Istinski transformativne tehnologije datiraju još od prvih dana civilizacije, kada su se kultivisale biljne i životinjske vrste. Odjednom, čovek je više imao smisla za obrađivanje nego za lov i skupljanje plodova. Porast proizvodnje značio je da se ljudi mogu fokusirati na druge stvari, umesto da brinu o preživljavanju. Mogli su da počnu da žive u gradovima. Ljudska civilizacija je počela.
Priča o novom milenijumu podrazumevala je nekih 30ak tehnologija za opšte namene, a koje su bile jednakih moći. To je dovelo do transformacije ekonomije i života generalno, ali i do transformacije celokupne civilizacije. Danas, živimo kroz neku drugu tehnologiju.
Digitalizacija je jedna od najmoćnijih tehnologija. Nijedna oblast ljudske aktivnosti neće biti izostavljena prilikom prevođenja fizičkih podataka u digitalne. Postoje već iznenađujuće veliki kapaciteti kao što su npr. razne generacije pametnih telefona ili tableta. Ipak, avantura tek počinje.
Omogućavajući distribuciju digitalnih informacija, ali ne i njihovo kopiranje, tzv. blockchain tehnologija stvorila je okosnicu nove vrste interneta. Prvobitno dizajniran za digitalnu valutu, bitkoen, sada pronalazi druge potencijalne benefite u modernom društvu.
Bitkoen je iz dobrog razloga nazvan „digitalno zlato“. Ukupna vrednost ove valute, do danas, iznosi oko devet milijardi američkih dolara, a blockchain tehnologija može da napravi i druge vrste digitalnih valuta. Nije potrebno da znaš kako funkcioniše da bi je koristio, baš kao što ne moraš znati ni kako radi internet. Ipak, osnove poznavanja ove nove tehnologije pokazuju zašto je ona revolucionarna.
Osnovno razumevanje ove tehnologije može da se predstavi i na sledeći način. Ako se zamisli neki tabelarni prikaz koji se duplira hiljadama puta preko neke računarske mreže, a pri tom se pretpostavi da je ta mreža dizajnirana da redovno ažurira ovu tabelu, imaćeš osnovno razumevanje blockchaina.
Informacije koje se čuvaju na blok bazi postoje kao zajednička i kao kontinuirano usklađena baza podataka. Ovo je način korišćenja mreže koji ima očigledne prednosti. Tzv. blockchain baza podataka nije sačuvana na bilo kojoj lokaciji, što znači da su zapisi koje sadrži javni i lako se mogu proveriti. Nijedna centralizovana verzija ove informacije nije dostupna za hakere kako bi mogli da je korumpiraju. Istovremeno, hostovana je milionima računara tako da su informacije dostupne svima na internetu.
Trajnost Blockchain tehnologije
Tehnologija blok baze je poput interneta, odnosno, čuvajući blokove informacija koje su identične i van svoje mreže, Blockchain ne može:
Da bude kontrolisan od strane bilo kog entiteta.
- Nema nijedne mogućnosti neuspeha.
Bitkoen postoji od 2008. godine i od tada funkcioniše bez značajnih smetnji. Do današnjeg dana, bilo koji problem koji se javi povezan je sa lošim upravljanjem tehnologijom ili hakovanjem. Drugim rečima, ovi problemi potiču od loše namere i ljudske greške, a ne zbog greške u osnovnim konceptima same tehnologije.
Transparentnost i nekorumpiranost
Mreža blok baze živi u stanju konsenzusa, odnosno, automatski se provera sa sobom svakih deset minuta. U pitanju je jedna vrsta samoregulativnog ekosistema digitalne vrednosti. Mreža nastoji da balansira svaku transakciju koja se dešava u desetominutnim intervalima. Svaka grupa ovih transakcija naziva se tzv. blok. Iz ovoga proizilaze dva važna svojstva:
- Podaci o transparentnosti ugrađeni unutar mreže kao celine, po definiciji su javni.
- Podaci se ne mogu oštetiti promenom bilo koje jedinice informacije na blok bazi. To bi praktično značilo korišćenje ogromne količine računarske snage za obaranje celokupne mreže.
U teoriji, ovo bi bilo moguće. U praksi, malo je verovatno da će se to dogoditi. Preuzimanje kontrole nad sistemom za osvajanjem bitkoena takođe bi moglo da uništi njihovu vrednost.
Mreža čvorova
Mreža tzv. računarskih „čvorova“ čini blockchain ili blok bazu. Računar koji je povezan sa mrežom blok baze, dobija kopiju blockchaina koja se automatski preuzima nakon pristupanja mreži blok baze.
Zajedno kreiraju moćnu mrežu tzv. drugog nivoa. U pitanju je potpuno drugačija vizija kako internet može da funkcioniše. Svaki čvor je „administrator“ blok baze i dobrovoljno se priključuje mreži (pa je u tom smislu mreža decentralizovana). Međutim, svaki ima svoj značaj za učešće u mreži.
Ideja decentralizacije
Po svom dizajnu, blok baza je decentralizovana tehnologija. Sve što se dešava u okviru nje, u funkciji je mreže kao celine. Kreiranjem novog načina transakcija, neki tradicionalni aspekti mogli bi postati nepotrebni.
Globalna mreža računara koristi blockchain tehnologiju za zajedničko upravljanje bazom podataka koja beleži Bitkoen transakcije. To znači da Bitkoen upravlja mrežom, a ne samo jednim centralnim autoritetom. Decentralizacija znači da mreža funkcioniše na osnovu sistema „od korisnika do korisnika“.
Ko će koristiti blockchain tehnologiju
Ne moraš poznavati strukturu ove tehnologije kako bi ona bila korisna u tvom životu. On line identitet, kao i izgrađena reputacija, takođe će biti decentralizovani. Mi ćemo posedovati podatke koji pripadaju nama. Čuvajući podatke preko svoje mreže, blockchain eliminiše rizike koji se javljaju kada se podaci čuvaju centralizovano.
Sa tehnologijom blok baze, internet dobija novi nivo funkcionalnosti. Sa sigurnošću koju nosi blockchain, nova internet era na putu je da iskoreni tradicionalne finansijske institucije. Blockchain omogućava korisnicima interneta mogućnost stvaranja vrednosti i autentičnosti digitalnih informacija. Postavlja se pitanje kakvi će u praksi biti rezultati ovih novih poslovnih aplikacija ?
Tekst preuzet sa sledećeg linka:
https://ivanazivanic.com/suptilna-tehnologija-koja-transformise-svet-bitkoen
Autor: Ivana Živanić
