Pored brojnih drugih zadovoljstava, književnost nam često pruža priliku da čitalačkim sredstvima kročimo na daleka mesta i upoznamo sredine koje manje ili više (nekad samo geografski, a nekad i vremenski) odudaraju od našeg okruženja. To se naročito ističe prilikom čitanja inostranih pisaca i posebno je zanimljivo na polju dela čiji su junaci dominantno smešteni u okvire urbane sredine, najčešće metropole. Da se u ovakvim romanima najčešće ne radi samo o pukoj lokaciji odabranoj za scenu na kojoj će svaki junak „odigrati“ svoju ulogu, već o mnogo značajnijoj pozadini koja je na suptilan način zapravo utkana u prvi plan, ilustrovaćemo na primerima dva romana – jednog veoma poznatog, napisanog početkom 20. veka i drugog, manje poznatog, objavljenog u savremeno doba.

Kada je reč o našem prvom primeru, to je roman koji su mnogi od nas čitali u slobodno vreme, katkad po preporuci, katkad zato što je naprosto popularan klasik – Gospođa Dalovej britanske književnice Virdžinije Vulf (Mrs Dalloway, 1925). Jedni su, vapeći za radnjom i dinamikom u romanu koji nas, kao svaki roman toka svesti, „primorava“ da se naviknemo na emociju, utisak i misao, a ne na događaj i činjenicu, ostajali razočarani. Drugi su, pak, uočavali lepotu upravo u takvoj naraciji, uviđajući da ljudska svest neretko može da „ispriča“ mnogo više od sveznajućeg naratora. Misli naslovne junakinje Klarise dočaravaju nam verno njen život. Ona je gospođa iz visokog društva, supruga uvaženog političara, majka, žena koja pati za propuštenom ljubavlju iz prošlosti. Ipak, ona je pre svega Londonka i bez tog određenja svako drugo je nedovoljno. Roman prati samo jedan dan njenog života i toga dana ona šeta Londonom kako bi kupila cveće za zabavu koju priprema iste večeri u svome domu. Klarisina šetnja, u kojoj joj gotovo doslovno pravimo društvo „hodajući“ njenim mislima i ulicama njenog grada, konotira njenu društvenu, londonsku ulogu, rolu njenog života. Njen izlazak u grad, koji svojim izgledom, zbivanjima i navikama tipičnim za period nakon Prvog svetskog rata premešta Klarisine misli iz sadašnjosti u prošlost i obrnuto, predstavlja junakinjin dnevni gradski ritual, uvod u trenutak kada će otpočeti njena večernja obaveza u kojoj ništa manje ne uživa (uprkos umoru i monotoniji koji je navode na misli da nije tako). Međutim, London za Klarisu ne predstavlja samo život u značenju fizičkog postojanja i društvene funkcije. On je za nju život i u smislu sreće, doze radosti u moru negativnih osećanja, alternativnog izlaza iz malene sobe u koju ulazi na kraju romana udaljavajući se od svojih gostiju. Da je to istina ona dokazuje kada se, izlazeći iz te iste sobe, fizički i emotivno vraća gostima, životu i Londonu.

Naš drugi primer je savremeni roman američkog pisca Pola Ostera pod nazivom Proročka noć (Oracle Night, 2003). Osterov književni svet uglavnom se oslikava na nepreglednoj sceni Njujork Sitija, što je upravo slučaj sa ovim romanom. Glavni junak, pisac Sidni Or, nakon preležane teške bolesti oporavlja se šetajući Njujorkom 80-ih godina, trudeći se da prepozna ulice kojima dugo nije hodao i obavlja rutinske radnje urbanog stanovnika. Poput Klarise Dalovej, Sidni uživa u šetnjama, toliko da ne dozvoljava da mu kiša i sopstvena fizička slabost osujete, pa čak i skrate ovu aktivnost. Ovaj junak, koji oduvek živi u Njujorku, takođe se u susretu sa gradom fizički vraća životu, i to već na početku romana. Međutim, ubrzo saznajemo da on prolazi ne samo kroz zdravstvenu već i kroz druge dve krize – bračnu i spisateljsku.  U trenucima kada se čini da je u jednakoj meri otuđen od supruge Grejs (koja ima aferu sa zajedničkim prijateljem Džonom) i vlastitog teksta koji ne ume da dovrši, šetnja gradom u junaku rađa nadu. Ona mu donosi i privremeni mir odlažući neizbežan stres za još jedan niz koraka Aper ist sajdom, ostavljajući nemir za kasnije, za drugi put. Nakon burnih događaja koji ne samo da nas drže prikovanim za tekst već nas pogađaju, ranjavaju i bole koliko i junaka, roman se, baš kao što i počinje, završava Sidnijevim izlaskom iz stana u Bruklinu na ulice Njujorka. Ovoga puta on ne luta kako bi se fizički oporavio, već njujorškom putanjom ide sa jasnim ciljem – da oprosti, da emotivno ozdravi, da iznova živi.

Čitajući ovakve romane nesumnjivo širimo vidike o urbanim sredinama koje su daleko od nas, često dozivamo u sećanje vlastita iskustva doživljena baš u tim metropolama ili poželimo da ih jednoga dana posetimo. Međutim, mnogo više od toga, ova dela nas podsećaju na nešto o čemu retko razmišljamo – da je svako od nas deo svog okruženja i da je naše okruženje urezano u svaki segment našeg postojanja. Gradovi su mesta za život, ali i inspiracija, uteha, nada, stecišta kretanja i komunikacije. A  gradske šetnje, znaju to ovi i mnogi drugi junaci, one su svetinja urbanog života.

Autor: Jelena Pršić, doktor filoloških nauka

Izvori:

1. Auster, P. (2011). Oracle Night. London: Faber and Faber Ltd.
2. Pršić, J. (2019). „Locks and Walks in Paul Auster’s Oracle Night”, BELLS 90, 6. međunarodna konferencija Katedre za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
3. Pršić, J. (2011). „Telo u gradu i grad u telu: Gospođa Dalovej Virdžinije Vulf“, Komunikacija i kultura online, FOKUS – Forum za interkulturnu komunikaciju, broj 2, str. 240-258.
4. Vulf, V. (1964). Gospođa Dalovej, prevela Milica Mihajlović. Beograd: Izdavačko preduzeće „Rad“.