Karl Gustav Jung, švajcarski psiholog i psihijatar, poznati lečnik, višegodišnji Frojdov saradnik, osnivač ciriške psihoanalitičke škole i popularno nazvane analitičke psihologije. Njegova su dela brojna i tematski raznovrsna. Sva ta raznovrsnost do punog izražaja došla je u knjizi “Čovek i njegovi simboli”, koja je ujedno i poslednja knjiga koju je napisao.

Prvo i jedino delo u kojem Jung, švajcarski psiholog svetske reputacije, objašnjava prosečnom čitaocu svoj najveći doprinos našem poznavanju ljudskog duha: teoriju o važnosti simbolizma – a pre svega onog koji se razotkriva u snovima. A da nije bilo jednog sna, ova knjiga ne bi nikada bila napisana. Taj san – koji opisuje Džon Frimen u predgovoru, uverio je Junga da on može i zapravo da je dužan, da objasni svoje ideje onima koji nemaju posebnih znanja o psihologiji, odnosno da se obrati prosečnom čitaocu.
Jedne noći Jung je usnio san koji je bio jako važan za njega. Sanjao je kako stoji – umesto da sedi u svom kabinetu i razgovara sa istaknutim lečnicima i psihijatrima koji su dolazili njemu iz čitavog sveta – kako stoji na javnom mestu i obraća se mnoštvu ljudi koji su ga slušali vrlo pažljivo i što je najvažnije, razumeli su ono što im govori.

U svojoj 83-ćoj godini, Jung je razradio potpunu zamisao ove knjige, kao i delova za koje je želeo da ih napišu četvoro njegovih najbližih saradnika. Zamislio je u glavi knjgu koja ne bi bila namenjena kliničkom ili filozofskom predavanju, nego ljudima s ulice, običnim, prosečnim ljudima. Poslednje mesece svog života Jung je posvetio uređivanju ovog dela koje je završio deset dana pre smrti. Čitavom ovom knjigom Jung naglašava kako čovek može da postigne potpunost samo spoznajom i prihvatanjem nesvesnog.

Jungova filozofija satkana je u obliku teorije o važnosti simbolizma u religiji i modernoj umetnosti, u snovima i svakodnevnim životnim okolnostima. Ona je slojevita i ima dva osnovna plana: aktuelni i istorijski. Jung i njegovi saradnici zastanu pred nekim simbolom i uvereni da on sadrži i neka druga, „nevidljiva“ značenja, skidaju s njega sloj po sloj dokle god mu ne identifikuju poreklo u nekom davnom kolektivnom iskustvu. Služeći se takvom metodologijom, oni zapravo vrlo slikovito pokazuju, kako se kalio ovaj naš svet, kako je čovek postajao to što znamo da je bio ili je još uvek: predrasudan, naivan, okrutan, ceremonijalan, tajanstven, religiozan i tome slično.

Po Jungu, istraživanje čoveka i njegovih simbola je zapravo istraživanje čovekovog odnosa prema vlastitom nesvesnom. A kako je po mišljenju ovog svetski priznatog psihijatra „nesvesno“ veliki voditelj, prijatelj i savetnik „svesnog“, ova je knjiga najdirektnije povezana s proučavanjem ljudskih bića i njihovih duševnih problema. Mi poznajemo „nesvesno“ i s njim se susrećemo pretežno u snovima, a u celoj knjizi dominira važnost snova u životu pojedinca. Za jungovce san nije neka vrsta uobičajenog kriptograma koji se može odgonetati pomoću rečnika simboličkih značenja, jer san je pojedinačno, važno i lično izražavanje svesti. Lična „nesvesnost“ komunicira samo sa sanjačem i bira za svoju svrhu simbole koji nešto znače isključivo na individualnom nivou i nisu ni za koga drugog.

U čitavoj ovoj knjizi raspravlja se o snu kao direktnoj, ličnoj i smislenoj poruci sanjaču – poruci koja se služi simbolima koji su zajednički celom čovečanstvu, ali ih u određenoj situaciji svako koristi na posve ličan način, koji se može i tumačiti samo pomoću individualnog „ključa“.

Autor: Male Velike Stvari