Ovih dana svakodnevno pratim predavače na Heal Summitu, besplatne video materijale koji  mi svakog jutra stižu na mail sa hrvatskim prevodom.

Imena koja sam do saslušala su: dr Joe Dispenza, Mark Emerson – lekar i kiropraktičar, Bernie Siegel, Peter Crone, Marianne Williamson, Rob Wergin, Dipak Čopra,  Anita Moorjani, Entoni Vilijem kao i dr Kelly Turner. Njeno izlaganje mi je bilo posebno interesantno, pa sam želela prepričati njeno predavanje.

Tema tog samita je izlečenje teških bolesti i koje sve metode čovek može da koristi kako bi se izlečio, dosta se govori o alternativnom lečenju kao i o čudima koja su zaista moguća, ako imamo dovoljno vere, smirenosti, ako meditiramo, molimo se, brinemo o kvalitetu svog života itd. Bilo je i suviše naučnih činjenica, pa sam takva predavanja slušala sa poteškoćom, jer mi je mnogo lakše da pratim izlaganje koje sadrži primere iz života i koje je jednostavno ispričano. Zato mi se posebno dopalo predavanje mlade žene, psihoanalitičara, Kelly Turner.

Ona je istraživala šta je zajedničko za ljude koji su preživeli i koji se nalaze u remisiji, a koji su imali zaista loše prognoze preživljavanja. Došla je do zaključka da su im zajednička 9 faktora – sedam su mentalne, emocijonalne i duhovne prirode, a dve telesne.

U mentalne, duhovne i emocionalne spadaju sledeći faktori:

1. POVEĆATI BROJ POZITIVNIH EMOCIJA

Ova konstatacija ima smisla i sa stajališta imunog sistema, jer ako radite nešto kako biste se razveselili, nasmejali, dospeli u stanje mira, tada menjate i način otpuštanja hormona iz vaših žlezda, a to onda utiče i na rad vašeg imunog sistema. Na primer, rađeno je istraživanje gde su dve grupe ljudi koje primaju hemoterapiju odvojili i jednima davali da gledaju komedije, a drugime ne. Posle četiri sata, kod pacijenata koji su gledali komedije broj imunih ćelija se znatno povećao u odnosu na pacijente koji ih  nisu gledali. Takođe, kod pacijenata koji su gledali komedije bilo je manje nus pojava hemoterapije i brže su se oporavljali.

2. OSLOBODITI POTISNUTE EMOCIJE

Osloboditi ono što potiskujete, pustiti napolje iz sebe osećaje iz prošlosti, jer sećanja i emocije su kao doslovno zarobljenja u fizičkom telu. Emocionalne blokade mogu dovesti do blokada u telu. Treba ih otpustiti. Postoje mnogo načina otpuštanja, neki otpuste na kursu zumbe, neki na šamanskim obredima, neki na psihoterapijama, neki spale sva pisma svog bivšeg muža. Morate dakle odabrati bilo koji način, jer vam to omogućava da se oslobodite ljutnje ili traume, pre svega traume koja je duboko zaključana u nesvesnom. Kada se oslobodimo trauma sve će poteći- krv, kiseonik kroz naše telo, kada sve nesmetano teče, imuni sistem bolje radi.

3.SLEDITI SOPSTVENU INTUICIJU

Vrlo je važno poslušati glas svoje intuicije ili glas vašeg mentora kome verujete ili prijatelja koji vam preporučuje „baš tu knjigu“. Slušati svoj glas koji nam viče na uvo – uradi ovo ili ono i ti sad možeš da ga poslušaš, jer imaš rak i nemaš izbora…

Intuicija je deo našeg tela. Nalazi se u zadnjem delu našeg mozga – reptilskom mozgu koji se aktivira kada ste u opasnosti. Na primer, kako je majka uspela da podigne dete sa ulice u poslednjem času, a da pojma nema odakle joj snage ili da podigne nešto teško kako bi izbavila dete. To je zato što se aktivira reptilski deo mozga, a isključuje se prednji deo , onaj koji misli.

4.DUHOVNA POVEZANOST

Verovanje u reakcije našeg tela produbljuje duhovnu povezanost.

Tu je i meditacija, molitva, šetnja prirodom, a cilj je doći u stanje mira.

5.NAĆI STVARNI RAZLOG ZA ŽIVOT

Oboleli sa radikalnom remisijom iz korena menja svoj život i mora imati volje za to. On to radi da spozna zašto želi i dalje živeti u ovom telu i na ovoj planeti. Bitno je povezati se sa razlogom zašto žele živeti. Da li je to zbog porodice, dece, knjige, slike, jer žele da se popnu na Kilimandzaro… Nebitno šta je, važno je imati smisao.

6.PREUZIMANJE KONTROLE ZA SVOJE ZDRAVLJE

Studije su pokazale da ako se osećate bespomoćno, umrećete ranije. Ljudi koji bi same sebe na lestvici  bespomoćnosti od 1 do 10 ocenili sa desetkom, umreće pre vremena. Potrebno je preuzeti kontrolu nad svojim zdravljem, učiniti svoj život lepšim i kvalitetnijim, piti kvalitetniju vodu, gledati izlazak i zalazak Sunca, šta god.

7.JAKA SOCIJALNA PODRŠKA

Ljudi su mogli samo verovati da ih neko voli, makar to bila dva kamena koja ih vole, ako veruju u to time započinju otpuštanje hormona oksitocina kroz svoju hipofizu. Dakle, čim poverujete da vam neko šalje ljubav dobijate odgovor u ispuštanju oksitocina. Ono je povezano sa povećanjem broja krvnih zrnaca. Dakle, kada se otpušta oksitocin, reakcija imunog sistema leti u nebo. Vaši prijatelji i porodica vam zaista pomažu da ozdravite kada vam donesu hranu, urade nešto umesto vas ili vam pošalju poruku u kojoj piše:“Mislim na tebe“.

Oni doslovno pomažu osobi da ozdravi i Kelly na to kaže:“Meni je to tako cool“.

I meni je ovo simpatično, moram da stavim smajlić 🙂

Što se tiče telesnih faktora, zajedničko za sve preživele sa radikalnom remisijom je sledeće:

1. PROMENA ISHRANE

Počinju povećavati količinu voća i povrća, takođe smanjuju količinu mesa, pšenice, mlečnih proizvoda i slatkiša, dakle hrane koja stvara upalu i sluz u organizmu.

Piju filtriranu vodu i koliko je to moguće organski uzgojenu hranu.

2. DODACI ISHRANI

Oni koriste mnogo dodataka. To ima smisla, jer kod svakog je telo drugačije. Neko treba očistiti telo od teških metala, (dakle potrebni su im suplementi za čišćenje), neko mora dodati šta mu nedostaje u organizmu (određeni minerali, vitamini). Dodaci ishrani su važni, jer pomažu telu da ga očiste kako bi imuni sistem mogao da deluje najbolje moguće i kako bi doveo telo u ravnotežu.

Doktorka Kelly spominje i post kao važnu komponentu u lečenju kao i veru.

Za kraj, kaže da su sva devet faktora jednako važna, jer jačaju imuni sistem koji posmatra ćelije raka kada se pojave i onda može da se pobrine za njih.

Dakle, morate ponovo izgraditi svoj imuni sistem( posle hemoterapija, zračenja, lekova koji ga obaraju), jer vaš IMUNITET SPREČAVA RAK DA SE VRATI.

Njena poruka je: „ Izlečenje se može dogoditi u bilo kom trenutku. Čak i kad ste na „vratima smrti“, još uvek možete preokrenuti situaciju.“

Meni je to tako cool!!!

Autor: Sanela Dimitrijević

Čujem te, tamo negde u daljini… Jasno odzvanja tvoj glas, odjekuje bolno, kao da te neko odvlači tamo gde ne želiš da odeš. Imam utisak da mi dovikuješ neke neizrečene reči, nešto što je davno trebalo da mi kažeš, a nisi.

Bole me te reči iako ih ne razaznajem tačno, iako mi se mešaju u glavi i nijednu reč ne mogu da razumem, osećam da bole – samo zato što su tvoje. Boli tvoj glas toliko jasan, tako pun tuge, boli glas koji me toliko puta oživeo, kome sam se uvek, kao dete, radovala. I nikada nisam mislila da će doći dan kada ću slušati taj glas i neću ga razumeti, kada će tvoje reči biti tako daleke, a moje do tebe neće ni dopirati.

Ne, nisam mislila da će me tvoj šapat noću buditi iz daleka i da ću morati da budem srećna samo zato što ga se još sećam, što još mogu da ga čujem u svojoj glavi i tamo  u njemu nađem utehu, jer u stvarnosti je nestao, nema ga, niko ga više osim mene ne čuje. I nisam se nadala tome da moj vrisak neće moći da dopre do tebe jer nekad mi je delovalo da i misli možeš da mi čitaš, reči nisu bile potrebne.

Da, čujem te nejasno, ali znam da si ti! Kroz vetar, kroz cvrkut ptica, lavež pasa i žubor vode, čujem te. Dobro, ipak, pamtim tvoj glas, ne mogu da ga ne prepoznam i, mada ne znam šta mi poručuješ, znam da je lepo. Osećam te nežne reči, osećam toplinu u njima i znam da si tu, znam da nije običan san ili priviđenje.

I dok param grlo dozivajući te, nadam se da i moj glas nekako do tebe stiže, da nekako osetiš i ti kroz vetar, kišu ili riku lavova, moju poruku. Nadam se neprestano da čuješ, da vidiš, da osećaš jer jedino ta nada mom životu pruža smisao.

Autor: Bojana Krkeljić