Male knjižare sa dušom. U današnje vreme se rađaju mnoge knjižare i dobro je dok je tako, to je znak da naša kultura živi.

Međutim, mnoge knjižare nastaju radi pukog kapitalizma, to su knjižare koje se grade isključivo zbog želje za pukim novcem i ljudi koji rade u njima rade bez ljubavi prema knjigama, prema drugim knjiškim moljcima i onom željom da omirišu novu, tek pristiglu knjigu iz štampe.

E sad, postoje tu i one malobrojne knjižare, knjižare koje su u manjini, nimalo nalik dobro poznatim knjižarama i one se nazivaju takođe i samostalnim knjižarama. Ili što bih ja rekla, knjižare koje imaju dušu, bar tako ih ja zovem.

Male knjižare sa dušom

One se izdvajaju upravo po toj ljubavi prema knjigama, drugim knjigoljupcima i želji da omirišu i prigrle neku novu knjigu. Takvim knjižarama nije najbitniji novac i zato one teško opstaju, ili se čak, zbog toga što mnogi ljudi pohrle u one druge, kapitalistički nastrojene, veće knjižare zanemarivši ove male, slatke, bajkovite knjižarice koje odišu toplinom, mirom i ljubavlju prema svim knjiškim moljcima i služe kao azil i utočište za sve duše koje svoj beg od realnosti pronalaze u nekim magičnim koricama, okretanju stranica i ispijanju kafe ili čaja.

Male knjižare sa dušom

I ne kažem ja da sad svi moramo pohrliti u ove male, slatke i tople knjižarice, a zanemariti sjaj velelepnih, jer i one imaju svojih čari, a sam kvalitet knjiga i odabira naslova govori dovoljno o tome zašto su velike i posećivane.

Ali mislim da bi trebao da postoji neki balans kako bi se i ovim drugim knjižaricama pružila šansa i kako bismo im mi, knjiški moljci pomogli u borbi za opstanak. Elem, te male, slatke, bajkovite knjižarice obično imaju svoj mali, slatki kutak u koji možeš da se smestiš, pročitaš koju stranicu knjige i popiješ šolju tople kafe i to se naziva kafe-knjižara. Zato ih ja, lično, stavljam daleko ispred onih velelepnih knjižara u koje dođem, gledam, kupim i samo odem.

Ovde mogu lepo da se smestim, raskomotim i bude mi lagodno, mir kojim odiše i lagana muzika koja se čuje na tim simpatičnim mestima daje mi slobodu da se osećam kao kod kuće u svom privatnom knjiškom kutku, a takođe i manjak gužve daje mi lufta i slobodu da cunjam do mile volje, upijam mirise knjiga i merkam neke naslove koje ću uzeti, bez žurbe i na tenane. Kako sam bila na samo par mesta izdvojiću vam samo par knjižara koje imaju ili su imale dušu za vreme svog postojanja.

Male knjižare sa dušom

Na prvom mestu malih knjižara s dušom nalazi se, (pričam u sadašnjem vremenu zato što će se meni ona nalaziti na prvom mestu uvek čak iako više ne postoji i nju nijedna, ali baš nijedna druga kafe-knjižara ne može da nadmaši) KNJIŽARA MOST koja se nažalost upravo zbog prethodnih stvari koje sam istakla maločas u članku zatvorila početkom marta ove godine.

Ova predivna knjižara nalazila se u pasažu Zmaj Jovine 22 u Novom Sadu. Prvo što ju je isticalo od ostalih jesu plava, preslatka vratanca na kojim je okačena oznaka “Bookstore”, a zatim nakon što se vrata otvore, odmah na plafonu, pre no što siđeš dole u knjižaru stajao je natpis koji bi mene svaki put kada dođem opčinio a koji je glasio  “Ponekad je potrebno sići, da biste se popeli.”

Na samim stepenicama stajali su lepo raspoređeni jastučići fluorescentnih boja što zaista privlači pažnju onome ko silazi, a kada siđeš u to preslatko podrumče ulaziš u jedan mali raj prepun bajkovitosti u kome knjige lete po plafonu i odaju utisak još veće čarolije. Kao u Hogvortsu ili u nekom magičnom svetu vila. Takođe,tu se nalazio i jedan mali kafe-bar, a u knjižari bi dominirali naslovi koji nisu popularni buktok hitovi što je sasvim izdvaja od drugih i čini posebnijom.

Male knjižare sa dušom

Knjižara je podržavala i nove domaće autore pa se u njoj mogla naći i po koja knjiga novih autora, a kako su podržavali i rad umetnika koji izrađuju nakit od polimerne gline neretko ste mogli videti i dosta minđušica ili bedževa koji ste mogli kupiti, a takođe imali su preslatke cegere koji su njihov lični pečat. Pri svakoj kupovini dobili biste karticu mosta na kome piše “Hvala vam što podržavate samostalne knjižare” ili tako nešto, jer su mi već sada neki detalji izbledeli iz sećanja, ali ono što pamtim je mirna atmosfera, miris nove knjige, leteće knjige i čaroliju koju bi onaj citat u meni probudio svaki put kada ga ugledam.

Ova knjižara je upravo motiv zbog koga vam pišem o tim milim i ljupkim knjižarama kako ne bismo svedočili još mnogim zatvaranjima ovakvih toplih mestašaca kao što je bio “Most” koga ću pamtiti po divnim ljudima i toploj, bajkovitoj atmosferi.

Na drugom mestu se nalazi ŠTRIK kafe-knjižara koju sam nedavno posetila i baš sam uživala u toj poseti, mislivši da nekako ona, može da ide rame uz rame sa voljenim mi Mostom koji je meni lično neponovljiv. Ali topla atmosfera koja je vladala, mili ljudi puni ljubaznosti i osmeha, oni zeleni i žuti upadljivi zidovi i šoljica toplog kapućina ubedili su me da ovoj knjižarici treba dati šansu.

Ovo milo i ljupko mestašce nalazi se u Vlajkovićevoj ulici broj 7 u Beogradu, prekoputa skupštine. Ono što je izdvaja od drugih knjižara i čini da se ističe jesu upravo ti zidovi upadljivih, specifičnih neon boja, simpatičnoa terasa kao i većina biljaka kojom ovo mesto obiluje a koje na drugim mestima i po drugim knjižarama nisam viđala.

Male knjižare sa dušom

Ova kafe knjižara mi je odavala utisak sličan onom kafeu koji je opisao Tošikazu Kavaguči u svom romanu “Dok se kafa ne ohladi” i tu upravo imam taj utisak da mogu na miru da čitam svoju knjigu, uživajući u svakom srku tople kafe, ali ipak ispijajući je slobodno i na tenane, dok se susrećem sa likovima iz knjige, njihovim borbama i patnjama, problemima i iskušenjima i onako baš, baš uživam u pogledu na terasu ili slike koje su okačene na zidu.

U njihovom asortimanu nećete naći neke ljubavne sapunice, ali ukoliko se odlučite da uz kafu kupite i neki naslov, obećavam vam da će to biti knjiga koja će vas podstaći na neko razmišljanje i probuditi onog uspavanog filozofa u vama. Topla preporuka za sve vas iz Beograda, ali i okoline da je posetite i uživate u šoljici tople kafe, kao i razgovoru sa ljubaznim prodavcima, cunjanju kroz knjižaru i biranju novih naslova koji će krasiti vašu policu.

Male knjižare sa dušom

Na trećem mestu se nalazi knjižara Zenit, još jedna knjižara  u Novom Sadu i ona se nalazi u Njegoševoj ulici pod brojem 24. Ova knjižara je poznata po tome što se u donjem delu nalaze naslovi kao i istaknuti izložbeni štandovi sa nakitom od polimerne gline, a gornji sprat je namenjen da se servira i pijucka kafa i čita u potpuno mirnoj atmosferi knjiga koju ste maločas kupili u prizemlju iste. Takođe je specifičnom čini i zamisao da upakuju knjige u papir, napišu par rečenica za datu knjigu i navedu te da na slepo kupiš istu, po jako sniženoj ceni, pa ili se iznenadiš ili se razočaraš.

Ova akcija se zove “Blind date” i nemaju je često baš kao što sam ja mislila već samo ponekad, ali pošto sam bila uporna i obilazila je svaki put kada bih dolazila u Novi Sad jednom sam uspela da ugrabim čak četiri naslova u toj akciji i posle u delu u kom je kafić uzbuđeno radila unboxing da vidim šta se to krije ispod papira.

