5 knjiga koje će vam ulepšati praznike . Bliže nam se praznici, a samim tim nam se menjaju i čitalački planovi. Kako smo uveliko odmakli od leta i sladunjavih limunadica uz koktelčiće i šum talasa, polako prešli u jesen i neku opuštenu cozy varijantu uz ćebence i zvuke dobovanja kiše po oknima prozora.

5 knjiga koje će vam ulepšati praznike

Istorijskih romansi i klasika uz toplu kafu i pitu od bundeve, polako se opraštamo i od spooky sezone i ulazimo u onu prazničnu, gde će nam trebati nešto da nam onako baš otopi srce, ugreje dušu i nešto uz šta ćemo uživati uvijeni u prazničnu dekicu i uz pucketanje vatre u kaminu. Nešto bi nam dobro došlo sada, ali nešto što u sebi sadrži porodične vrednosti, negovanje tradicije kao i malu dozu romantike i humora koja za ovo hladnjikavo vreme nije nikada na odmet, stoga evo šta vam predlažem.

1.Božićna igračka

Dobro došli u svet magije DŽ.K.Rouling, samo ovog puta, umesto Hari potera i borbe protiv mračnih sila i dementora spremite se da upoznate jednog dečaka koji bi zbog svoje igračke otišao čak i u rizično putovanje u zemlji Zatureniji samo kako bi ga našao. Ovo je priča o privržanosti jednoga dečaka i o ljubavi prema jednoj igrački, jednom malenom plišancu, jednom izgubljenom Dodi prasetu zbog koga će se Džek suočiti sa mnogim izazovima u kraljevstvu  zemlje Zaturenije. Otkrijte koliko su deca spremna da idu samo kako bi ponovo pronašla svoju voljenu igračku i saznajte kakva sve bića i stvari postoje u ovoj magičnoj zemlji.

2. Božićna priča

Za Ebenizera Skrudža nema ko nije čuo. Njegov tvrdičluk naširoko je poznat celom svetu. Ali iako ste ovu knjigu već više puta čitali nikada nije na odmet da je pročitate još koji put i shvatite da i tvrdica može postati osoba izdašne ruke, da i osoba tvrdog srca može postati osoba mekog srca i da i loš i nemilosrdan čovek može postati dobar.

5 knjiga koje će vam ulepšati praznike

U ovoj pričici se suočavamo sa tri Božićna duha – duha prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Zajedno sa Skrudžom otići ćemo u prošlost i videti kakvo je njegovo detinjstvo bilo da li se radovao Božiću kao mali, zatim sagledavamo kakav je postao sada, i na kraju saznajemo šta ga čeka u budućnosti ako se ne promeni – i na kraju dolazimo do samog čina pokajanja i shvatamo da je transformacija moguća ako je želja dovoljno velika – i što je još važnije – iz srca.

3.Deda Mrazov novi posao

Deda Mrazu je silno dosadilo da raznosi Božićne poklone i čestitke deci po kućama, da se spušta niz čađave odžake kako bi ostavio svaki poklon ispod jelke, da obiđe nebeskom kočijom ceo svet i poseti svaki dom, da prima porudžbine i izrađuje poklone u svojoj radionici tako da je on naprosto odlučio da da otkaz. U njegovim pustolovinama šetajući od posla do posla, od firme do firme, pratimo kako je pokušao da promeni sto zanimanja, i shvatimo kao i on sam da se nigde bolje nije snašao nego u onom poslu odakle je i počeo. U njegovoj ulozi. U ulozi Deda Mraza.

4. Dečak zvani Božić

U ovoj priči spremite se da upoznate jednog dečaka koji  veruje u magiju. Veruje u svet vila i vilenjaka i veruje u severni pol. Veruje u irvase i duh Božića. Jednoga dana naš glavni junak ostaje bez oca zato što je ovaj morao na poslovni put. Primoran da živi sa zlobnom, džangrizavom tetkom naš mališan se zapućuje u potragu za ocem i pogodite šta nalazi – nailazi na pravi, pravcati vilinski svet. E tek tad počinje zabava. Upoznajte irvase, trolove, vile i vilenjake i zajedno sa njim upustite se u magičnu, Božićnu avanturu.

5. Devojčica koja je spasla Božić

Amelija je kao mala ostala bez mame. Baš uoči Božića umrla je od raka. Od tada, svaki naredni Božić joj nije isti. Potucanjem u sirotištima život joj je postao gorak, morala je prerano da odraste i zatvori jedno poglavlje svog života koje nosi naziv „Detinjstvo“ – Amelija više nije bila dete. Saterana u ćošak od života krenula je da gubi veru u duh praznika, u Božićnu čaroliju i što je najvažnije, pomislila je da Deda Mraz nije primio njena pisma, ili joj namerno nije uslišio želje.

Ali jednog dana, suočena s okrutnim vlasnikom sirotišta, beskrupuloznim i jezivim gospodinom Jezom, Amelija shvata da u trenutku kada joj je bio najpotrebniji Deda Mraz dolazi ne uskraćujući joj svoju pomoć i ponovo. Amelija počinje da veruje u duh praznika u magiju Božića i u to da Deda Mraz na nju misli celo vreme samo da neke želje koje je ona poželela nisu bile u njegovoj moći. Tako će Amelija dobiti titulu devojčice koja je spasila Božić.

5 knjiga koje će vam ulepšati praznike

E, pa dragi moji, pred vama su pet preporuka prazničnih knjiga koje u sebi sadrže duh magije, koje u vama bude ono vaše unutrašnje dete koje je inače ostalim danima zbog životne svakodnevice uspavano i koje vam bude neku toplinu oko srca dok ih čitate. Uz kamin i šoljicu tople čokolade, dok napolju pada sneg ne sumnjam da će vam ove knjige biti odličan izbor za praznike.

