Zbog pandemije koronavirusa širom sveta borba za život i zdravlje je neizvesna. U većini zemalja proglađena je vanredna situacija, a između ostalog, zbog toga trpi i ekonomija.
Mlada preduzetnica, modno lice i urednica portala JollyWoman Jovana Šipić je prvenstveno pokrenula akciju „Zdravo dete“, u kojoj je za najmlađe pokrenula besplatne školice, kurseve, nagradne konkurse, alai i recitacije i glumu naših poznatih ličnosti poput Sergeja Ćetkovića, Marine Ćosić, Nikoline Kovač, Katarine Gromilić i mnogih drugih.
Ovu akciju je između ostalog podržala i Branislava Simanić direktorka Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije.
Osim ove akcije koja ima veliki odziv i medijsku podršku, Jovana je nedavno izjavila da želi da pomogne malim preduzećima kroz objave tekstova na svojim, ali i saradničkim portalima i tako čitaocima približi delatnost tih preduzeća i pomogne u prodaji i prezentaciji istih. Na njenim društvenim mrežama vide se velike pohvale na izuzetan humanitarni rad koji ovoj mladoj mami nije prvi. Nedavno je podržala i sve mame preduzetnice kroz besplatan marketing.
Prođi kroz vrata moje istorije i stani hrabro pred srcem heroja
Uz huk reke u dolini, oseti kako se u tebi rađa ljubav
Upoznaj sebe na mojim stazama tradicije
Ozdravi na mojim izvorima lekovitih voda
Dođi i upoznaj me
Tvoja Srbija
Često razmišljamo o odmoru, željno ga iščekujemo i planirmo bez obzira na vanredne situacije, ekonomske krize, terorističke napade… Jednostavno odmor doživljavamo kao potrebu, kao nagradu za naporan rad tokom godine, beg od problema, rutine i svakodnevice. Možda nas je ova nemila situacija podsetila na to koliko je bitno da se vratimo prirodi, zato, ukoliko vaš putnički duh ne može ni ove godine da odoli putovanjima, neka vaš izbor bude Srbija i njene prirodne lepote.
Bilo da odmor provedete u nekom selu ili na planini, najbolja a besplatna aktivnost je šetnja. Šetnja u prirodi pomaže nam da se oslobodimo stresa, da razmišljamo i donosimo prave odluke. U senci stare trešnje u cvatu, setićete se ljubavi, svojih prijatelja, svih onih ljudi kojima ste potrebni i koje volite svim srcem. Provedite noć pod zvezdama i osetite blagotvornost njihovog sjaja .
Ako se odlučite za planinu, možda je lepše da umesto preskupih hotela ili hladnog apartmanskog naselja, pronađete neku staru planinsku vikendicu. Još uvek ih ima, ušuškane u borovim šumama sa toplim sobicama u potkrovlju, mirišu na ljubav i sigurnost.
Ukoliko vas put nanese u neko srpsko selo, imaćete priliku da naučite puno o našim običajima i folkloru. Vratićete se u prošlost kroz legendarne priče, videćete svakodnevni život ljudi sa sela. Možete učestvovati i u seoskim poslovima, pripremanju zimnice, poljskim radovima i dr. Seoski turizam je pravi izbor za umornog gradskog čoveka.
Odmor ne mora trajati samo deset dana, može trajati celo leto, samo treba organizovati jednodnevne izlete ili vikend putovanja. I prvo krenite od svog grada, u okolini sigurno ima puno prelepih mesta koja nikada niste stigli da posetite. Izvori reka, pećine, šume, klisure i vrtače, verski objekti, kulturno-istorijske znamenitosti, zavičajni muzeji i spomen kuće. Bez obzira u kom delu Srbije se nalazite, možete uz malo prethodnog istraživanja sami kreirati svoju turističku turu, u skladu sa vašim željama i interesovanjima.
U nežnom zagrljaju prirode vratićete se u bezbrižne dane detinjstva. Usamljeni ribolovac zagledan u daljinu, reći će vam kako vreme pored reke sporo prolazi, nekada sasvim stane. Odmorite se od velikih događaja i velikih ljudi i upoznajte običnog čoveka prirode. Neka vaš put u prirodu bude put samospoznaje. Kada se vratite svakodnevnim obavezama imaćete odgovore na sva “velika” pitanja.
