Doručak kod insulinske rezistencije u trudnoći. Hormoni su posebne hemikalije koje putuju kroz krvotok. Prema rečima dr Rendija Hatera Epštajna, autora knjige „Uzbuđeni: Istorija hormona i kako kontrolišu gotovo sve“, hormone treba shvatiti kao bežični internet u telu. Oni prenose poruke iz žlezda sa unutrašnjim lučenjem, gde se i proizvode, do ćelija u različitim delovima tela. Ove hemijske poruke pomažu da se „uključe“ ili „isključe“ ćelijski procesi koji kontrolišuapetit, rast, stres, šećer u krvi, cikluse spavanja i još mnogo toga.
Zbog delovanja hormona koji nam pomažu da se probudimo, insulin ima tendenciju da se prirodno luči po samom buđenju.
Jedan od glavnih uzročnika zašto nam se ujutru javljaju veće potrebe za insulinom je kortizol.
KORTIZOL je hormon koji se oslobađa u krvotok svaki put kada je naše telo izloženo nekom stresu (fizičkom, emotivnom ili mentalnom), gde upravo buđenje predstavlja stresnu situaciju za organizam.
Kortizol je hormon koji se javlja ujutru kada se razbuđujemo. Nivo kortizola najviši u prvih 30 minuta po našem buđenju i počinje postepeno da opada nakon tog vremena.
Kada se aktivira usled neke stresne situacije (koju predstavlja i buđenje), kortizol će pokrenuti oslobađanje glikogena (skladišteni šećer) ne bi li se uspostavio nivo glukoze u krvotoku koji obezbeđuje dovoljno energije neophodne da telo prebrodi stresan period. Samim nivo glukoze u krvi trigeruje pojačano lučenje insulina i zbog toga su nam ujutru veće potrebe za insulinom.
Kako smo ustanovili da se ujutru insulin luči više zbog buđenja i hormona koji nam pomažu da se probudimo ono što je da pravilno biramo namirnice za doručak.
Doručak kod insulinske rezistencije u trudnoći
Trebalo bi birati namirnice koje imaju niži glikemijski indeks, ali pored toga bi se trebalo voditi i pravilnim glikemijskim optrećenjem.
U trudnoći se javljaju veće potrebe za proteinima, takođe kod insulinske rezistencije bi bilo idealno da doručak koncipiramo tako da sadrži zdrave masti, proteine i manju dozu ugljenih hidrata i time napraviti glikemisjko opterećenje.
Takođe jedna od smernica, tj. mali trik koji može pomoći kod insulinske rezistencije je da pojedete salatu pre glavnog obroka (količina vlakana utiče pogodno na oslobađanje glukoze), takođe bitna stvar je koje se sirće koristi idealno je iscediti limunov sok ili jabukovo sirće, dok vinsko sirće i balsamico treba izbegavati.
Recepti su uopšteni, imajte na umu to da vam da u toku trudnoće pojedina hrana više ili manje prija, dok vam pojedina smeta.
Bela kajgana:
Umutiti 3 belanca sa 50ml mleka, dodati kašiku čia semenki, 50g seckanih
pilećih/ćurećih prsa i jednu crvenu iseckanu papriku. Peći u tiganju na malo
maslinovog ulja (2 kašičice), uz mešanje. Posuti u tanjir suncokretovim
semenkama i golicom (ukupno 2 kašike).
Jesti uz parče integralnog hleba (od celog zrna žitarice) i salata.
Doručak kod insulinske rezistencije u trudnoći
Jogurt sa semenkama i višnjama:
Čašu jogurta pomešati sa semenkama (susam, lan, golica, suncokret – po
jedna supena kašika), dodati šolju višanja ili voće po ukusu i malo cimeta.
Zelena tortilja:
Na malo maslinovog ulja (2 kašičice) propržiti šaku iseckanog spanaća, dodati
zgnječeni čen belog luka i 100g graška iz konzerve. Dodati so, biber, malo
mirođije ili drugog začinskog bilja. Kada je gotovo time napuniti tortilju i uviti.
Jesti uz svežu salatu.
Spelta mafini:
Umutiti 2 jaja sa 200ml grčkog
jogurta. Dodati ravnu kašičicu soli,
1 prašak za pecivo, 10 vršnih
kašika speltinog brašna (oko 100g)
i 100ml ulja. Dodati seckane kisele
krastavčiće, papriku i 50g šunke.
