Zašto je umrla domaća scena? Svedoci smo toga da je rijaliti tretman ušao u sve segmente života, pa i u književnost nažalost. Svaki novi dan donosi skandal na književnu scenu. Pisana reč se polako pretvara u žutu štampu, bezbrižno i bez ikakvog razloga vadi se prljav veš i skrnavi sve što vredi.  Sve više dolazim do zaključka da se čita malo, ali ne i kvalitetno. Čapkaju se mrvice. Ali ako su to naše, domaće mrvice otresu se sa stola kao da su kancerogene.

Pred našim očima se domaća scena se gasi, zavese se spuštaju. I ostaje muk. Kao da niko nema šta da kaže na tu temu.  A trebalo bi.  Kao jedan od glavnih motiva izumiranja izdvajam loš marketing.   Sada već svima poznat slučaj „Ana Miloš“ je za mene veoma loš marketing. U ovom izlaganju uopšte nije bitno šta stoji iza cele priče, zašto je mladi pisac pisao pod nepostojećim imenom. O tome ćemo drugom prilikom. Da se vratimo na suštinu.

Zašto je umrla domaća scena?

Kada knjiga dobije „skandal marketing“ ona dotakne zvezde ali se brzo i ugasi. Čita se kratkotrajno, dok knjiga puno naslove razne štampe.  A o nasilnom marketingu da i ne govorim. Sve su knjige najbolje, u top deset, sve su bestseleri. A istina je bolna, da se samo plasiraju inostrani pisci koji su „tik tok“ senzacije.

Jer čitati Nušića nije in. Ali čitati biografiju Britni Spirs je više nego poželjno.  Da se razumemo, nemam ništa protiv navedene biografije. Možda je i sama pročitam.  Ali ona dolazi dugo posle Nušića. Zašto je poželjno čitati Britni? Jer je to žuta štampa, skandali. Potreba da „ubijemo“ malo vremena.

Kao što je poželjno čitati Acu Lukasa i Kiju Kockar.  

Greota je šta se sve danas upakuje u domaću književnost. Sramota je da izlog bilo koje izdavačke kuće bude preplavljen takvim naslovima. Tužno je što za takvim naslovima jurimo u knjižare.  Dok Radović, Antić, Kapor i njima slični stoje na skrivenim mestima.

A ima li zanimljivog u domaćem? 

Ima, i te kako ima. Ali domaće ne može da ukrade svojih pet minuta slave jer živimo u loše uređenom sistemu vrednosti.  Velike izdavače kuće nisu pristupačne mladim piscima, koji svoje redove teško mogu da izdaju i dožive procvat. Takve ljude uništava to što pored svega što dobija prostor oni se smatraju manje važnim. Zato se dobri rukopisi izgube ili ih preuzmu manje izdavačke kuće.

Zašto je umrla domaća scena?

A kako to već biva, niko neće da zagrebe dublje.  

To vidim po čitalačkoj platformi „bukstagram“. Za domaću književnost moramo da radimo kampanje. Mladi pisci moraju da se laktaju, da šalju besplatne primerke „na veliko“ kako bi se čulo za njih.  I to nije neki dobar potez. Ljudi mnogo vole sve što je besplatno. Pa čak i ako će dobijen primerak knjige nahvatati sloj prašine. Ili još gore, hvalićemo i ako nam se ne sviđa. Jer poklon je.

A jednom pročitani neiskreni utisci udalje ljude. A nije kriv pisac. 

Svi idu linijom manjeg otpora. Daj staro, a dobro. Ili daj nešto strano. Daj ono što je zaludelo Ameriku.  Jer to se plasira u milion primeraka.

A gde su te knjige danas?  

Zaboravili smo ih. S druge strane ne možemo ni svi biti pisci. Pišemo za svoj groš, a retki će sebe moći da nazovu piscem.  Moje skromno mišljenje, možda ne i tačno. Ali domaće treba da ostane domaće. Kada poželim da čitam nešto naše želim da čujem imena Petar i Aleksandar, da šetam ulicama Beograda, Novog Sada, da me jeza uhvati od zabačenih srpskih sela, da se pije domaća kafa i rakija.

