Da li vam je teško da ostvarite dobru komunikaciju? Da li biste želeli da sa lakoćom rešavate konflikte kako na ličnom tako i na poslovnom planu? U tom slučaju, preporučujem vam da pročitate knjigu “Treća alternativa” Stivena Kavija.

Stiven Kavi je autor bestselera “Sedam navika uspešnih ljudi”. Verujem da je većina pročitala ovu knjigu, ili je barem čula za nju. Treća alternativa je knjiga koja vam predstavlja koncept rešavanja konflikta ili problema, ali tako da svaka strana bude zadovoljna.

Rekla bih da svi imamo problem gde bežimo kad čujemo reč “konflikt”. Ova knjiga nudi rešenje, naravno ukoliko želite da primenite akcije koje vam se nude. U nastavku ovog teksta daću vam par primera koja su mi se jako dopala dok sam čitala ovu knjigu, a mogu se primeniti na različitim poljima našeg života.

Primena treće alternative na poslu

Jako mi se dopao primer kompanije Rols-Rojs. Henri Rojs i i Čarls Rojs su bili dva potpuna različita čoveka, na prvi pogled skroz nespojivi. Rojs je bio iskusni stari mehaničar, sin mlinara, poznat po svom perfekcionizmu i izgradnji kranova na parni pogon za britansku vojsku. A Rols je bio mladi i bogati promoter, sin barona i prvi student univerziteta u Engleskoj koji je imao sopstveni automobil.

Spajanje Rojsove fabrike kranova i Rolsovog razmetljivog salona automobila je dovelo de toga da se stvori preduzeće treće alternative. Njih dvojica su se međusobno jako poštovali i voleli, a bez toga nijedno spajanje ne može biti uspešno.

Ovaj citat iz knjige mi se jako dopao, zato vam ga i ostavljam ovde, mislim da je u njemu sve rečeno i nema potrebe za daljim objašnjavanjem:

“Ako poštujete druge ljude, ako ih vidite kao nešto više od običnog opisa radnog mesta i ako želite da razumete njihove dobre osobine, otkrićete više blaga nego što ste mislili da ga ima. Otkrićete sinergiju kakvu niste ni zamišljali.”

Primena treće alternative kod kuće

Namerno sam uzela ovaj primer, može biti zato što sam se ja pronašla u njemu. Nekad kad mi se nešto ne radi ili mi je teško da uradim, ja volim malo da kukam. Par minuta govorim: ma ja ne mogu ovo, meni je ovo teško, nikad nećemo stići, zavisi od situacije. I tako kukam malo, pa onda nastavim da radim šta god da treba. Zahvalna sam svima onima koji su shvatili tu moju potrebu za kukanjem i nisu gunđali ili se ljutili. Psiha je to, šta da vam kažem? Elem, hajde da se bacimo na primer.

Radi se o porodici koja se jednog letnjeg dana odlučila da ide na pešačenje do jezera Kofin. Put je bio jako naporan i trebalo je da se penju strmom padinom po vrućini. Roditelji su hteli da se deca malo razmrdaju, a deca želela da se izležavaju na plaži. Kako je put bio naporan, deca počela da gunđaju, jelte. Čudnog li čuda. Na svo ovo gunđanje, mnoge tate bi samo dreknule i tu bi bio kraj.

A ovaj tata je odlučio par minuta da pusti svoju decu da kukaju i daju sebi oduška, i upravo to je bilo dovoljno, upalilo je. Njihov stav se promenio, proveli su se divno na jezeru, čak i lepše od očekivanog zato što su uložili trud da stignu do cilja.

Tako malo treba za sreću, zar ne? Pa zašto se onda ne bismo potrudili da malo bolje shvatimo jedni druge i da primenjujemo treću alternativu.

Primena treće alternative u školi

Preći ću odmah na primer. Osnovna škola A.B. Koums u Severnoj Karolini imala je problem zvani “škola magnet”, odnosno, bila je škola koja privlači učenike koji se nalaze van granica školskog okruga, a koja nudi neke konkretne teme ili veštine.

Ova škola je mogla da primi preko 800 učenika, upisalo se samo 300. Imali su najniže rezultate, moral nastavnika je bio nizak, zgrada prljava, pa stekli ste utisak kako stoje stvari. Direktor Mjurijel Samers pred sobom je imala ogroman izazov.

Samersova je prisutvovala Kavijevom predavanju o “Sedam navika uspešnih ljudi”, i tu je došlo do promene. Ali, ubrzo je primila i jako loše vesti: iz okružne uprave su joj javili da će program magnet biti prekinut. Imala je nedelju dana da smisli šta će da uradi.

Odlučila je da se sastane sa svima kojima je ova škola značila barem malo – decom, roditeljima, nastavnicima, i postavila im je pitanje treće alternative: “Kad biste mogli da stvorite školu bez mane, kako bi ona izgledala?”

Iznenadila se odgovorima. Najviše mesto su zauzele veštine kao što su poštenje i integritet, timski rad, međuljudske veštine, a tehnološke veštine su bile među poslednjim. Tako su i došli do teme liderstva. Dosta toga se u međuvremenu promenilo u školi i poboljšalo, pa je i broj učenika sa 350 porastao na 860.

Zaključak o Trećoj alternativi

U ovoj knjizi naći ćete mnoštvo primera vezanih za treću alternativu. Ja sam se ovde odlučila da dam primere vezane za posao, porodicu, školu, a nisam ni upola napisala. Ukoliko se odlučite da pročitate knjigu, saznaćete i kako da primenite treću alternativu na zakon, u društvu, u svetu.

Primenom Treće alternative neće biti potrebe da se bilo ko odriče bilo čega, a svako može biti pobednik. Ključna stvar je slušanje. Vidim sebe, vidim tebe, pitam te, stupam u sinergiju sa tobom. Ovo je način razmišljanja treće alternative, a zašto ga mi ne bismo primenili?

Autor: Jovana Mitić