Sipati u kalupe za mafine
(prethodno obložene papirom) i
peći na 190 C 25 minuta. Od ove
mere ispadne 12 mafina.
Jesti uz salatu.
Doručak kod insulinske rezistencije u trudnoći
Doručak kod insulinske rezistencije u trudnoći
Barena jaja, sir i ajvar:
Pojesti 2 barena jaja sa 50g mladog sira, 2 kašike ajvara, parčetom hleba (od celog zrna žitarice) i salata.
Kinoa kaša sa kupinama:
Skuvati 40g kinoe u 200ml mleka ili vode. Kad je gotovo dodati 100g kupina ili drugo bobičavo voće, kašiku proteina, 20g badema i malo cimeta i promešati.
Koliko je važno da deca čitaju? U današnje vreme, u 21. veku koji je obeležen jednom novom erom, erom instagrama, tiktoka ali i ostalih društvenih mreža. Erom u kojoj je digitalizacija dostigla viši nivo, a tehnologija znatno uznapredovala, često čujemo žalbe mnogih majki kako njeno dete ne želi da čita iliti što bi one rekle „Već mesec dana knjigu nije pipnulo“. Ali nikada se istinski ne zapitaju, zašto je to tako. Gde su one kao roditelji pogrešile i ko je kriv što nam decu vaspitavaju kompjuteri, tableti i mobilni telefoni.
Donekle, sasvim je razumljivo da moramo ići u korak sa standardima i modom ovoga sveta i moramo se potruditi da naše dete ne zaostaje za svojim društvom u nekim tako ozbiljnim stvarima. Potruditi se da ispratimo sve što se tiče nekih novosti i izmena koje su se izdešavale za svo to vreme u odnosu na doba kada smo se mi školovali. Zatim moramo da proniknemo i u sam taj učiteljski i uopšteno govoreći školski metod učenja dece, da za neke stvari treba da se ispoštuje rok, da za nedelju dana treba da se pročita lektira od 150 strana i tome slično.
Pa moramo razumeti i svoju decu stavivši se u njihovu ulogu da im je nešto teško čim se dovodi u pitanju moranje jer deca su još uvek neformirane ličnosti kojima je još uvek sve teško. Malo su lenji, pomalo neodgovorni, ali sve to roditelji i dobri učitelji izvajaju i oblikuju kao pravi vajari u jedno umetničko delo.
Koliko je važno da deca čitaju?
Do tada, dok ne uspemo na našem putu da formiramo jednu malu ličnost hiljadu puta ćemo morati da se izborimo sa preprekom „Samo nemoj da moram i sve ću“ koja je njihov životni moto. Dakle, kada smo to razumeli, zaključićemo da je deci ipak lakše da igraju neku popularnu igricu na kompjuteru, skroluju na društvenim mrežama po telefonu ili bilo šta drugo rade osim da čitaju knjigu koju im je nametnula učiteljica. Što nas dovodi do jednog problema, a to je – Nismo uveli čitalačke navike u život svoje dece još ranije, još dok su bili mali.
Koliko je važno da deca čitaju?
Veoma je važno da se detetu, čak i petomesečnoj bebi, pa i kasnije u periodu od godinu – godinu i po do pet godina usadi navika da čita, da se upozna pre svega sa knjigom, prvo kroz opipljivi materijal, koji čine papir, zatim kroz svet boja, brojeva i životinja. Najlakši način da svoje mališane upoznamo s knjigom i uvedemo u čarobni svet bajkovite književnosti jesu TAKTILNE knjige. Njih dete može i opipati, i prelistati a da mu od početka do kraja bude zanimljivo, i upoznati se sa životinjama kao i s mnogim bojama ili brojevima.
Drugi način da privolite dete da kada već dovoljno poraste zaželi da i samo krene da čita jesu ZVUČNE knjige, ili ukoliko njih nemate možete da se stavite u režim glume, te oponašate likove koji se nalaze u istoj, evo na primer „Miš je rekao – ciju,ciju“ – pa krenete da oponašate piskutav glasić jednog miša.
Dakle gluma, pretvarajte se da ste neki lik iz knjige, to kod bebaca uvek upali i probudi veliku zainteresovanost u njima, a ukoliko vam je lakše drugačije, kupite zvučnu knjigu i garantujem vam da vaše dete neće hteti da zaspi pre no što mu pustite jednu bajku za laku noć.
Takođe, ako je vaše dete malo veće u uzrastu od 4, do 5 godina probajte igrom da mu postepeno usadite ljubav prema knjigama i željom za čitanje. Na primer vi se igrate lutkicama, lutkice su na pikniku, na nekoj čajanki i odjednom jedna od lutkica dolazi na ideju da svaka lutkica čita svoju knjigu. Dakle, IGRAJTE SE, tako ćete kroz igru, lagano,spontano i nenametljivo privući pažnju vašeg deteta kao i zainteresovanost za čitanje.
Koliko je važno da deca čitaju?
Kada ste to sve uradili i sledili gorepomenute savete, verujem da sutradan kada vaše dete postane školarac neće imati problem sa time da nametnutu knjigu ne pročita, več suprotno, pročitaće je sa velikom željom i interesovanjem.
Koliko je važno da deca čitaju?
Dete koje nikada ranije nije imalo bliski susret sa knjigama i književnošću, prečesto ima problem sa odsustvom želje da pročita nešto što mu je nametnula škola, ali ono dete koje majka još od rođenja postepeno vaspitava i uvodi u svet čitanja, kada stupi u đačko doba, ono postaje već mala formirana ličnost koja obožava knjige, kojoj su knjige ljubav i kojoj neće predstavljati problem da pročita još jednu knjigu u nizu mnogih, naprotiv, biće joj drago da se susretne po prvi put sa nekim novim, njemu do sada još nepoznatim likom i da pronikne u njegovu priču.
Greška kod roditelja jeste ta što tek sa sedam godina daju deci knjigu u ruke, dakle tek onda kada nauče neka slova, a zapravo, trebaju im davati još od malena, kako bi se ta želja u njima rodila i ukorenila dok su još uvek tabla po kojoj samo roditelji pišu i dok još nisu naučili slova, vrlo je verovatno i to da deca koja od malog doba imaju bliski susret sa knjigom nauče ranije neka slova od dece koja se s svetom književnosti upoznaju tek u prvom razredu.
Koliko je važno da deca čitaju?
Sada kada smo uvideli grešku moramo se truditi da je ispravimo i ne ponavljamo više istu sa nekim drugim detetom, u nekom drugom primeru roditeljstva, a zatim, prelazimo na tehnologiju.
Naučno je dokazano da je veoma zdravije provesti par sati čitajući knjigu nego sedeći za kompom ili skrolujući po društvenim mrežama na telefonu.
Prvo: Knjiga je manje štetna po vid nego ekran nekog telefona, tableta i računara.
Drugo: Knjiga obogaćuje vokabular, proširuje vidike, pomaže osobi bila ona odrasla ili ne da razvija moždane vijuge i čini nas duhovno, mentalno i umno bogatijim dok decu, u većini vremena telefon zaglupljuje zato što deca nemaju taj filter kada gledaju neki sadržaj na tiktoku da razluče šta je dobro po njih, šta je zdravo a šta toksično, kao mi odrasli, pogotovo tiktok kao najtoksičnija društvena mreža po decu čini da njihova moždana masa biva iz dana u dan sve više umanjena.
Koliko je važno da deca čitaju?
Treće: Kada okrećemo stranice knjige, to poboljšava našu motoriku i rad ruku dok skrolovanje jednim prstom po ceo dan može da nam ulenji prste, i rad mišića postaje nam sporiji, i ništa nismo postigli osim što nam je eventualno utrnuo jedan prst.
Koliko je važno da deca čitaju?
A poslednje, ali ne i najmanje važno je: Kada sedite zatvoreni u kući i igrate igrice ili listate instagram i tiktok, minimalne su šanse, odnosno nemoguće da uplovite u neki magični svet, sastanete se sa nekim novim, čudesnim junacima i doživite čaroliju kakvu doživljavate svaki put kada čitate neku knjigu.
Takođe, knjige su zdravije i za društveni život zato što kada čitamo neku knjigu, možemo prodiskutovati o njoj sa nekom drugaricom i reći joj šta nam se kod nje dopada ili ne dopada, takođe možemo njoj približiti tu knjigu, privoleti je da i ona pročita istu ili pak dobiti preporuku neke druge knjige od nje, dok kada smo zatvoreni i stalno zagledani u monitor ili ekran telefona svako u svoj telefon zuri i mi automatski postajemo sve otuđeniji, odaljeniji i hladniji jedni prema drugom.