Male knjižare sa dušom

Kako sam više komformista nego eksperimentista,meni ovaj sastanak na slepo nije prijao, ali vi ako volite da eksperimentišete, samo izvolite, ja ipak volim da biram naslove sama jer ću možda ovako na neviđeno, naići na knjigu koja nije moja šoljica čaja. Takođe, u gornjem delu gde je kafić, pored neobaveznog čitanja, možete da učite, možete da ponesete laptop i pišete svoj lični roman ili na njemu radite svoj master rad ili doktorkse teze. Mir će vam biti zagarantovan.

A na četvrtom i ujedno poslednjem mestu se nalazi knjižara koju sam samo jednom posetila, u pitanju je knjižara “Bulevar Books” koja se takođe nalazi u omiljenom mi gradu, Novom Sadu u Bulevaru Mihajla Pupina 6. Ova knjižara je poznata po tome što uz kafić koji se nalazi na terasi, ima izloženi štand sa knjigama na akciji koji se nalazi ispred iste. Kao i prizemni deo na kom se mogu naći naslovi za decu i odrasle, ali i dva sprata od kojih je jedan gore a drugi dole.

Male knjižare sa dušom

Na spratu na kom se penjemo nalaze se isključivo filozofska, dubokoumna dela koja nisu za svakoga ali onom kome pristaje i voli da čita dubokoumna, nimalo laka štiva to je pravi raj za oči i dušu, kao i kafe u kom se može ispijati kafa i čitati bilo koja knjiga, uslov nije da bude filozofski nastrojena, dok se na spratu niže, nalaze mange i stripovi za decu i ljubitelje istih. Ono što sam ja ponela kao mini suvenir i uspomenu na ovu preslatku knjižaru jeste kesica smeđeg šećera na kojoj piše: “Mama, u knjižari sam.”

Posećenost malim i ne tako uobičajenim i često posećivanim knjižarama je važna kako ih one, velike i posećenije knjižare ne bi pojale. Dajmo knjižarama sa dušom šansu i pomozimo im da i one opstanu u svetu u kome želja za novcem nadvladava ljubav prema knjigama.

Živele male knjižare s dušom!

Autor: Nina Miletić

Naši utisci sa 66. Sajma knjiga. Ko je ljubitelj dobre knjige i voli čitanje i književnost razumeće kad mu kažem da sam bila preuzbuđena što sam ove subote posetila svoj PRVI sajam knjiga. Iako šezdeset i šesti sajam po redu, nekom je šesti, a nekom prvi. Verujem da svi knjigoljupci ovog sveta koji su bar jednom došli na ovaj sajam uvek mu se rado vraćaju sa istom onom euforijom u grudima, iskricama uzbuđenja u srcu i leptirićima koji igraju kolo u stomaku. Ja sam te iskrice i leptiriće ove godine osetila po prvi put.

Ranijih godina kada sam aktivno krenula da čitam bilo je doba kovida koji je harao zemljom pa je većina sajmova bila i otkazana, a pre toga nikad nisam imala priliku posetiti sajam. Prošle godine sve kao nešto danas ću, sutra ću, a nikako da stignem. Ove godine prilika mi se osmehnula i baš mi se posrećilo to da idem sa jednom jako bliskom prijateljicom sa kojom nas je bukstagram kao instagram platforna posvećena knjigoljupcima spojila i procunjam kroz dobro poznato mesto svih knjiških moljaca. Merkali smo knjige, birali naslove, mirisale one koje bismo kupile i vratile se kući punih cegera, bolnih ramena ali i koferom punim nezaboravnih uspomena koje smo tamo stvorile.

Naši utisci sa 66. Sajma knjiga

Imale smo priliku da razgledamo štandove. Na nekim bile neodlučne oko toga koji ćemo naslov uzeti, poklonile jedna drugoj knjigu koja će nas podsećati na zajednički sajam, upoznale autore kao što je neprikosnovena Tamara Kučan, mlada autorka koja je izdala čak petnaest romana za 15 godina svoje karijere i koja mi je dala jako dobre savete kao žena ženi, kao pisac piscu i kao afirmisana koleginica neafirmisanoj koleginici koja bi tek trebalo da izda svoju prvu zbirku.

