Sada bih radije prihvatila kafu nego komplimente. Luiza Mej Alkot
Prvu kafu sam popila na prvoj godini fakulteta, svi su pili pa sam se vodila šta pije većina. Kao i svakom studentu u tom trenutku ona mi je bila finansijski najpristupačnija. Tada sam otkrila čar ispijanja tog čarobnog napitka. Sama rečenica tj. podstrek ajmo na kafu ili pitanje kada pijemo kafu budi u nama neki poseban čin koji uključuje minimalno dve osobe. Naš balkanski mentalitet je sklon kafi koja uključuje socijalizaciju sa drugim ljudima ili što se kaže da se prebaci koja sa nekim.
Nikada nisam volela kada neko kasni na tu kafu pa ja moram sama da sedim tih par minuta. Nisam mogla da razumem jednu kolegicu koja je išla sama na pauzu za kafu. Kako tih pola sata sediš sama i piješ kafu? Zar ti nije neobično? Šta radiš sama? Zar ti nije neprijatno da sediš sama u kafiću? Kako možeš da ćutiš dok piješ kafu? Mnogo pitanja za koje sam smatrala da moram još malo da porastem kako bih dobila odgovor. Nisam ga dugo čekala, moja prva samostalna kafa je naravno usledila kada sam shvatila da baš tog dana, baš u to vreme ne mogu naći nikoga kako bi sa mnom popunio tu pauzu od pola sata. Dok sam naručivala svoju uobičajenu kafu razmišljala sam šta sada. Kako se to pije kafa sama sa sobom? Dan je bio naporan na poslu i trebalo mi je da se naslonim na stolicu, dok sam odmarala noge, uzela sam gutljaj kafe i posmatrala prolaznike. Kako sam tad bila student, razmišljala sam kako da rasporedim vreme za učenje i smene, naravno ako se ikako može, ubacila bih i neki izlazak u sve to. Misli su mi lutale i u tome me niko nije prekidao. Odmarala sam, razmišljala i shvatila da celi dan nisam bila sama, koliko god da sam tokom dana pričala, prvi put sam na toj kafi čula sebe. Čula sam svoje misli koje se su smenjivale sa dnevnim dešavanjima u kojem su bile i lepe i manje lepše stvari. Dok su novine bile kraj mene, iskoristila sam da pročitam dnevni horoskop, koji je došao kao šlag na tortu sa rečenicom posvetite se sebi. I stvarno, kada se mi to posvetimo sebi, kada mi sebe čujemo, kada sami pijemo kafu? Moram priznati prijala mi je kafa sama sa sobom, kako bismo žargonski rekli, legla mi je. Tih pola sata je prošlo jako brzo ali meni je bilo sasvim dovoljno kako bi se moja energija vratila na zavidni nivo. Moja tišina me je odmorila i opustila a misli, koliko je to moguće u mojoj glavi, malo složile. Kasnije sam sve češće išla sama na kafu, daleko od toga da sam zapostavljala kafe sa drugima, ali sam naučila kako sama sebe da pozovem na kafu. Tako sam ja na tim kafama uz gutljaj kafe ponekad i uz hladnu kolu, tražila rešenje za ispite, ljubavi, prijateljstva, posao i sve što me je mučilo. Nekad sam se i na tim kafama znala čisto onako nasmejati kada bih se setila nečega, možda sam drugima izgledala luckasto ali sam sebi bila najbolja u tom trenutku. Kada su se moje obaveze između dva posla i fakulteta malo smanjivale, imala sam vremena uvesti sebi još jedan ritual, a to je samostalna kafa u pidžami dok mazim svog ljubimca. Dok još uvek dolazim iz sveta snova, tačno znam broj koraka do kuhinje, mesta moje džezve , omiljene šolje i dan kreće. Dan kreće, šolja kafe se ispija, misli se slažu, moj ljubimac još uvek spava na mojoj nozi, red je da se kaže dobro jutro svete.
Kako je lepo kada se posvetite sebi drage moje devojke i žene, kako je lepo kada imate i tih pola sata za sebe. Kako je lepo nekada popiti kafu same sa sobom. U svojoj tišini shvatiti neke stvari i naučiti ceniti svoje vreme.
Naučite drage moje koliko je vaše vreme dragoceno i da vi sebi najviše možete pomoći na toj kafi od pola sata, samo ako prema sebi budete najiskrenije. Da ste vi sebi najbolja prijateljica koja sebe najbolje razume dok pije gutljaj kafe i posmatra svet oko sebe.
Postoji još nešto što vam mogu onako iskreno preporučiti. Kada otputujete u neki grad, sedite u neki lokalni kafić, same i naručite kafu. Pozovite sebe na kafu u nekom drugom gradu, nekoj drugoj državi. Budite same sebi najbolje društvo.
Autor: Jelena Plaić Kockar, diplomirani pedagog