Deliblatska peščara je jedinstvena peščara u Evropi i nalazi se u Vojvodini u južnom Banatu. Proteže se između Dunava i jugozapadnih padina Karpata. Najviši vrhovi su Pluc (198m) i Crni Vrh (192m). Debljina peska se krece od 5-30 metara pa sve do 100 metara. Što se tiče flore i faune, peščara je dom za neke retke ptice kao što su: banatski soko, orao krstaš i orao kliktaš. Takođe ovde je popularan lov i ribolov, nautički turizam i rekreacija.
Naša tura je krenula od Omladinskog Naselja Čardak. Okružen je borovom šumom i smešten je 7 km od naselja Deliblato. Kompleks je namenjen đačkom i sportsko-rekreativnom turizmu. U njegov sastav ulazi centralna zgrada, paviljoni, restoran, otvoreni tereni za futbal, odbojku, teretana na otvorenom. Svako može ovde da izabere stazu kojom hoće da se kreće ( na kraju se vraćate nazad u naselje). Mi smo krenuli stazom 1“Vrela“ na svoj put po peščari.
Prvu pauzu smo napravili na mestu Lugarnica Vrela. Ovde smo uživali u tišini, kraj puta, gde smo malo obnovili snagu uz poneki sendvič. Ovo područje predstavlja i spomenik istorije šumarstva na Peščari. Seme najstarijih crnih borova potiče iz okoline Slovenije i Visokih Tatri. Iz vremena oko 1830.godine ostalo je više grupa stabala ove vrste. Pošumljavanje bagremom je započeto još 1853.godine i traje danas. Zbog svojih bio-ekoloških osobina, ova vrsta obrazuje sastojine koje pokrivaju polovinu površine Peščare.
Nakon odmora krenuli smo dalje stazom, dok nismo došli do dela Peščare koja se nalazi u bluzini naselja Gaj. Ovde smo napravili malu pauzu da zagrlimo drveće (blize ka prirodi). Dok smo išli stazom reljef se menjao od pesčanog puta, gde nije bilo ničega, pa sve do puta kroz šumu ( pa se zapitah, jer smo u Peščari ili u nekom šumarku).
Sledeća pauza nam je bila na mestu u blizini Dubovca. Ovde je reljef je bio kombinacija peska i bora, uz poneke školjke i cvetiće. Interesantni detalji dok smo išli su nazivi tablice sa ulicama, tako smo videli ulicu Palih Lovaca, ulica Pink Pantera, a na jednom mestu nas je dočekala i mala žuta tablica „pazi mine“, pa smo neko vreme stajali i razmišljali da li da krenemo napred prema spajanju staze 1 u staze 2, koji će da nas dovedu u Čardak za manje vremena, ili da se okrenemo i vratimo istim putem (nečija šala ipak nije bila baš smešna).
U Čardak smo se vratili negde oko 15 sati ( ukupno vreme pešačenja sa usputnim pauzama i slikanjem je bilo oko 6,5 sati), gde nas je čekao ručak u restoranu (koji smo pre početka pešačenja naručili). Pošto smo imali jos par sati, odlučili smo da još malo uživamo na prirodi, da uhvatimo zalazak sunca, pre nego što krenemo nazad za Beograd, malo umorni, ali sa odmornim duhom.
Ovaj članak objašnjava šta su vitamini, šta oni rade i koje namirnice sadrže koje vitamine. Različiti vitamini imaju različite uloge, a potrebni su organizmu u različitim količinama.
Šta su vitamini?
Vitamini su jedna skupina organskih tvari koji se nalaze u malim količinama u prirodnim namirnicama i nužni su za normalan metabolizam. Ako ne unosimo dovoljnu količinu bilo kojeg od vitamina, može dovesti do zdravstvenih problema.
Vitamini mogu biti rastvorljivi u vodi ili u mastima.
