“Jedna učenica prvog razreda poželela je svojoj učiteljici da pokloni nesto lično, nešto svoje. Dugo je razmišljala šta bi bio taj poklon… Poklonila joj je svoje misli, svoje emocije, svoju zahvalnost u sreći jer joj je baš ona duhovna učiteljica.
Draga Sanja,
Želim da ti pišem o dešavanjima od kada sam inicirana u prvi stepen Usui Reiki isceljivanja, a to je tačno pre dva meseca kada sam sama sebi poklonila nešto najlepše i nešto večno, nešto samo moje. Reiki.
Kada si mi govorila 3(tri)“O“ je moja skraćenica za
– Osvesti
– Otpusti
– Oprosti
( da li je slučajnost što sve tri reči imaju isti broj slova i tri ista slova na kraju reči ) moram priznati da sam mislila da ću ja to moći da učinim iako je meni koja je uvek u sebi imala jednu reč:
– Osvetu
to jako teško uspevalo ( tačnije nije uspevalo ) jer su misli imale u tragu negativnost, onu reč – Osvetu.
Vremenom, u dvadesetjednom danu samotretmana, tokom meditacije, u onim razgovorima na glas kada sama sebi jasno i glasno ukazujem na nešto, kada ono što želim reći rečima, a nisam to u mogućnosti fizički učiniti, to učinim mislima, shvatila sam da je 3(tri)“O“ nešto najviše dobro za mene.
-Primetila sam da onaj bol koji sam pre imala nemam i da mi ne „sedi“ na grudima.
-Primetila sam da zaspim kao tek rođeno dete, kao duša koja nema teret koji povlači sa sobom u san.
-Primetila sam mir u sebi i oko sebe koji nikada nisam imala jer sam sve gledala kao mnogi u 3D. Konkretno da opišem neke od situacija kada sam žaleći za razbijenom vazom, izgubljenom minđušom, autobusom koji sam propustila svojom greškom, za prisvojenim od strane nekog, nešto materijalno što je moje. Dobila sam na sve to lekciju koju tumačim kao da je to tako trebalo i da je to opet za moje dobro:
– Da mi ta vaza nije bila nešto posebno draga jer me je podsećala na osobu prema kojoj nisam osetila da mi je poklanja od srca, već reda radi.
– Minđuše sam takve nosila jer sam mislila da mi samo one pristaju uz tu haljinu, a onda sam kupila još lepše.
– To što sam propustila autobus je bila prava sreća, jer su mi se sa onim kojim sam kasnije putovala, otvorili svi putevi za najbolji i najbrži način da dođem do tebe na dan inicijacije.
– Za onim što je moje, a prisvojeno materijalno na nepošten način, neko gore to vidi sve. Nije moje da sudim. Zahvalim na tome, jer ko zna zašto je to dobro.
Primetila sam da sam najzad uspela primeniti 3(tri)“O“.
To sam spoznala po tome da sam prestala da imam misli koje su konstantno vrtele prošlost, kako u lepom tako i u manje lepom. U početku mi se činilo da je taj osećaj zaboravnosti nekih dešavanja posledica operacije glave (koja sada posle dvadeset godina od tog dešavanja) dolazi do izražaja. Onda sam shvatila da je to Reiki u meni učinio da:
– Osvestim
– Otpustim
– Oprostim
i završim sa davanjem energije tim nekim mislima koje sam čuvala,
– kao nešto da me podseti na bol
– kao nešto da me podseti da sam nekada volela
– kao nešto da budem nepoverljiva prema svima koji idu ka meni sa raširenim rukama za zagrljaj.
Tim svojim čuvanjem takvih misli, zatvarala sam sebe sa „ustajalim vazduhom“ koji me je gušio. Udisala sam ga kao jedini svesno prihvaćen vazduh, koji je bio toksičan, a ja nisam želela da napravim korak i otvorim „prozor“ puštajući svež vazduh. Zatvorila sam se u nekoj svojoj zoni komfora u strahu da opet ne budem povređena, stavljajući rešetke kao sopstvenu sigurnost, ne shvatajući da sebe osuđujem na samicu u sebi samoj.
Kada sam zamolila Reiki, moje vodiče i anđele čuvare da učine najbolje za mene, oni su mi dali mogućnost da sagledam snagu 3 (tri)“O“.
Sada čitam odgovore koje mi Univerzum šalje kroz neke tekstove na stranicama, kroz naučene lekcije, kroz muziku koju sada slušam (pre sam se pronalazila u paćeničkim pesmama gde ona plače jer je ostavljena, prevarena kao i u pesmama koje imaju notu osvete).
Naučila sam reči mantre koju pevam u sebi kada sam srećna, kada mi je potrebna duhovna snaga da me ojača, kada osetim san na očima, kada meditiram da umirim misli i budem tada sama sa sobom.
Da mi je neko pre 6 meseci rekao da ću pevati mantru ja bih se slatko smejala i pitala bih tu osobu da nije možda pogriješila religiju, jer ja izgovaram molitvu Bogu, a ne pevam mantru. U svom neznanju, mislila sam da mantre pripadaju budizmu, a onda sam shvatila da je to muzika ljubavi i isceljenja i da nije važno ko kojoj veroispovesti pripada, već šta mu je u srcu i mislima. Ne mogu reći da ne slušam neku drugu muziku, ali sam promenila frekfenciju.
Od kada je otvoren Reiki kanal u meni, čitam knjigu koju pre deset godina nisam razumela o kakvoj energiji se govori, šta je Moldavit, o kakvom isceljenju autor jedne knjige piše. Sada sam razumela značenje reči energija, Moldavit sam imala potrebu da kupim, (i kupila sam ga), dvehiljadetrinaeste godine ( tada sam se prvi put „probudila“ i osetila „poziv“ da budem okružena kristalima, Moldavitom i Tektitom, kao i Bodži kamenjem). Tada nisam znala da je to „onaj“ Moldavit za koji ranijih godina nisam razumela šta je. Nešto me je vuklo zvezdanom kamenju i živom kamenju Indijanaca koji su uvek u paru kao što su u paru ljudska bića i životinje, gde je potrebno biti u paru da bi se životni ciklus nastavio i održao.
Univerzum je imao plan sa mnom koji će biti za moje najviše dobro, samo ja to tada nisam osetila. Trebala sam da se probudim.
Što se isceljenja tiče, Reiki mi je podario da budem kanal koji ću da primenjujem za moje najviše dobro (samoisceljenje) i mogućnost polaganja ruku na ljude i životinje, živu i neživu prirodu u cilju isceljenja (još uvek sam I stepen, a srce ide ka drugom stepenu uskoro, ako Bog da).
Zahvalna Bogu, Univerzumu, Reikiju, tebi draga učiteljice što sam postala druga osoba, koja kao takva u sebi oseća i ima bezuvetnu ljubav. Otvorila sam svoju srčanu čakru za ljubav i svetlost. Zahvalna jer sam sopstvenom promenom uvidela lepotu života (sada zahvalna što je moj brak prekinut, a prošle godine u ovo vreme sam bila samosažaljiva osoba koja je sebe videla kao žrtvu) i otvorila prozore i vrata svoje duše da uđe nov-čist vazduh, nova energija koja protiče u meni i koja pokreće želju da dam sebi i nekome mogućnost da dođemo zajedno do vortexa kako na duhovnom tako i na fizičkom nivou.
Kada duše ne piju vodu iz iste čaše ne dišu isti vazduh, nemaju isti pogled i osećaj za nenasilje, to je onda samo fizička privlačnost koja je promenjiva i ako se ugleda neko fizički lepši, mlađi, ta fizička privlačnost se prekida jer teži nečem izazovnijem, novom.
Kada kažem dve iste osobe, poštujem različitost koja je potrebna, kao i sličnost što je potrebna da bi se ostvario balans i da bi protok energije bio ostvarljiv.
Da…
Promenio mi se rečnik, stil pisanja kao i prijatelji sa kojima sam komunicirala. Shvatila sam da mnogi ostaju u 3D, gde je sve materijalno, punom ega, gde se zaboravljaju prave vrednosti porodice kao temelj svakom novom napretku, jer sve naučeno dobija se u prvim danima fizičkog rođenja u porodici. Zato se u „crnim hronikama“ toliko puno čita o nasilju, počev od vršnjačkog do onog u porodici, komšiluku, među prijateljima, poslovnim i emotivnim partnerima.
Na kraju ovog pisanja, nadam se da će biti što više buđenja, više ljubavi u mislima, očima i srcu, a svaka bol, tuga, patnja, razočaranje koja Majka Zemlja upija u sebe, neka se pretvori u svetlost.”
T.B.
- 01.2020.
To je bilo iskustvo moje učenice koje je podelila sa mnom i dala odobrenje da podelim dalje.
S ljubavlju,
S.
Autor: Sanja Dejanović
www.reikiskolica.org