Ulice Pariza, viski i koledži neka ostanu tamo gde pripadaju. Najviše mi para uši kad čujem da se ljudi izjašnjavaju kako čitaju domaće. Da, da čitaju. Onda dođe sajam. Presek govori da to nije istina.  Ovu temu zaključujem, da ispod površine uvek ima sjaja.

Zašto je umrla domaća scena?

Ima u domaćoj književnosti bisera. Ima i školjki. Mora malo da se prošeta kroz rafove.  Ne mora da znači da u izlogu stoji najbolji roman na svetu. Ima u našoj književnosti i dobre fantastike i dobre autobiografije. Ima i ljubavi. Ljubavi možda ima i više nego što treba. Ali pre svega ima brutalne istorije.  Čitajte malo našu istoriju, ima tu zanimljivih stvari. Šokiraće vas koliko je naša istorija uzbudljiva.

Nije sramota. I Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu za književnost. 

Mi smo svetski poznati, nije sramota čitati domaće. Samo celokupna svest može da oživi domaću scenu i vrati je gde pripada.  Pripada nama. A mi pripadamo njoj. Samo treba požuriti, jer je odavno na aparatima.

Autor: Dragana Butić

Šta čitati ove zime? Zima mi je oduvek bila sinonim za ušuškavanje, čaj, keksiće sa cimetom, mirišljave sveće i vatricu koja pucketa. Naravno, svemu ovome nedostaje samo sjajna knjiga kako bi atmosfera bila potpuna. Danas vam uz pomoć ekipe sa bukstagrama preporučujem naslove koje možete čitati ove zime. Potrudili smo se da obuhvatimo različite žanrove i teme, pa ne sumnjamo da svako od vas može pronaći nešto za sebe na ovoj listi.

Dragana (@ig_biblioteka) – Apisov apostol

Zima sa sobom donosi čaj i ušuškavanje. Do praznika je ostalo još malo, pa je najbolje preostalo vreme iskoristiti za još malo istorije. Siniša nas ušuškava u tajnu srpsku organizaciju „Crna ruka”, za koju legenda kaže da nikada nije ni prestala da postoji. Ko se bolje razume u ovaj žanr, do Dejana Stojiljkovića. Kako ga je na promociji svog romana preporučio, meni preostaje da ja preporučim vama.

Vukica (@knjigobran) – Daljine

Izuzetno emotivna, dirljiva, topla, jedna od onih knjiga koje se grle. Priča o generacijskom jazu, nerazumevanju, o životu u provinciji i u modenoj urbanoj sredini, različitim željama, o različitom pogledu na budućnost, o odnosu majke i ćerke. Koliko samo bola nanose neizgovorene reči, a koliko bi sve bilo mnogo lakše samo kada bi se prekinula tišina i porazgovaralo.

Jelena (@booklover2609) – Na kraju sveta s pingvinima

Ovo je jedna topla priča o baki Veroniki i njenom unuku, ali i o svim nevoljama koje prate njih dvoje. Da bi ostavila prošlost za sobom i nastavila dalje, baka Veronika mora da se izbori sa svojim demonima. U tome će uspeti jedino ako ode na Antartik gde dobija drugu šansu. Međutim, da li će je iskoristiti? Ovo je zaista jedna divna priča vredna vaše pažnje, dajte joj šansu.

Šta čitati ove zime?

Radmila (@sa.knjigom.na.ti) – Božićna priča

„Božićna priča (bajka)” Čarlsa Dikensa idealna je za praznične dane. Sigurno je da se posle nje nećete osećati isto. Iako nije mnogo obimna, njena poruka je izuzetno važna u danima koji slede. Dikens je kroz ovu priču otvorio mnoge teme, a ona najbitnija jeste spoznaja sebe, menjanje svega onoga što nije dobro i pokušaj boljeg života. Praštajte, menjajte se i budite najbolja verzija sebe sada i zauvek.