Ukoliko vam se preporuke dopadaju, spremite se, biće i drugog dela preporuka samo sa knjigama raznolike tematike.

Autor: Nina Miletić

Zašto je umrla domaća scena? Svedoci smo toga da je rijaliti tretman ušao u sve segmente života, pa i u književnost nažalost. Svaki novi dan donosi skandal na književnu scenu. Pisana reč se polako pretvara u žutu štampu, bezbrižno i bez ikakvog razloga vadi se prljav veš i skrnavi sve što vredi.  Sve više dolazim do zaključka da se čita malo, ali ne i kvalitetno. Čapkaju se mrvice. Ali ako su to naše, domaće mrvice otresu se sa stola kao da su kancerogene.

Pred našim očima se domaća scena se gasi, zavese se spuštaju. I ostaje muk. Kao da niko nema šta da kaže na tu temu.  A trebalo bi.  Kao jedan od glavnih motiva izumiranja izdvajam loš marketing.   Sada već svima poznat slučaj „Ana Miloš“ je za mene veoma loš marketing. U ovom izlaganju uopšte nije bitno šta stoji iza cele priče, zašto je mladi pisac pisao pod nepostojećim imenom. O tome ćemo drugom prilikom. Da se vratimo na suštinu.

Zašto je umrla domaća scena?

Kada knjiga dobije „skandal marketing“ ona dotakne zvezde ali se brzo i ugasi. Čita se kratkotrajno, dok knjiga puno naslove razne štampe.  A o nasilnom marketingu da i ne govorim. Sve su knjige najbolje, u top deset, sve su bestseleri. A istina je bolna, da se samo plasiraju inostrani pisci koji su „tik tok“ senzacije.

Jer čitati Nušića nije in. Ali čitati biografiju Britni Spirs je više nego poželjno.  Da se razumemo, nemam ništa protiv navedene biografije. Možda je i sama pročitam.  Ali ona dolazi dugo posle Nušića. Zašto je poželjno čitati Britni? Jer je to žuta štampa, skandali. Potreba da „ubijemo“ malo vremena.

Kao što je poželjno čitati Acu Lukasa i Kiju Kockar.  

Greota je šta se sve danas upakuje u domaću književnost. Sramota je da izlog bilo koje izdavačke kuće bude preplavljen takvim naslovima. Tužno je što za takvim naslovima jurimo u knjižare.  Dok Radović, Antić, Kapor i njima slični stoje na skrivenim mestima.

A ima li zanimljivog u domaćem? 

Ima, i te kako ima. Ali domaće ne može da ukrade svojih pet minuta slave jer živimo u loše uređenom sistemu vrednosti.  Velike izdavače kuće nisu pristupačne mladim piscima, koji svoje redove teško mogu da izdaju i dožive procvat. Takve ljude uništava to što pored svega što dobija prostor oni se smatraju manje važnim. Zato se dobri rukopisi izgube ili ih preuzmu manje izdavačke kuće.

Zašto je umrla domaća scena?

A kako to već biva, niko neće da zagrebe dublje.  

To vidim po čitalačkoj platformi „bukstagram“. Za domaću književnost moramo da radimo kampanje. Mladi pisci moraju da se laktaju, da šalju besplatne primerke „na veliko“ kako bi se čulo za njih.  I to nije neki dobar potez. Ljudi mnogo vole sve što je besplatno. Pa čak i ako će dobijen primerak knjige nahvatati sloj prašine. Ili još gore, hvalićemo i ako nam se ne sviđa. Jer poklon je.

A jednom pročitani neiskreni utisci udalje ljude. A nije kriv pisac. 

Svi idu linijom manjeg otpora. Daj staro, a dobro. Ili daj nešto strano. Daj ono što je zaludelo Ameriku.  Jer to se plasira u milion primeraka.

A gde su te knjige danas?  

Zaboravili smo ih. S druge strane ne možemo ni svi biti pisci. Pišemo za svoj groš, a retki će sebe moći da nazovu piscem.  Moje skromno mišljenje, možda ne i tačno. Ali domaće treba da ostane domaće. Kada poželim da čitam nešto naše želim da čujem imena Petar i Aleksandar, da šetam ulicama Beograda, Novog Sada, da me jeza uhvati od zabačenih srpskih sela, da se pije domaća kafa i rakija.

Ulice Pariza, viski i koledži neka ostanu tamo gde pripadaju. Najviše mi para uši kad čujem da se ljudi izjašnjavaju kako čitaju domaće. Da, da čitaju. Onda dođe sajam. Presek govori da to nije istina.  Ovu temu zaključujem, da ispod površine uvek ima sjaja.

Zašto je umrla domaća scena?

Ima u domaćoj književnosti bisera. Ima i školjki. Mora malo da se prošeta kroz rafove.  Ne mora da znači da u izlogu stoji najbolji roman na svetu. Ima u našoj književnosti i dobre fantastike i dobre autobiografije. Ima i ljubavi. Ljubavi možda ima i više nego što treba. Ali pre svega ima brutalne istorije.  Čitajte malo našu istoriju, ima tu zanimljivih stvari. Šokiraće vas koliko je naša istorija uzbudljiva.

Nije sramota. I Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu za književnost. 

Mi smo svetski poznati, nije sramota čitati domaće. Samo celokupna svest može da oživi domaću scenu i vrati je gde pripada.  Pripada nama. A mi pripadamo njoj. Samo treba požuriti, jer je odavno na aparatima.

Autor: Dragana Butić