Telefon ubija empatiju, knjige je vraćaju, telefon šteti očima kao i moždanim vijugama, knjige proširuju vidike, kada uzmemo telefon u svoje ruke gubimo osećaj za vreme te samim tim traćimo lep dan i neku priliku da se sa nekim u toku dana družimo i iskoristimo taj dan na mnogo drugih načina, dok nas knjiga pokreće na razgovor, podstiče na igru i u krajnjem slučaju, knjiga iako je lepa, nije toliko toksično zarazna da nas toliko zaslepi, nju uvek možemo da odložimo pa da joj se vratimo uveče pred spavanje izmoreni od igre sa drugim drugarima. I ono najvažnije, Telefon nam gasi svaku maštu, a knjiga, ona je pobuđuje i čini da svakim danom sve više raste.
Koliko je važno da deca čitaju?
Iako živimo u eri digitalizacije, mi kao roditelji možemo da razlučimo do koje mere treba dozvoliti da ista utiče na život naše dece kako ne bi postali robovi savremene tehnologije, takođe, možemo da im prenesemo neke vrednosti koje su nama preneli naši roditelji i naučiti ih, da čitanje nikada, ma koliko mi tehnološki uznapredovali, nije izašlo niti će izaći iz mode.
Budite pravi roditelji i naučite svoju decu još od malena da žive u svom svetu od papira, iako je danas vreme turbulentno i imamo osećaj da nigde ne stižemo, mnogo će vam biti lakše kada ga vaspitavate uz neku knjigu i slikovnicu, nego kada mu date telefon u ruke kako bi bilo mirno dok ne pozavršavate sve vaše obaveze, postići ćete isti efekat kao i sa telefonom, samo što ga nećete učiniti zavisnim od telefona, već ćete mu umesto nezdravih usaditi zdrave navike.
Duga je tu iako je ne vidimo. Pre par dana, pomno sam ispratila kako „posle kiše dođe sunce“. Začudila me brzina kojom se sve odigralo.
Iz blage kišice upali smo u jaku kišu, koja nas je kratko pratila. Onda je sunce sve to preseklo i odjednom, put je bio suv, a na horizontu je sijala velika duga.
Kakva brza transformacija!
Duga je tu iako je ne vidimo
Nastavilo je da sija sunce, boreći se sa oblacima.
Ne pamtim da sam nekad uspela da ispratim jedan takav proces, za tako kratko vreme.
Ma, je l’ se to i vreme danas ubrzalo, razmišljala sam dok sam pomerala kazaljke sata unazad.
Duga je tu iako je ne vidimo
Ili je to samo uticaj proteklih pomračenja sunca i meseca?
Čudno vreme skroz, kao i čitava atmosfera trenutno.
Duga je tu iako je ne vidimo
Vremenske (ne)prilike sjajan su prikaz životnog procesa. Za rast biljnog sveta potrebni su i kiša, i sunce. Dok previše jednog ometa čitav proces.
Duga je tu iako je ne vidimo
Ali i za naš lični rast potrebno je isto to. Upravo ta smena dobrih i loših okolnosti pravi od nas stabilnije i samosvesnije osobe. A takvi smo spremniji za još sjajnije duge. I što pre poverujemo u to, pre će nam one i zasijati pred očima.
Kako biram knjige koje čitam? Sedim danas, pijem kafu i vršljam po društvenim mrežama (loša navika koje pokušavam da se rešim, ali avaj) kad mi na Instagramu stiže poruka. U poruci pitanje: „Kako biraš knjige koje čitaš?” Pitanje deluje sasvim jednostavno, uzimajući u obzir to da vodim bukstagram nalog. Odgovor, međutim, baš i nije lak, makar za mene, da ne kažem, nemam jedan odgovor, nego mi se u glavi odmah rađa ideja tekst.
Kako biram knjige koje čitam?
Evo nekoliko načina kako biram knjige koje čitam. Sigurno ima i nekih koje ću zaboraviti, ali recimo da su ovo najčešći načini.
