Može li se živeti savršen život? Može. Samo ako ga vi takvim vidite. Kada biste pitali druge za mišljenje verovatno biste dobili različite odgovore. Neki žive „savršenije“ od vas, a nisu zadovoljni. Isto kao što ste vi u očima nekih pravi srećnik. Pitanje je šta je za koga savršeno. Jednima će to biti kada su zdravi, drugima kada su poznati, trećima kada imaju novca, četvrtima ako žive u luksuzu materijalnog, petima…
Sve u svemu, jedino je bitno kako vi doživljavate svoje okolnosti i da li ste slobodni u njima. Po bilo kom osnovu, po bilo kojoj vašoj definiciji.
Zašto nam je bitno kako nas drugi procenjuju? To koliko se vi smatrate savršenim je opet nebitno ostalima. A to koliko se vi smatrate srećnim znaćete po količini u kojoj osećate mir. Ako ga uopšte osećate. Nadam se bar da mu težite. Verujem da čovek ne može biti zaista srećan, u svoj svojoj veličanstvenosti sreće, ako mu duša nije mirna. Jer kad je duša mirna, tada možemo zaista i doživeti i živeti te najčistije emocije. A ne samo one koje se smenjuju u zavisnosti od toga koju smo „igračku“ od života dobili.
Ako vas zanima živite li savršeno, pitajte se da li biste se menjali sa onima čiji vam životi deluju savršenije. Ako je odgovor “da” onda pokušajte da pronađete sve one lepote koje u životu imate, pa uporedite sa time što vam fali. Ima li zaista tu jačinu zbog koje biste se tek tako odrekli svega i upali u tuđe cipele? Pri tom ne znajući da li vam je broj odgovarajući. A šta mislite, koliko njih bi se isto menjalo sa vama, a pojma nema šta se zapravo u vašoj realnosti krije. Nadam se da kapirate koliko traćimo vreme misleći da bi nam u nečemu drugom bilo bolje. Čak i da bi bilo bolje, je l stvarno mislite da su nečiji životi potpuno lagani, a nečiji preteški? Teško mi je da poverujem u to i rekla bih da su nam putevi različiti, ali i podjednako krivudavi. Caka je samo u tome što se različito nosimo sa našim krivinama.
Pa, zaključiste li šta o svom savršenom životu? Ima li ga? Ili ste ga već osudili za nesavršenstvo? Izbor je na vama svakako. Što se mene tiče, ne dam ove moje šamare i posekotine ni za čiji privid savršenstva.
Autor: Ana Milovanović