Vladimir (@vlladarr) – Noćni gost

Kako dočekati zimu i praznike bez dobre knjige? Ukoliko volite misteriju sa isprepletanim sudbinama, napetom atmosferom i jezivim elementima, „Noćni gost” je pravi izbor za vas! Da biste razumeli sadašnjost, morate se najpre vratiti dvadeset godina unazad. I da, dobro se obucite, biće to jedno hladno putovanje! Sneg baš ume da iznenadi.

Jovana (@_cute.mess__) – Novi život

„Jednoga dana pročitao sam jednu knjigu i čitav mi se život promenio.” – ovom rečenicom Pamuk otvara priču o životu, izboru, preispitivanju, ljubavi. Ovo je kratka, ušuškana na svega 200 strana, knjiga o knjizi i potrazi naših junaka za nekim „Novim životom”.

Živana (@zapadno_od_sunca_) – Posle zime

„Kao nesavršena bića koja žive u nesavršenom svetu, suđeno nam je da pronalazimo mrvice sreće.”, napisala je Gvadalupe Netel u svojoj, meni poučnoj, jako čitljivoj knjizi. Na relaciji Njujork-Pariz, dešava se priča dvoje ljudi, Kubanca i Meksikanke, Klaudija i Sesilije. Naizgled jednostavna priča likova, pokreće u čitaocu lavinu pitanja o samoći, gubicima, ljudskim nesavršenostima, ali i o sreći i težnji svakog stvorenja da na kraju dana bude voljeno biće. Ušuškajte se u toploj sobi, uživajte u šolji čaja, prazničnoj muzici i u ovoj knjizi koja će vas podsetiti da posle svake hladne zime dolazi i ono lepše proleće.

Jelena (@booksjelena) – Stoner

Ove zime dajte priliku Stoneru. Čoveku koji je ceo svoj život posvetio učenju, čitanju i univerzitetu. Stoner je neko sa kim se možemo poistovetiti. Neko ko će nas ganuti, rastužiti, ali i neko ko će nas ohrabriti i pokazati da od svojih principa ne treba odustati ni za šta na svetu.

Lora (@_bibliopolium_) – Crna knjiga

Meastralno delo o identitetu. Identitetu pisčevog grada, koji se nalazi u večitoj borbi orijenta i zapada, modernizacije i tradicije. Kao i o identitetu na mikronivou, gde nas Pamuk upućuje na njegove stanovnike. Priča prati Galipa u njegovoj potrazi za suprugom Rujom koja ga je naizgled ostavila i otišla sa Dželalom, tada jednim od najpopularnijih kolumnista u gradu.

Šta čitati ove zime?

A ono što je u ovoj knjizi posebno je stil koji je ona napisana. Umesto zapleta i radnje uopšte, svako drugo poglavlje romana predstavlja jedan Dželalom novinski članak. Naizgled nasumično izabran, ali zapravo mini esej koji savršeno dopunjuje priču i ono što autor želi da kaže. Pamuk na različitim nivoima postavlja svoju priču i otvara nam pitanja o tome ko smo mi zapravo, čitanje ovog romana je poput lutanja kroz lavirint, a atmosfera savršeno odgovara zimskim večerima.

Milica (@thegirlwhoplayedwithbooks) – Zimski vrt

Nemaju sve bajke srećan kraj. Nina i Meredit su se oduvek pitale zašto je njihova majka hladna i zašto ne ume da pokaže osećanja, čak ni najbližima. Istinu o životu i prošlosti svoje majke saznaće nakon očeve smrti, slušajući priču koju im je majka pričala još kada su bile devojčice. Sada je došlo vreme da čuju celu bajku i da je konačno razumeju. „Zimski vrt” je priča o porodici, gubicima i drugim šansama. Ovo je priča koja će vam izazvati brojne emocije, koja će vas raznežiti, nasmejati i rasplakati i koju ćete verovatno pamtititi još dugo nakon čitanja.

Šta čitati ove zime?

Autor: Milica Barać