Novogodišnje želje Novogodišnje želje
Šta si želela da budeš kad porasteš? Da li možda doktorica, glumica, pevačica, frizerka ili nešto sasvim peto? Volela si da pomažeš drugima, da... Novogodišnje želje

Šta si želela da budeš kad porasteš? Da li možda doktorica, glumica, pevačica, frizerka ili nešto sasvim peto? Volela si da pomažeš drugima, da ih zabavljaš, lepo si pevala, imala zlatne ruke ili možda sve to?

A sad kad si porasla, da li si postala ono što u stvari ti i jesi?
Da li si ostvarila svoje snove?

O, tako se nadam da jesi! Mora da je divno kada živiš svoj san. Kada dišeš punim plućima i kad ti je i srce puno. Kad spoznaš svoj talenat i pustiš ga da raste, da se razvija i dugo i srećno živi…

A ti si ga možda živog zakopala dok su ti drugi dodavali grumen po grumen zemlje, godinu po godinu. On nije umro i vrišti u onoj tami. Sam. Ti nisi srećna. San je za tebe ništa drugo do noćna mora. Svakodnevnica te izjeda, a drugi uzimaju i raznose tvoje zdrave delove, ono što je ostalo od tebe…

A kako si samo umela da maštaš!

Da stvoriš sebi film u glavi, pa da ga danima posle gledaš ispočetka. Toliko je bio dobar! Onda si porasla… Neko je rekao da je nemaština kad ništa ne maštaš i tako si i ti ostala praznih ruku i praznog pogleda.

Devojčica u tebi nije srećna.

Misli o vašim srušenim snovima i izgubljenim nadama… O onome šta je mogla da bude, a nije. A najviše o tebi VELIKOJ i o tvojoj rečenici da je sad kasno za sve i da nema više one devojčice. Da si ti sad VELIKA.

Pita se kako ti ne vidiš da je ona uvek tu? I da će uvek biti Mala. A onda se seti da si ti sad Velika, da si odrasla, a odrasli ne maštaju i slabi im vid za sve ono što je stvarno dobro za njih.

Za nju je i dalje sve moguće. Pronašla je čak i tvoj talenat u tami i čvrsto ga drži u naručju. Znam da se želje ne otkrivaju, ali ja ovaj put moram da prekršim to pravilo.

Devojčica u tebi ti je za Novu godinu poželela da:

– konačno otvoriš oči za ono što je stvarno dobro za tebe, pa da može da ti vrati tvoj talenat
– da ti ruke onda više ne budu prazne
– da ti pogled bude živ kao vatra
– da postaneš ono što ti u stvari i jesi jer, draga moja Velika ti, ovo sad, životom se ne smatra…

Autor: Sara Novković Tepšić

 

 

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *