Duga je tu iako je ne vidimo. Pre par dana, pomno sam ispratila kako „posle kiše dođe sunce“. Začudila me brzina kojom se sve odigralo.
Iz blage kišice upali smo u jaku kišu, koja nas je kratko pratila. Onda je sunce sve to preseklo i odjednom, put je bio suv, a na horizontu je sijala velika duga.
Kakva brza transformacija!
Duga je tu iako je ne vidimo
Nastavilo je da sija sunce, boreći se sa oblacima.
Ne pamtim da sam nekad uspela da ispratim jedan takav proces, za tako kratko vreme.
Ma, je l’ se to i vreme danas ubrzalo, razmišljala sam dok sam pomerala kazaljke sata unazad.
Ili je to samo uticaj proteklih pomračenja sunca i meseca?
Čudno vreme skroz, kao i čitava atmosfera trenutno.
Duga je tu iako je ne vidimo
Vremenske (ne)prilike sjajan su prikaz životnog procesa. Za rast biljnog sveta potrebni su i kiša, i sunce. Dok previše jednog ometa čitav proces.
Duga je tu iako je ne vidimo
Ali i za naš lični rast potrebno je isto to. Upravo ta smena dobrih i loših okolnosti pravi od nas stabilnije i samosvesnije osobe. A takvi smo spremniji za još sjajnije duge. I što pre poverujemo u to, pre će nam one i zasijati pred očima.
Autor: Ana Milovanović