Vitamini koji se tope u masti se lakše pohranjuju u tijelu od onih koje su rastvorljivi u vodi. Oni se pohranjuju u masnim tkivima tijela i jetre. Lakše se čuvaju od vitamina topljivih u vodi i mogu ostati u tijelu kao rezerve danima, a ponekad i mjesecima. Vitamini A, D, E i Ksu topljivi u mastima.
Za razliku od vitamina topljivih u mastima, vitamini topljivi u vodi se ne zadržavaju dugo u tijelu. Tijelo ih ne može pohraniti i oni se ubrzo izlučuju mokraćom. Zbog toga se vitamini topljivi u vodi moraju uzimati češće. Vitamini C i svi vitamini B su rastopljivi u vodi.
Vitamini su osnovna hranjiva tvar koju tijelo samo ne može proizvesti. Hrana je najbolji izvor vitamina, ali neki doktori preporučuju I određene suplemente.
Postoji 13 poznatih vitamina.To su vitamini A, C, D, E, Ki kompleks od osam vitamina B.
Vitamin A
Vitamin A je bitan vitamin koji je potreban za rast i razvoj, prepoznavanje ćelija, vid, imunološku funkciju i reprodukciju te pomaže srcu, plućima i bubrezima. Hemijska imena vitamina A su: retinol, retinal i četiri karotenoida, uključujući beta karoten.
Vitamin A se nalazi u različitim oblicima. Preformirani vitamin A (retinol) se pojavljuje u mesu, ribi i mliječnim proizvodima. Retinol je dominantni, aktivni oblik vitamina A koji se nalazi u krvi. Provitamin A čuva se u voću, povrću i drugim proizvodima na bazi biljaka. Oni se u tijelu pretvaraju u retinol. Daleko najvažniji provitamin A karotenoid je beta-karoten. Gotov retinol dolazi samo iz životinjskih izvora. On se nalazi u: – mesu organa (npr. jetre) – masnoj ribi (haringa i losos i riblje ulje) – maslacu – mlijeku – siru – jajima
Hrana na biljnoj bazi sadrži karotenoide, antioksidativne oblike vitamina A. Karotenoid je narandžasti pigment koji doprinosi boji određenog voća i povrća. Povrće koje je bogato karotenoidima je: – Bundeva – Mrkva – tikvice – drugo povrće narandžaste boje – slatki krompir. Voće koje je bogato karotenoidima je: – papaja – kajsije – mango i drugo narandžasto voće. Biljna hrana bogata beta karotenom uključuje: – brokule – špinat – zelenu repu i drugo tamno lisnato zeleno povrće – tikvice – paprike.
Neki začini su također bogati vitaminom A kao naprimjer crvena paprika, kajenski prah i čili u prahu.
Nedostatak vitamina A može dovesti do slijedećih zdravstvenih problema:
– Noćna sljepoća
– Veći rizik od infekcija
– Folikularna hiperkeratoza, što dovodi do suhe, kvrgave kože
– Pitanja plodnosti
– Odgođeni rast djece
Previše vitamina A može biti toksično i izazvati hipervitaminozu.
Vitamin C
Vitamin C je organski spoj koji postoji u živim bićima i sadrže elemente ugljika i kisika. Topljiv je u vodi, a tijelo ga ne pohranjuje. Za održavanje odgovarajućeg nivoa vitamina C, ljudima je potreban dnevni unos hrane koja ga sadrži.
Vitamin C ima važnu ulogu u brojnim tjelesnim funkcijama, uključujući proizvodnju kolagena, Lkarnitina i nekih neurotransmitera. Kolagen je glavna komponenta vezivnog tkiva. Između 1 i 2% mišićnog tkiva je kolagen. To je vitalna komponenta u vlaknastim tkivima kao što su:
– Tetive
– Ligamenti
– Koža
– Korne
– Hrskavica
– Kosti
– Crijevi
– Krvne žile.
Skorbut je bolest koja je rezultat nedostatka vitamina C. Njeni simptomi uključuju otečene zglobove, krvarenje desni i labave zube, anemiju i umor. Bolest skorbut se može vratiti ako osoba uzme vrlo visoke doze vitamina C, a zatim ga brzo ukine. Pored toga, nedostatak vitamina C kao može izazvati megaloblastičnu anemiju. To je stanje u kojem koštana srž stvara neobično velike, nenormalne, nezrele crvene krvne ćelije.
Rizične grupe za nedostatak vitamina C su:
– Pušači i pasivni pušači
– Ljudi sa ograničenom raznolikošću hrane
– Dojenčad koja konzumiraju ispareno ili kuhano mlijeko
Najbolji izvori vitamina C su svježe voće i povrće. Toplina i kuhanje u vodi mogu uništiti dio sadržaja vitamina C, pa je sirova hrana najbolja. Namirnice koje su bogate vitaminom C: – Papaja – Citrusi – Jagode – Brokule – Paprika babura – Tamno lisnato povrće, kao što je kelj, blitva – Prokulice
Uobičajne blage nuspojave kod prekomjerne doze vitamina C:
– Proljev
– Mučnina
– Grčevi u želucu
– Nadutost
– Opća nelagoda u trbuhu
Vitamin D
Vitamin D je ključan iz nekoliko razloga, uključujući održavanje zdravih kostiju i zuba. Također može zaštiti od niza bolesti i stanja, poput dijabetesa tipa 1. Vitamin D ima višestruku ulogu u tijelu. On pomaže u:
– Promociji zdravih kostiju i zuba
– Podržava zdravlje imunološkog sistema, mozga i nervnog sistema
– Reguliše nivo inzulina i podrška je u liječenju dijabetesa
– Podržava rad pluća i kardiovaskularno zdravlje
– Utječe na ekspresiju gena koji su uključeni u razvoj raka
Dobivanje dnevne količine sunčeve svjetlosti je najbolji način da se pomogne tijelu da dobije dovoljno vitamina D. Neke namirnice su bogate vitaminom D: – masna riba, poput lososa, skuše i tune – goveđa jetra – mlijeko – sir – žumanjci – gljive – obogaćene žitarice – sokovi
Nedostatak vitamina D može izazvati rahitis i ostemalaciju (omekšavanje kostiju).
Vitamin E
Vitamin E je vrsta antioksidansa, što znači da pomaže u zaštiti tijela od slobodnih radikala. Slobodni radikali su visokoenergetske molekule s nedjeljivim elektronom. Tijelo ih prozvodi tokom mnogih procesa, kao što je pretvaranje hrane u energiju. Slobodni radikali mogu ući u tijelo i tokom raznih faktora iz okruženja, kao naprimjer zagađenja, sunčeve svjetlosti ili dima. Oni mogu izazvati oksidativni stres što je proces koji pokreće oštećenje ćelija i starenje. Do sada, stručnjaci smatraju da oksidativni stres i oštećenje ćelija igra ulogu i nekoliko stanja, uključujući:
– rak
– Parkinsonova bolest
– Alzheimerova bolest
– Dijabetes
– Kardiovaskularne bolesti
Uzimanje dovoljno vitamina E je bitno za imunološki sistem, zdravlje krvnih žila i održavanje mlade kože. Izvori vitamina E su: – Suncokretove sjemenke – Bademi – Kikiriki – Neka ulja: pšeničnih klica, rižinih mekinja, grožđa i šafrana
– Avokado
– Špinat
– Blitva
– Pastrmka Nedostatak vitamina E je neuobičajan, ali može uzrokovati hemolitičku anemiju kod novorođenčadi. Ovo je stanje gdje se krve ćelije prerano uništavaju i ukljanjaju iz krvi.
Vitamin K
Vitamin K igra ulogu u zgrušavanju krvi, metabolizmu kostiju i regulaciji nivoa kalcija u krvi. Tijelu je potreban vitamin K za proizvodnju protrombina, proteina i faktora zgrušavanja. On doprinosi i zdravlju kostiju, kognitivnom zdravlju i zdravlju srca.
Razlikuje se vitamin K1 (filokinon) i vitamin K2 (menakinon). Vitamin K1 dolazi iz biljaka i on je glavna vrsta dijetetskog vitamina K. Manji izvor je vitamin K2 koji se pojavljuje u nekim životinjskim i fermentiranim namirnicama. Hrana koja se posebno bogata vitaminom K uključuje:
– Kelj
– Špinat
– Blitvu
– Zelenu repu
– Rumunsku salatu
– Peršun
– Brokule
– Šparoge Nedostatak vitamina K može izazvati dijatezu krvarenja, neobičnu osjetljivost na krvarenje. Zaključak
Zdravom i raznovrsnom prehranom se već unosi dovoljna količina vitamina, pa nije potrebno unositi vitamine dodatnim suplementima. Pod zdravom prehranom se misli na voće, povrće, kao i hranu koja nije dodatno procesirana i ne sadrži dodatne soli i šećere.
Na kraju jedna vrlo važna napomena. Prije uzimanja velikih količina bilo kojeg vitamina, bitno se sa doktorom posavjeti i provjeriti nivo vitamina u našem organizmu.
Bojan Marović, rođen je u Titogradu. Istovremeno pasionirani ljubitelj violončela i košarke spojio je nespojivo. Sa svojih 16 godina, nakon smrti oca, napušta košarku i posvećuje se porodici. Svoju muzičku karijeru započeo je pesmom „Više te nema“ koju je dobio na poklon od majke. Nedugo zatim nastavlja da niže uspehe i gradi karijeru. Danas je veoma uspešan pevač, od nedavno popularan i u kulinarskim krugovima.
Njegov moto je „Ako je srce prazno, glava nije važna“. On je Bojan Marović.
U februaru se pričalo o novoj pesmi. Kako teku pripreme za premijeru?
Pjesma je planirana za taj period, međutim zbog cijele situacije nismo bili u mogućnosti da uradimo, iskren da budem, sve je na trenutak stalo, ali dobro ovo će proći i pjesma će se završiti, kao i ekranizacija.
Da li možeš da nam otkriješ tematiku pesme? Da li je nešto na šta smo navikli kod tebe ili si rešio da promeniš pravac možda?
Ljubav je tema kao i uvijek, istina je i da sam pisao i neke pjesme koje su neka socijalna tematika, i jedna mi je posebno draga, vjerujem da će i za nju doći vrijeme, kad usijane glave malo ohlade sa lažnim moralisanjem i nacionalizmom kojima sve samo ne to što misle on u biti jeste
Nisam nikada planirao da mijenjam pravac, u ovoj koži se dobro osjećam, sviram muziku koju volim i živim život slobodnog i jednostavnog čovjeka.
Redovno te gledamo u emisiji „Na večeri kod“. Koliko podržavaš ideju o muškarcima koji znaju da kuvaju?
Emisija je divna, lijepo smo se proveli. Boris i ja smo prvi put kuvali zajedno, sve je to jedna divna harmonija ukusa bila i naravno sve domaće ajvar od mama Milice, međutim ajd da budemo iskreni u Crnoj Gori je Loza sastavni dio familije tako da sam ljude zagrija Cedovom rakijom domaćom i jednom rakijom Šljivom vrhunskom iz Srbije od komšije, dragog Baneta. Ljudima je to prijalo i krenuli su da marendamo.
Muškarci moraju znati da kuvaju, to je po mom mišljenju sasvim prirodna stvar.
Bojan Marović
Emisija je humanitarnog karaktera. Da li ti je ovo prvi takav projekat?
Nije mi prvi projekat, ali uvijek se odazivam. Ljudi su nam dali sve ovo, sve što jesmo, i što sjutra možemo biti, bez lažnog moralisanja, mi smo neka vrsta slike društva i moramo biti odgovorni, taj poziv je veoma bitan i pipljiv,koliko to kolege shvataju, to je već nešto drugo.jos jednom , svaka čast za emisiju i organizaciju.
Kako se slažeš sa ekipom iz emisije? Da li ti je zabavno što si mikrofon donekle zamenio varjačom?
Muzika je uvijek na prvom mjestu , ovo je samo nešto što znam i što mi je sasvim prirodno i volim da to radim za prijatelje. Ekipa sa kojom sam bio je sjajna i čujemo se i nakon emisije.
Koja vrstu hrane je najviše zastupljena u tvojoj kuhinji? Šta je to što Bojan Marović najčešće sprema?
Moram da pazim,na ishranu , nije sve u muzici, ova pauza je uzela maha, ali sam se uspio organizovati i dovesti u red, mora postojati disciplina.
Sto se tiče kuvanja za ostale ljude, uglavnom ispunim želje i to je to…
Bojan Marović
Imaš li neki poseban tajni recept koji samo ti znaš da spremaš?
Naravno da imam zato su i tajni, ali prijatelji dođu i ne pitaju, jer im je gušt.
Ko te je naučio da kuvaš?
Sve počinje od kuće, ali sam sam sve naučio, naravno savjetovao se uvijek sa iskusnim ljudima.
Kako se snalaziš u karantinu i celoj ovoj situaciji?
Iskoristio sam da saberem misli, malo podigao glavu, uvidio greške i u okolini spoznao đe je moje mjesto i ko su ljudi za koje se vrijedi boriti i ko su prijatelji. Teško mi je bilo iskreno, ali rezovi se moraju praviti, da ipak život tebi ne bi napravio slijepu ulicu. I kad sam podvukao crtu, shvatio sam da ih je u mojoj okolini bilo mnogo. Zato ovo je novo iskustvo, shvatam da ćemo izaći na pravi put i sa manje samara i vise odgovornosti.
Kako provodiš vreme kada se ne sme van kuće?
Pišem, čitam i pokušavam brata da pobijedim u FIFA igrici i za sada rezultati su ozbiljan blam, ali upornost je velika. Još malo će kraj ovom ludilu, i bićemo opet u punom pogonu.
U današnja vremena teško je biti čovek, još teže talentovani umetnik koji će odoleti izazovima i sačuvati svoju ličnost i kvalitet. Bojan je definitivno jedan od onih koji se mogu pohvaliti tom osobinom.
U zadnje vreme sam se baš bavila mešenjem bageta. Menjala vrste brašna, nalazila neka nova, pravila mešavinu različitih, dodavala ili oduzimala količinu kvasca, obična ili gazirana voda ili jednaka količina istih…
Mesila testo na razne načine, nekada žustro, energično, sledeći put pravila blage, nežne pokrete kako bih dobila baš onu pravu, francusku bagetu. Hrskave korice spolja, a mekane sredine sa bezbroj onih famoznih rupa. I na kraju, trud se isplatio, bageta je baš onakva kakva treba da bude. Rupičaste sredine i fine zlatno-žute, hrskave korice.
Recept:
560 gr brašna T55 ili 280 gr brašna t45 i 280 gr brašna T55
19 gr svežeg pekarskog kvasca + 1 kašika (26 gr brašna)
6 gr kokos šećera
12 gr fine kuhinjske soli
375 ml gazirane vode
Priprema:
Zagrejati vodu da bude mlaka, dodati šećera, izmrvljenog kvasca +1 kašiku brašna, dobro promešati i ostaviti da kvasac nadođe. Nakon toga zamesiti testo, dodajući soli, pokriti krpom i ostaviti na sobnoj temperaturi da naraste. Nakon toga premesiti testo, pokriti krpom i ostaviti u frižideru da naraste. Idealno vreme narastanja je 4h, može i manje, a može i duže. Zatim istresti testo na ležerno pobrašnjenom stolu, razraditi ga i podeliti na jufke težine 290 – 320 gr. Svaku jufku rastanjiti rukom po dužini, preklopiti je do ivice, po dužini, urolati je i postupak ponoviti 3 puta, oblikujući jufku u bagetu.. Staviti je u pleku za bagete i ostaviti je da naraste. Zatim žiletom zarezati po površini bagetu, četkom nakvašenom vodom proći odozgo i peći bagetu na 250 stepeni u rerni sa ventilatorom, 20 minuta. A ispod pleha sa bagetama, staviti pleh sa vrelom vodom koja će isparavati prilikom pečenja i na taj način stvarati hrskavu koricu.