Preporuke prijatelja
Postoji taj mali, ali odabrani, krug ljudi čijem čitalačkom mišljenju verujem. Ako neko od njih predloži neki naslov, velike su šanse da će baš to biti sledeća knjiga koju ću čitati.
Kako biram knjige koje čitam?
Pomoć bibliotekara
U mojoj lokalnoj biblioteci rade sjajni ljudi. Ako mi nekad ponestane inspiracije šta da čitam, oni su uvek tu da priskoče u pomoć i predlože mi neki naslov u skladu sa onim što i inače volim da čitam.
Kako biram knjige koje čitam?
Biram zajedno sa svojom čitalačkom ekipom
Prošle godine sam zaključila da je sjajno čitati zajedno sa drugim ljudima, pa sam rešila da pokrenem neku vrstu onlajn književnog kluba. Svakog meseca na zadatu temu biramo tri naslova koje zajedno čitamo i komentarišemo.
Ovo predstavlja veliku stabilnost i olakšicu u mojim čitalačkim izborima. Moram posebno da se zahvalim svim svojim drugaricama iz Dugoročnog buddy read-a (kako od milja zovemo svoju grupicu), jer da nema njih ja verovatno nekih meseci ne bih pročitala ni reč.
TBR (to be read) liste
Često pravim liste na kojima se nalaze naslovi koje planiram da čitam. Dešava se da naiđe neki period u kojem sam baš odlučna i pridržavam se svoje liste, pa tako biram šta ću sledeće čitati. Ipak, češće se dešava da liste batalim posle nekog vremena, jer mi se raspoloženje promeni. I tako dolazimo do sledeće stavke.
Kako biram knjige koje čitam?
Raspoloženje kao glavni faktor svake moje odluke, pa tako i onih čitalačkih
Najčešće se vodim time da knjige koje čitam biram u skladu sa onim kako se osećam. Ne kažem da uvek pogodim, ali iz ovakvih izbora rodile su se neke velike književne ljubavi (između mene i romana, hehe).
Nekad samu sebe iznenadim
Početkom ove godine umotala sam nekoliko knjiga sa svoje police u papir i ostavila ih sebi kao knjige iznenađenja. Prvobitni plan bio je da svakog meseca čitam po jednu, ali pošto ove godine poprilično zabušavam sa čitanjem, uglavnom uzmem jednu na svaka dva-tri meseca. I da, zaista se iznenadim kada vidim koji sam naslov izvukla.
Kako biram knjige koje čitam?
Biram da ne izaberem
Ponekad ni sama ne znam šta bih čitala, pa uglavnom ili započnem pet naslova odjednom, što je najčešće ne završi slavno, ili ne čitam ništa po nekoliko nedelja.
Nadam se da sam ovom mini listom odgovorila na pitanje sa početka teksta. Kako vi birate naslove koje čitate?
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini. Odlazak na putovanje sa decom treba da bude pustolovina koja ispisuje neverovatna i vredna iskustva. Sve to u cilju njihovog oduševljenja, odmora i jednostavno uživanja. Neretko se dešava da roditelji maksimalno organizuju svoje vreme.
Da bi sve teklo kao po planu, veoma je važno razmišljati o tome šta je sve neophodno poneti. Kada se odlazi na put sa decom, posebno ukoliko se radi o najmlađem uzrastu – bebama, organizacija dolazi naročito do izražaja. Postoji veliki broj stavki o kojima je potrebno razmišljati znatno ranije pre odlaska na putovanje. Ključ je u dobroj organizaciji vremena i aktivnosti.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Blagovremeno odlučivanje o svim aspektima putovanja sa bebom
Najvažnijia stvar prilikom planiranja odlaska na putovanje sa bebom jeste upravo to da se nekada planovi i promene. Potrebno je imati rezervno rešenje i efikasnu organizaciju. Za početak, bitno je na vreme odlučiti kojim prevozom se putuje. Prednost putovanju sa mališanima uvek se daje sopstvenom automobilu. Ne samo da mogu da se prenesu sve potrebne stvari, već i pitanje pauze i udobnosti. Privatnost u ovakvim situacijama nema cenu.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Takođe, odluka da li se putuje na egzotičnu destinaciju može da se preispita u smislu da je sa bebom možda bolje prvih meseci otputovati negde bliže. Priprema torbe je od velike važnosti: od nošenja neophodnih stvari za bebu, svih medikamenata i lekova koji se mogu koristiti preventivno, kao i sitnica koje će pružiti dodatnu sigurnost – poput baterijskih lampi, punjača i rezervnih cucli.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Prenosivi krevetac kao stavka primarna na spisku putovanja
