Može li se živeti savršen život? Može. Samo ako ga vi takvim vidite. Kada biste pitali druge za mišljenje verovatno biste dobili različite odgovore. Neki žive „savršenije“ od vas, a nisu zadovoljni. Isto kao što ste vi u očima nekih pravi srećnik. Pitanje je šta je za koga savršeno. Jednima će to biti kada su zdravi, drugima kada su poznati, trećima kada imaju novca, četvrtima ako žive u luksuzu materijalnog, petima…

Sve u svemu, jedino je bitno kako vi doživljavate svoje okolnosti i da li ste slobodni u njima. Po bilo kom osnovu, po bilo kojoj vašoj definiciji.

Zašto nam je bitno kako nas drugi procenjuju? To koliko se vi smatrate savršenim je opet nebitno ostalima. A to koliko se vi smatrate srećnim znaćete po količini u kojoj osećate mir. Ako ga uopšte osećate. Nadam se bar da mu težite. Verujem da čovek ne može biti zaista srećan, u svoj svojoj veličanstvenosti sreće, ako mu duša nije mirna. Jer kad je duša mirna, tada možemo zaista i doživeti i živeti te najčistije emocije. A ne samo one koje se smenjuju u zavisnosti od toga koju smo „igračku“ od života dobili.

Ako vas zanima živite li savršeno, pitajte se da li biste se menjali sa onima čiji vam životi deluju savršenije. Ako je odgovor “da” onda pokušajte da pronađete sve one lepote koje u životu imate, pa uporedite sa time što vam fali. Ima li zaista tu jačinu zbog koje biste se tek tako odrekli svega i upali u tuđe cipele? Pri tom ne znajući da li vam je broj odgovarajući. A šta mislite, koliko njih bi se isto menjalo sa vama, a pojma nema šta se zapravo u vašoj realnosti krije. Nadam se da kapirate koliko traćimo vreme misleći da bi nam u nečemu drugom bilo bolje. Čak i da bi bilo bolje, je l stvarno mislite da su nečiji životi potpuno lagani, a nečiji preteški? Teško mi je da poverujem u to i rekla bih da su nam putevi različiti, ali i podjednako krivudavi. Caka je samo u tome što se različito nosimo sa našim krivinama.

Pa, zaključiste li šta o svom savršenom životu? Ima li ga? Ili ste ga već osudili za nesavršenstvo? Izbor je na vama svakako. Što se mene tiče, ne dam ove moje šamare i posekotine ni za čiji privid savršenstva.

Autor: Ana Milovanović

Osvrnimo se prvo na godinu koja je iza nas. Možda ste više puta nego i za jednu drugu godinu čuli rečenicu: „Samo da prođe već jednom!“. Ja jesam, nebrojeno puta. Sa druge strane broj onih koji su zahvalni na prošloj godini u mom okruženju je baš veliki. Ako bih morala sa par reči da je opišem, rekla bih da je 2020 – ta godina: prekretnica, prelomna, ključna… suštinski, za mnoge od nas.

Lično sam dobila odgovore na pitanja koje sam tražila ceo život, odgovore koji su me u potpunosti promenili… ali nisam bila jedina. Radeći sa ljudima uvidela sam da mnogi skidaju sa sebe terete koje su nosili i dobijaju na neki način jasnu sliku ko su i u kom pravcu treba da ide njihov život. I to sa lakoćom koja je bila nesrazmerna bremenu koje im je bilo na leđima dugi niz godina, za pojedine i otkad znaju za sebe, a neki su bili već u četvrtoj ili petoj deceniji. Susrećući se sa sve više takvih primera, počela sam da godinu koja je prošla doživljavam kao završetak nekog kruga koji je jako dugo trajao. Možda i vekovima.

Zajedničko za osobe koje su doživele preporod je to da su situaciju koja se desila iskoristili na najbolji mogući način i preokrenuli je u svoju korist. Okrenuli su se ličnom rastu i razvoju. Tražili su i pronašli. Prošle godine više nego ikada pre bilo je besplatnog sadržaja dostupnog online, mnogo toga i po izuzetno pristupačnim cenama, upravo zbog situacije u kojoj smo se našli. Oni koji su hteli da maksimalno napreduju radili su sa nekim lično, jedan na jedan. I odgovori su se nizali, a njihov život menjao. Nije više bilo u centru pažnje propušteno letovanje, ograničeno druženje ili neke druge okolnosti, već sa stanovišta toga koliko su napredovali na putu ličnog razvoja i koliko im je jasan pravac u kom trebaju da idu, godina iza nas, sa svim svojim nepovoljnim okolnostima, bila je za mnoge, najbolja u njihovom životu. Oni koji još nisu dobili odgovore, dobili su naznake gde ih mogu pronaći.

Prošla godina dala nam je jednu dobru životnu lekciju, o ciklusima i promenama. Nije više bilo pitanje ko želi da menja sebe ili svoj život, svi smo bili suočeni sa novim okolnostima. Umovi koji su uvek bili fiksni, dobili su priliku da postanu promenjivi. Fleksibilnost se pokazala kao osobina neophodna i zlatna vredna. Svako se suočio sa svojim izazovima od kojih su mnogi i pre bili tu, nekome je to bilo pitanje posla, drugome odnosa ili nešto treće..suočila nas je sa našim životom i nama samima.

I možda bi neko rekao, kako ovaj tekst nema puno veze sa naslovom, jer se on odnosi na godinu ispred nas, a ceo tekst je skoro o onoj koja je prošla. Ali u suštini ima i te kako veze, kao što je sve na ovom svetu povezano. Zašto sam pisala toliko o prošloj, a ne o budućnoj godini? Zato što se ona nastavlja takva kakva jeste… i svi oni koji nisu dobili svoje odgovore, neka se zapitaju da li su ih uopšte tražili? Da li su iskoristili prilike koje su im dolazile u život, pa možda i kroz otkaz, promenu mesta boravka ili bilo šta slično ili su se okretali iza sebe gledajući u ono što je bilo, žaleći za tim i pokušavajući se očajnički odupreti se promeni i zadržati staro? Da li su gledali u vrata koja su se zatvorila ili su tražili ona koja su se otvorila? Svako će dati odgovor sebi, drugome nije ni potreban. Zapitaj se u kom pravcu te je okrenula ova godina iza nas, šta ti je poručila i da li si razumela poruku koju ti život šalje?

Vreme u kome se nalazimo i ono koje je ispred nas, daleko je onog vremena koje se živelo prethodnih decenija, gde su postojale vrednosti kao što su siguran posao, retka promena mesta boravka i slično. Stara pravila više ne važe. Što pre razumemo period u kom živimo, prilagodimo se na način koji nama odgovara, prepustimo se toku života, sa verom da je sve ono što se dešava iz nekog razloga najbolje za nas, bez obzira koliko teško ili zahtevno bilo u trenutku, to ćemo se pre jednom kasnije u životu sećati ovih godina kao vremena kada se sve promenilo, na prvom mestu mi. Možda se neki život srušio, upravo zato da bi se mogao izgraditi novi. Zato je ova tekuća godina prilika koju ne treba propustiti da krenemo u pravcu u kom želimo, promenimo sebe i svoj život i započnemo jedan novi period, koji može biti bolji od svih koje smo imali do sada. Život nam daje priliku, da li ćemo je iskoristiti ili ne, to će svako odlučiti za sebe.

Autor: Darinka Zastavnikovic – umetnost zivljenja