Njene reči sam upijala, uživala u divnoj čašici razgovora i toplini zagrljaja, a reči napisane u knjizi u vidu posvete ostaće divna uspomena na ovaj sajam. Tamara je za nas izdvojila puno svog vremena i mogu odmah reći da mi je to hajlajt celog sajma iliti ona trešnjica na vrhu torte što svemu dodaje šmek, šarm i dodatnu slatkoću. Mogu reći da nam se posrećilo što za vreme našeg dolaska kod nje nije bilo gužve na štandu njene izdavačke kuće iako je uglavnom tamo ogroman red za potpisivanje te smo imale čak čitavih pola sata za ćaskanje.

Što se tiče njenih romana i asortimana na štandu sve pohvale, veliki je uspeh kada neki afirmisani pisac odluči da formira svoju izdavačku kuću, a što se tiče štanda njene izdavačke kuće, štand urban arta je definitivno bio najlepši. Sav u barbi, feminističkom stilu. Roza boja je dominirala i imali su čak tablu na kojoj su čitaoci mogli da joj ostave poruku.

Naši utisci sa 66. Sajma knjiga

Takođe par događaja koje bih izdvojila a koja su na mene ostavili veliki utisak jeste to što je jedan od autora na drugom štandu pobrkao naša imena zato što su mu bila preslatka te tako ona postade Nina, a ja postadoh Neda kao ona iz serije “Greh njene mame”.

Zatim smo obišle štand “Čarobno selo” koje rangiram kao drugo po redu od najlepših štandova ovogodišnjeg sajma na kojem dominiraju jesenje boje, dakle pretežno žuta i narandžasta, a knjige koje možete naći tamo pretežno su namenjene deci uzrasta od 7 do 12 godina. Srela sam vilu Bosiljčicu koja je zastupala Čarobno Selo na štandu toga dana i malo popričala s njom na temu važnosti pristupanja deci i ispravnog načina na koji bismo privoleli decu na čitanje s obzirom da moja sestra nije neki knjigoljubac te sam i dobila odgovore zašto deca ne vole čitanje. Na kraju dana naišle smo na jednu tablu na kojoj je stajalo pitanje i papirići na kojima su bili ispisani odgovori.

Pitanje je glasilo “Šta misliš zašto su Isusa razapeli” i iskrena da vam budem dugo nakon toga sam razmišljala o tom pitanju i kada sam pisala odgovor lomila sam se, vagala i dvoumila oko toga koji odgovor je ispravan. A odgovor je taj da nema ispravnog ni pogrešnog odgovora, pišeš onako kako osećaš u tom trenutku.

Nakon toga smo sišle u halu četiri i obišle Vulkanov štand sa oštećenim knjigama na kojem su oštećenja bila skoro minimalna ili su vidljiva u obliku promene boje na koricama a cene su se kretale od 200 do 300 dinara i nagovorila sam drugaricu da kupi jedan od naslova koji bi joj prijao.

Naši utisci sa 66. Sajma knjiga

Što se tiče saveta koje smo dobijale mi jeste taj da ne idemo prvog dana sajma, iliti na samom otvaranju ali ja sam baš tada htela da idemo, kada je najveći hajp i kada drma najveća euforija. Takođe generalno nam je rečeno da ne idemo vikendom zbog gužve, ali kada smo mi bile tamo gužve je bilo, mada ne toliko da ne može da se hoda, cunja i razgleda.

Što se tiče saveta koje bih ja mogla da vam dam, to su sledeći saveti: izbegavajte vikend, utorak i četvrtak od kojih je jedan školski a drugi porodični dan. Dakle poželjno je ići u ponedeljak, sredu i petak kako bi izbegli gužvu i naravno ponesite kofer na točkiće, jer verujte mi, cegeri nisu dovoljni, poštedećete sebe bola u kičmi i ramenima. Odštampajte mapu sajma kako se ne bi gubili i lutali satima i kako bi našli brže željenu halu.

Što se bukstagramera tiče, nismo imale tu sreću da upoznamo većinu ekipe, negde smo se mimoišle. A što se mene tiče, vratila sam se kući punog srca i bolnog ramena. Još samo nešto za kraj, priča se, da će nam ovaj sajam možda biti ujedno i poslednji zbog rušenja ovog kulturno-istorijskog objekta i zaista se nadam da nije tako. Ono što bih vas zamolila jeste to da potpišete peticiju na portalu krenipromeni kako bismo i dogodine u ovo vreme išli na sajam. Do sledećeg knjiškog izveštaja,

Srdačan knjiški pozdrav. 

 Autor: Nina Miletić