Savršen izbor za putovanje sa bebom na bilo koju lokaciju jeste prenosivi krevetac. Pre svega pružiće komfor i udobnost. Čvrstina dušeka u kombinaciji sa zaštitnom ogradom poput mrežice će omogućiti mališanima da maksimalno uživaju. Naravno, biće bezbedni u svakom trenutku.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Neka deca teže učvrste san na krevetu. Kada se planira putovanje, prenosivi krevetac nema konkurenciju. Svakako su prenosivi krevetići bezbedniji od kreveta koji nemaju ogradu. Dostupni su u velikom broju dimenzija. Konstrukcija kod svih je lagana. Jednostavno se sklapaju i rasklapaju. Prenosivi krevetac može biti i idealan prostor za igru. Jednostavno se prebacuje sa jednog na drugo mesto. Poseduje i nekoliko položaja visina, što oduševljava roditelje.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Kolica za bebe pružaju jednostavnost kretanja na putovanju
Danas je sa mališanima sve lakše uz prenosivi krevetac i kolica za bebe. Kolica se ne izostavljaju ni kada je putovanje u pitanju. Posebno kišobran varijante, koje se za nekoliko sekundi sklapaju i pakuju. Ne zauzimaju značajan prostor u prtljažniku ili krovnom koferu. Savršena su pomoć na letovanju ili drugom putovanju.
Bilo da se radi o bebama ili nešto starijoj deci, kolica olakšavaju šetnje, omogućavaju im udobnu dremku i uživanje bez granica. Zbog toga, bitna su stavka kada se planira putovanje i neophodne stvari za odmor sa decom.
Planiranje putovanja sa bebom – Kako sebi olakšati i uživati u ovoj nezaboravnoj pustolovini
Veliki je broj stvari o kojima se razmišlja kada se planira putovanje i odmor sa decom bilo kojeg uzrasta i želja. Kada se radi o bebama, bitno je napraviti spisak svih potrebnih sitnica i opreme, kako se nešto važno ne bi izgubilo iz vida. Posebno su praktični i korisni prenosivi krevetac i kolica, zahvaljujući kojima se i mališani osećaju kao kod kuće.
„Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi“ – Alisa Jovanović. Poznato Tv lice, Alisa Jovanović, čiji koraci odjekuju pločnicima televizijskih kuća, za naš portal pričala je o svojoj karijeri, o njenim počecima, kao i o tome šta danas radi i šta je ispunjava.
Gde počinju Vaši koraci u novinarstvu?
U vreme kada sam ja počinjala da radim normalnim redosledom učenja smatralo se da počnete sa radijom, a onda ako to baš mnogo želite nastavili biste sa televizijom.
To je bila dobra postavka stvari jer ste morali ovladati veštinama komunikacije, slušanja sagovnika i vežbanja dikcije, što je sve negde trebalo da vam omogući da postanete dobri u tom poslu.
Na početku sam radila na Studiju B, radio Pinku, radiju S, a onda kada se za to ukazala potreba i mogućnost počela sam da radim i na Pink tv.
„Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi“ – Alisa Jovanović
Radila sam posle odlaska Alimpićke njenu emisiju Petkom u dva što za mene kao početnika nije bilo najsrećnije rešenje, jer kada dobijete jednu razrađenu emisiju koju vodi poznato lice ljudi vas stalno porede, a i inače kolege će to lako razumeti, najbolje je kada radite nešto što ste autorski spremni da iznesete i što osećate kao svoje.
Oprobali ste se kao voditelj nekoliko razičitih emisija. Koja tema Vam je najbliža i zašto?
„Zemlja čuda“ – Alisa Jovanović
Tokom svoje karije radila sam mnogobrojne formate, od jutarnjeg programa do talk show emisija. Ipak najbolje sam se snašla u emisijama koje sam potpisivala i kao autor i kao voditelj. To su emisije Alisa u 5 i Zemlja čuda koje sam snimala za Studio B, dok Zemlju čuda na moje zadovoljstvo i dalje radim.
Ovo su dva potpuno različita formata. Prvi u svom fokusu ima psihologiju i sociologiju, a drugi turizam, oblasti koje i privatno volim da pratim.
