspela nekoliko puta da me dobro nasmeje, da me podseti na važnost porodice i pravih prijatelja, koji su nam često kao porodica, ali i da me zadivi svojim načinom razmišljanja koji je za njen uzrast veoma zreo. Verujem da je Holi Džekson odradila veoma dobar posao sa svojim debitantskim romanom i jedva čekam da čitam naredni deo. Ne mogu ni da zamislim šta nam sve to Pip sprema. Nadam se da će se ovaj roman naći i na vašim listama za čitanje.
Kako ubijaju dobre devojke – YA roman za sve ljubitelje dobrih misterija
