Ajnštajn je bio veliki pobornik ideje da deci treba čitati bajke, govoreći ako želite da vam deca budu inteligentna čitajte im bajke, a ako želite da budu baš inteligenta, čitajte im još bajki, objašnjavajući da se u deci na taj način razvija kreativna imaginacija koja je jedan od osnovnih elemenata inteligencije jednog naučnika.
U odrastanju dece bajke, basne i priče zauzimaju veoma važno mesto. Mnogi roditelji biraju mogućnost da umesto čitanja deci daju mobilni telefon ili im puste neku priču. To je velika greška, jer ekranizacija se nikada ne može porediti sa živom reči. Osim toga čitanjem se dodatno stvara predivna veza i bliskost na relaciji roditelj-dete, još ako se kasnije priča o tome, ceo momenat može da se pretvori u obostrani užitak. Ritual čitanja pre odlaska na spavanje je osim zbližavanja i uvod u zdravo odrastanje, a velika je verovatnoća da će i samo dete kasnije zavoleti čitanje.
Bajke su pre svega priče o simbolima. Simbol (lat. symbolum; grč. σύμβολον: znak, znamenje) je u enciklopediji definisan kao prozno delo u kojem su događaji i doživljaji ličnosti ili pojave u prirodi izmišljeni, čudnovati, nemogući. U bajkama je sve moguće: veštice pretvaraju devojke u žabe, junake u konje, a životinje i biljke imaju moć govora i sposobnost vršenja ljudskih radnji. Čovek u njima ima neobične osobine i čudesne moći, ispunjava najteže zadatke. Događaji i doživljaji u bajci su prikazani veoma živo i slikovito, zbog čega ih mnogi rado čitaju. Tokom radnje dešavaju se nagli obrti, neočekivani događaji, nepredviđene teškoće, iznenadni napadi duhova ili razbojnika. Iako u početku pobeđuju silnici i carevi, zmajevi, veštice i aždaje, krajnji pobednik je običan čovek. Pripovedanje o svemu tome je vrlo interesantno, napeto i zabavno.
U psihologiji, čovekovim odnosom prema simbolima najviše se bavio Carl G.Jung, švajcarski psihijatar i psihoanalitičar koji je delovao u prvoj polovini dvadesetog vijeka. U osnovi Jungove analitičke psihologije je ideja da su psihički sadržaji velikim delom nesvesni, velikim delom kolektivni i organizovani oko simbola, pojmova univerzalnog značenja na koje čovek reaguje ambivalencijom osećanja i ponašanja; ljubav-mržnja; potčinjavanje-pobuna; povlačenje-napad i slično. Najvažniji simboli u Jungovoj psihologiji nazivaju se arhetipovima, koje on prepoznaje u likovima iz bajki. Arhetip majke, na primer, otelotvoren je u bajkama u starijim ženskim likovima – dobroj majci, dobroj vili, dobroj starici, zloj vještici, zloj maćehi.
Čitajući detetu vi ga od najrenijeg detinjstva upoznajete sa dobrim i zlim likovima. To je veoma važno, jer dete tako razvija sklonost ka pozitivnim i moralnim likovima. Dok vas sluša kako čitate, dete se poistovećuje sa likom iz priče ili bajke tako što uvek za svog idola bira pozitivan lik. Na taj način vremenom dete razvija pozitivne osobine koje su društveno prihvatljive. Takođe, dete se uči da ona osoba koja je uporna, hrabra, dovitljiva, strpljiva je ona osoba koja drži svoju reč i ne posustaje u teškim vremenima, naprotiv, ona pobeđuje. Bajke su inspirativne i podstiču na maštanje i umetničko stvaranje, te i same predstavljaju jedinstveni oblik umetnosti.
Veoma je važan odabir, tako da morate voditi računa koje bajke, basne i priče ćete čitati svom detetu. Vodite računa da odabrana priča bude primerena uzrastu deteta ali svakako i njegovom interesovanju. Stručnjaci preporučuju bajke braće Grim u najranijem uzrastu, dok su Andersenove bajke za nešto stariju decu. Andersenove bajke najčešće nemaju srećan završetak i zbog toga ih treba izbegavati dok je dete sasvim malo.
Čitanjem bajki ceni se i razvija poštenje, skromnost, pravda, hrabrost, a ne prihvata se sebičnost, podlost, nadmenost, iskorišćavanje. Bajka je najstarija vrsta narodne proze.
I eto, zbog svega toga, knjigu u ruke i uživajte zajedno sa svojim detetom.
Autor: Male Velike Stvari