Alisa u 5 je išla nekoliko sezona i imala je svoju publiku. To je emisija koja je skrenula pažnju na mene i veoma sam volela to da radim. Međutim kako se posledjih godina na skoro svim televizijama pojavljuju emisije sličnog sadržaja odlučila sam da to ostavim iza sebe. Na kraju krajeva mislim da sam na sve značajne teme iz ove oblasti uz pomoć gostiju dala svoj sud i da ne želim da ličim na bilo kod drugog niti da se ponavljam.
Zemlja čuda je kao turistička emisija nešto što se za sada retko može pronaći na tv ekranima, osim na kanalima koji su specijalizovani za ovu oblast, te se samim tim osećam dobro u ovim vodama. Kao što sam već rekla ne volim ponavljanje.
„Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi“ – Alisa Jovanović
Da li ste na početku karijere imali uzore i ko su oni bili?
Nikada nisam imala uzore, što ne znači da nije bilo ljudi od kojih je vredelo učiti. Ipak u ovom poslu prolazite samo ako ste po bilo čemu jedinstveni, što više uopšte nije lako, jer smo čini mi se sve već videli.
Živimo u vremenu kada su neki ljudi toliko jedinstveni da vam se može učiniti da takve može voleti samo neko ko je prošao neki tretman u duševnoj bolnici, ali kao što rekoh jedinstvenost vam obezbeđuje poziciju u ovom poslu. Naravno nemojte to brkati sa poštovanjem jer su to dve potpuno odvojene stvari.
Dakle da se vratim na vaše pitanje uzori ne, osobe čiji rad cenim da.
Alisa Jovanović
Kako biste okarakterisali današnje novinarstvo i svet medija?
Mediji su se dosta promenili kao uostalom i ceo svet. Oni su onakvi kakvo je naše društvo. Na kraju krajeva neko mora da konzumira te sadržaje zar ne? Džabe vama što ste vi rođeni Mocart ako to niko ne želi da sluša.
Poenta je da pronađete način da dođete do publike, a ne da kukate. Moram da priznam da mi je jako zanimljivo kada čujem neke i najmudrije misli svetskih umova u pojedinim interpretacijama. Kod nas sve nekako dobije karikaturnu varijantu. Ali ako to neko hoće da gleda to je to.
Sustina je da vi kao autor pronađete svoju publiku i da spoznate želite li kvantitet ili kvalitet. Ovde će Mocart uvek biti manje slušan od neke pevačke zvezde i tu nema prigovora. Međutim dobro je da za svakog ima mesta.
Trenutno vodite predivnu emisiju o putovanjima. Gde nalazite inspiraciju?
Za emisiju Zemlja čuda koja se emituje ponedeljkom od 17 h na Studiju B ne treba vam velika inspiracija. Planeta zemlja je neverovatno lepa, mnoga mesta izgledaju kao iz bajke, gosti koji mi dolaze su obično stručnjaci iz oblasti turizma tako da i ja sama mnogo učim snimajući.
Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi.
„Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi“ – Alisa Jovanović
Da li privatno volite da putujete i koliko zapravo imate vremena za putovanja?
Vremena naravno nikada nema dovoljno, a što se tice ljubavi prema putovanjima ona je neminovna. Znate kako se kaže, sa godinama dolazi mudrost, a sa putovanjima razumevanje.
Koje destinacije biste poručili našim čitaocima?
Za putovanja naravno osnovni preduslov osim slobodnog vremena je i novac. On uveliko diktira gde ćemo i kako putovati. Ipak industrija turizma je danas toliko razvijena da svako može da pronađe nešto za sebe. Ono što bih preporucila, a sto nije mnogo skupo su city break varijante u kojima upoznajete najlepše gradove Evrope.
„Zadovoljstvo je kada radite ono što volite i to se vidi“ – Alisa Jovanović
Moje poslednje putovanje je bilo sada u avgustu kada sam sa ćerkom Sarom obilazila Salcburg i biserna jezera Austrije. Odlična tura na kojoj možete videti najlepše selo ove zemlje, ali i sveta Halstat gde dolaze ljudi sa svih meridijana da bi se fotografisali. Ipak meni lično mala seoca kao sto su St Gilgen i Volfgangsee su ostavili najbolji utisak.
