Da znate nemam dlake na jeziku. Sve o čemu pišem je iz ličnog iskustva ( po nešto i nije, ali toga je vrlo malo). Dakle, ako se nađete prozvanima nije mi žao, jer se niste slučajno pronašli… zar ne? (Ovo važi za sve buduće kao i za sve prošle kolumne).

Ovog puta sam uspela da se uklopim u stereotip onih koji pišu. Dakle tu mi je laptop, a tu je kaaafffaaa… i mogu vam reći da mi se ovako sviđa. Malo pijuckam kaficu, malo kuckam, pa pogledam kroz prozor, pa mi misli odlutaju… super je. Sad moram malo da sačekam dok mi se misli ne saberu od silnog lutanja pa ću za to vreme da ispijam kafu iz moje omiljene šolje.

Kad smo kod šolja za kafu, da li i vi imate omiljenu i samo iz nje pijete kafu? Ja imam omiljenu iz koje pijem isključivo tursku kafu, zatim omiljenu za nes kafu, omiljenu za espreso… Omiljenu kriglu sa rozom cevkom i rozim poklopcem iz koje pijem limunadu i kiselu vodu. Omiljenu flašu za vodu. Verovatno vam zvučim kao neka mentalno poremećena osoba i kontrol frik (dobro, ovo drugo jesam). Nećete mi verovati, ali ako te napitke ne pijem iz tih određenih šolja, čaša, flaša… nije mi to taj užitak, majke mi.

Nemam pojma zašto sam vam ovo uopšte ispričala, ali neka ga. Lakše mi je kada vidim da imam nešto iskucano na papiru.

U stvari htela sam da pričamo o fudbalu i ostalim dosadnim i glupim sportovima koje ne volimo i ne pratimo (unapred se izvinjavam svima koji vole i prate sportske aktivnosti).

Hvala dragom Bogu pa se završiše ova silna prvenstva u fudbalu. Te evropsko, te svetsko… pa nisam mogla pošteno ni daljinski da uzmem. Moj „gospodin Zverka“ sa ortacima po ceo dan sa kanala na kanal. To se dere, to urla, to psuje… ja nisam mogla da se načudim. Svi oni bi bolje igrali od već profesionalnih fudbalera (hahahhaa… dobar vic), a ne mogu da potrče za detetom, odmah ih steže u grudima.

I pravo da vam kažem baš sam bila besna i ljuta. Em ne mogu da gledam šta hoću, em stalno galama… i ja se zapitam šta bi Keri koja je sada na Menhetnu uradila???

Pa tako je… otišla bi u šoping J Ako već neće da me pusti da gledam tv onda će morati debelo da plati za to. I to bukvalno mislim.

Hvala Bogu pa tih utakmica je bilo po ceo dan svaki dan. Ja lepo sednem i napravim raspored. Aha, danas idem sa Vesnom na ručak… ooodličnooo… a pre toga mogla bih do frizera, ionako mi je usput. „Dragi, idem na ručak sa Vesnom, a i do frizera. Trebaće mi nešto para“ – snebivam se kao. „Uzmi slobodno mi ćemo gledati tekmu“ – cvrkuće on veseo jer neću biti tu da im gunđam. Ha ha.. našla sam svoju zlatnu koku.

Vesna i ja se fantastično provedemo, frizura nikad bolja, još je iskrsao i šoping… pa šta ćeš lepše. Kada sam stigla kući „gospodin Zverka“ nije ni primetio ruke pune kesa, jer je pokušavao da me lobuje kako bi video izvođenje lopte.

Ja sve lepo isprobam… ma bombona…

Sledeće u planu je ful tretman u spa centru sa Ivanom. Nije ni primetio da nisam bila tu. A ja na masažu, pedikir, manikir, sauna, slana soba i džakuzi…

Bogami i meni je počeo ovaj fudbal da se sviđa, samo brzo se završio, a izašlo je i na videlo koliko sam para dala… ja kud ću šta ću pa na kraju onako odbrusim ljutito:

„To je sve bilo zarad tvog mira. Misliš da je meni bilo lepo i lako da špartam po gradu po ceo dan? Noge me ubijaju. Umorna sam kao pas“.

Moj dragi ćuti (zna da nisam u pravu, ali me pušta da verujem kako sam ga pobedila) pa onada reče:

„ U pravu si draga. Mnogo si propatila zbog ovog fudbala, moraću da ti se odužim. Hajdemo nas dvoje na ručak, da uživamo“.

I tako svi smo na dobitku. On je gledao fudbal sa ortacima, ja sam se zezala sa drugaricama… nego… valjda neće da primeti minus na kartici dok ne stignem da ga pokrijem?

Srpska Keri Bredšo sada mora da piše po dve kolumne dnevno ne bi li izvukla bonus i pokrila minus.

Ovo mi je prva kolumna danas, moram da napišem još jednu inače… I da, rešila sam da od sada gledam fudbal. Jeftinije je brate.

Autor kolumne: Lidija Gajić