Svidela mi se Svidela mi se
Shvatila sam da se dobar deo života nisam sviđala sebi. Znam po tome što sam sve radila da bih se svidela drugima. Nadam se... Svidela mi se

Shvatila sam da se dobar deo života nisam sviđala sebi. Znam po tome što sam sve radila da bih se svidela drugima. Nadam se da znate koliko se tada uglavnom ne sviđate sebi, iako mislite da je suprotno. Tada zapravo ne volite sebe, jer da volite, ne biste se prilagođavali bilo kome. Zašto se mi uopšte prilagođavamo? Isto tako, niko ne treba ni nama da se prilagođava, jer takvi kompromisni odnosi uglavnom štete u oba pravca i niko tu nije stvarno zadovoljan.

Problem nastaje kada treba da okrenete ploču. Kada od pokornog„klimača glave“ postanete onaj koji glavom odmahuje. Kada umesto „hoću“ ili „mogu“ jednostavno kažete „ne“ ili još strašnije „neću“. Pa zamislite tog bezobrazluka! Ko si ti da kažeš neću?

Sad se mislite kako vi to ne radite, kako se vi ne dodvoravate, a radite to, svi to radimo. Neke odnose, nažalost, samo tako i održavamo. I nema tu ništa loše, niti pogrešno, ako znate da u tome sačuvate sebe. Da sačuvate svoja htenja i kažete po koji put i ono divno „ne“.

Nisu nas naučili da je NE pola zdravlja, već samo da ćemo tako povrediti druge. A to nije baš istina, jer tada najviše povređujemo sebe. Pa evo, razmislite, da li baš toliko može da vas povredi kada vam neko kaze NE, ili svaki onaj put kada vi niste rekli NE, a trebalo je? Osećali ste da ne želite, ali je NE otpalo, zato što ste „dobri“. Kako ono kažu: „Dobar i lud braća“.

Na kraju svega, ostaje pitanje sviđate li se sebi? Al budite iskreni. Nadam se da vam se do sad smučilo da sebe lažete. Jer obično dok ti se ne smuči, ti ništa i ne diraš, ništa ne menjaš. Moguće i da vi tako ne funkcionišete, ali ja da. Meni mora da „odradi“ stomak. Mora doobro da mi se smuči, a onda nema nazad, po pitanju bilo čega. Ne kažem da je to pametno, jer me koštalo često, ali mi barem ne ostavi prostora za kajanje. A da li se sviđam sebi? Sada da i već neko vreme da. Da li se sviđam drugima? Pa, znate kako, ne obazirem se na ono na šta ne mogu da utičem. Da li ću se sviđati sebi ako se ne svidim drugima? Itekako! Pa zar stvarno mislite da mi je bilo čije mišljenje bitnije od onoga što već znam o sebi? E, to i vama želim. Pa, čak iako mi se možda ne sviđate, kakve to veze ima s vama? To je samo moje mišljenje koje bi trebalo da vam bude nevažno, sve dok se vi takvi sebi sviđate.

Autor: Ana Milovanović        

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *