Čovek u starosti počinje da se priseća svog detinjstva, majke i topline doma. Kako oseća da se životni plamen gasi, počinje da svodi račune. Nekad čovek nema šta sebi da zameri, a nekad poslednji uzdah posveti pitanju :,,Da li je moglo biti drugačije?”

Ivo Andrić je naš poznati pisac, čije delo je ovenčano Nobelovom nagradom za književnost. To je bio jedan učeni čovek koji je svoj život proveo kao ambasador i pisac. Iako je bio daleko do svoje Bosne, ona mu je zauvek u srcu ostala. Njegove teme su uvek bile vezane za Bosnu i dualizam njenog stanovništva koje je živelo između dve vere, dve svetinje, i dva sveta koja su po mnogo čemu bila drugačija. Ono što im je bilo zajedničko jeste ljubav i tuga. Svi ljudi na svetu pate i vole na isti način, bez obzira koje su vere i nacionalnosti

Alideda je bio čovek koji je svoj život proveo u Carigradu, pripovedajući o svojoj veri i svom Redu. Pred sam kraj svog života rešio je da se vrati u Sarajevo. Mnogi njegovi prijatelji su ga ubeđivali da to ne čini, ali on je morao, jer je osećao da ga otadžiba zove da u njoj ispusti svoj poslednji dah.

Bio je jedan od učenijih i cenjenijih u svom Redu. Vrlo mlad je postao nastavnik i oduvek je kod ljudi izazivao osećaj mira i spokoja. Nikad nije okusio kafu, alkohol i žensku ljubav. Ono što je njega razlikovalo od drugih ljudi, on nije nikog osuđivao. Nikad nije davao savete, niti se petljao u tuđe živote. Živeo je tiho i mirno pripovedajući muslimansku veru.

Po povratku u Sarajevo, sastajao se jednom nedeljno u Sinananovoj tekiji sa svim viđenijim ljudima, koji su dolazili da ga slušaju. U njoj je jednog dana i umro.

Priča je ispričana u trećem licu, retrospektivno, nema razgranatu fabulu što pojačava lični osećaj čitaocima.

Poslednje svoje uzdahe je potrošio na molitvu, i sećanje na dve žene. Dok je još bio sasvim mali dečak seća se jedne utopljenice čije je nago telo video kad je voda izbacila blizu njegove bašte. I drugu žene koju je video dok je polugola trčala kroz tekiju, bežeći od dva muškarca.

Zanimljivo je što mu je prvo sećanje na ženu, baš vezano za mrtvu ženu, koju je već modru voda izbacila blizu njegove bašte. Zašto se on seća ove žene? Da li misli da je mogao da je spase? Zašto nije rekao majci?

Umro je mirno, sa rečima molitve na usnama, i za sve ljude oko sebe bio je poput sveca koji je popovedao samo o vrlinama i veri. Niko nije mogao ni da nasluti šta ga je godinama proganjalo.

Autor: Dragana Milutinović

Nakon što sam pročitala knjigu „Profajler” Tamare Kučan htela sam da vidim šta se posle desilo sa parom iz ove knjige, Marinom i Arsenijem, da li su istrajali u svojoj ljubavi i da li su uspeli da sačuvaju tajnu hakera R o kojoj sam čitala u „Profajleru”. Naravno, odmah sam počela sa čitanjem „Bivirgate” i moram da priznam da ova knjiga uopšte nije bila onakva kakvom sam je zamišljala. „Bivirgata” može da se čita samostalno ili kao deo trilogije. Preporučujem da prvo pričitate „Profajler” kako biste bolje upoznali likove i primetili razlike u njihovom ponašanju i ličnosti u ove dve knjige.

Očekivala sam da će u knjizi naglasak biti na Bivirgati, igrici koju deca i mladi igraju, a koja je za njih veoma opasna, pošto ih autor igrice podstiče na nasilje, agresivno ponašanje i samopovređivanje, a da će se Marinina i Arsenijeva priča samo provlačiti usput. Međutim, nasuprot mojim očekivanjima, autorka se u knjizi bavi pričom ovog para, dok je priča o igrici sporedna.

Tamara Kučan veoma uverljivo i do detalja opisuje kako izgleda jedna toksična veza i na šta su sve ljudi spremni kako bi sačuvali ljubav ili ono za šta veruju da je ljubav. Kako to izgleda život posle „srećnog kraja”, koliko mišljenje i ponašanje voljene osobe može da utiče na naše samopouzdanje i sliku o samima sebi i da li u ljubavi zaista postoje granice preko kojih ne idemo ili su i one veoma nejasne i lako se prelaze kada ljubav zatraži. Ovo su samo neke od tema kojima se autorka bavi. „Bivirgata” apsolutno nije tipična priča o lošoj vezi, ovo je priča o psihičkom nasilju i pokušaju jedne devojke da se vrati samoj sebi, a onda i drugima koji je vole i cene.

Knjiga mi se veoma dopala i smatram da je veoma korisno štivo pre svega za svaku devojku i ženu, a onda i za sve druge, pošto se iz nje može dosta toga naučiti. U nekim trenucima čitanja sam saosećala sa glavnom junakinjom, u nekim sam se čak i ljutila na nju, ali na kraju sam je potpuno razumela.

Ono što svako može da nauči iz ove knjige jeste da opasnost nije samo na sumnjivim mestima, na internetu ili u rizičnim delovima grada, opasnost je često u istom krevetu kao i mi, mirno spava, dok se mi gušimo u suzama.

Autor: Milica Barać