Zima polako približava se, pa tako smanjuje se količina putovanja, a još i ova pandemija. Ali to ne znači da treba sedeti kući, jer postoji toliko svega zanimljivog u vašim gradovina, da možete da počnete da istražujete. Možda po ulici, gde je preko puta vas nekada davno išao voz. Ili se na tom mestu nalazila nekada crkva, koja je bila srušena bez ikakvih dokaza, da je nekada tu stajala. U ovom tekstu vas vodimo u Zemun, nekada deo Austro-Ugarske, sada deo Beograda, mada sami stanovnici Zemuna ne vole da budu „povezani“ sa Beogradom. O starosti naselja svedoče arheološki nalazi sa Gardoša, koji potiču još iz mlađeg kamenog doba. Grad je dosta stradao tokom mnogih vekova: u vizantijsko-mađarskim ratovima, od Turaka, austro-turskim ratovima. U XVIII veku raste uloga Zemuna kao bitno pogranično mesto, a posle toga i dobije trgovačku, zanatsku važnost, tim samim podiže ekonomiju, kulturu, društveni život. U toku Prvog Srpskog Ustanka ovde se nabavlja oružje, izrađuju se zastave. Tokom prvog Svetskog Rata, kada je srpska vojska zauzela grad, neki stanovnici su dobrovoljno stupili u njene redove. Između dva svetska rata Zemun se razvija privredno. Otvaraju se fabrike, posebno se izdvaja fabrika aviona, počinje da se gradi aerodrom. Pored toga gradi se most kralja Aleksandra i na taj način se Zemun još bolje povezuje sa Beogradom. Sada Zemun ulazi u sastav Beograda, kao posebna opština, ali sa svojim stilom, životom i njegovim duhom, koji se još uvek ogleda u ulicama, arhitekturi.
Našu šetnju započinjemo kod zgrade Vazduhoplovstva, koja je bila podignuta u 1953. godini. I dan danas se jako razlikuje po svojoj arhitekturi od celog grada (duh komunizma još je uvek prisutan). U ovoj zgradi u svoje vreme su se održavale razne izložbe, večeri poezije, muzičke priredbe. Nažalost zgrada je teško stradala tokom bombardovanja 1999.godine, te je dosta vremena bila i van funkcije. Sada je odrađeno koliko toliko renoviranje i deo zgrade koristi se kao prostorije vazduhoplovstva. Odmah preko puta stoji zgrada u kojoj se rodio Dimitrije Davidović. Ovde je Dimitrije izradio Sretenjski ustav 1835.godine. I tačno od te raskrsnice ispred kuće u svoje vreme počinje izgradnja ulice, koja če nositi naziv Glavna. Prolazimo pored Zgrade nekadašnje Velike realke, danas je to Zemunska gimnazija i izlazimo u gradski park. Mesto gde Zemunci vole da šetaju, da uživaju u lepim danima, a deca da jure kroz park. Ovde nalaze se dve crkve.
Pravoslavni hram Svetog Arhangela Gavrila. Ispred Hrama je sagrađen je jermenski hačkar (krst-kamen). On predstavlja simbol srpsko-jermenskog prijateljstva. Posvećen je pripadnicima RV i PVO: Predragu Marinkoviću, Milanu Mićiću, Vladimiru Erčiću, Milenku Simiću, Milisavu Petroviću, Boriši Mosuroviću, Jovanu Zisovu, koji su poginuli u avionskoj nesreći 12.decembra 1988. godine, kada su prevozili humanitarnu pomoć u Jermeniju, koja je stradala u zemljotresu.
Druga crkva je Rimokatalička kapela Svetog Roka. Kada je bio ukinut Kontumac, kapela je izgubila verski značaj.
Krećemo prema ulici Svetosavskoj gde stoji Franjevački samostan. Franjevci su došli u Zemun krajem 1739.godine, kada je Beograd ponovo bio pod opsadom Turaka. Oni ovde podižu samostan, koji je nažalost teško stradao od požara u 1790.godini. Obnova je trajala od 1838.-1839. godine, kada su dovršili zvonik.
Polako smo stigli i do ugla ulice Rabina Alkalija i Preke, gde se ranije nalazila Jevrejska sinagoga, koja je bila sagrađena 1850. godine, a pored nje su bile i prostorije jevrejske crkvene opštine i škole. Alkalaj bio je jedan od istaknutih gramatičara hebrejskog jezika. On je u Zemunu sagradio dve škole za jevrejsku decu, pa je i ulica gde se nalazi Sinagoga nosi njegovo ime. Nažalost, sada u ovoj zgradi nalazi se restoran, a deo zgrade je adaptiran u sobe za iznajmljivanje. Od Sinagoge krećemo da idemo prema Zemunskom keju, prolazeći kroz trg, gde se nalazi i pijaca, koja nosi naziv „lenja“, jer radi do uveče, pa nema potrebe da se ustaje rano ujutru.
Zemunski kej izgrađen je kao odbrana od čestih poplava Dunava 1886.-1889. godine. Tokom izgradnje, ovaj nasip je više puta ojačavan i produžavan, a početkom XIX veka urađeno je šetalište. Danas je ovo omiljeno mesto za uživanje uz duž reke i mesto gde možemo da hranimo labudove.
Odavde se vidi i brdo Gardoš sa kulom, kuda mi krećemo da završimo svoju turu. Srednjevekovno utvrđenje koje se pominje u izvorima od IX veka. Bio je to četvorougaoni zamak sa po jednom kružnom kulom na svakoj strani. U ruševinama je od XVII veka.
U današnje vreme na ovom mestu nalazi se jedna kula- Milenijumska, koji je ujedno i vidikovac. Ovom kulom Mađari su hteli da obeleže hiljadugodišnjicu državnosti i pripadnosti ovih krajeva Ugarskoj. Ovakvih kula bilo je pet, jedna u centru Budimpešte i četiri na krajnjim tačkama tadašnje ugarske države, na sve četiri strane sveta. U Zemunu je južna kula. Ispred Kule nalazi se i vidikovac sa koga se pruži prelep pogled na ceo ovaj kraj, a pored toga i na Dunav, Veliko Ratno ostrvo i Novi Beograd. Ukoliko želite, možete da se popnete i na samu kulu, pa da imate vidikovac 360 stepeni.
Zahvaljujemo se Balkan Roads, što su organizovali šetnju kroz ovaj lep kraj i za sve interesantne priče i podatke koje su nam preneli.
Autor: Kristina Jovičić
