Home Blog Strana 261

Zatvori vrata

ShineM
-
0
Zatvori vrata

Kad sam bila dete, jako me nerviralo kad drugi ne zatvaraju vrata. Uvek sam ustajala i zatvarala ih. Zašto da mi lupkaju i hlade prostoriju. Lepo zatvorim i nastavim da radim svoje.

Vremenom sam zaboravila kako se „vrata“ zatvaraju. Kvaka u mojoj glavi je dugo bila oslabljena. Čak i kad bih napravila neki pokušaj zatvaranja, širio ih je vetar moje nesigurnosti.

Godinama sam podešavala taj jezičak koji će ih zabraviti. Iako sam u dedinoj radionici davno naučila da se brava sa leve strane vrata zaključava na levo, nisam shvatala da je tako i u životu. Da bi nešto zatvorio, treba da sagledaš svoj pravac. Ali, druga lekcija sa vratima je da se ta “leva” otključavaju na desno. Zanimljivo. Simbolika življenja se može pronaći u svemu, ako tražiš.

Moj ključ se zaglavio, pa slomio. Nisam umela da pogodim stranu. Tako je valjda kada misliš da nešto znaš, a u stvari ne razumeš. Kada ideš protiv sebe, umesto da se opustiš, ali i sve da pustiš. Dovoljno je samo da zatvoriš ta vrata koja ti unose nemir. Ili ih zalupiš, ako ti dođe. Tako ostavljaš mogućnost da kroz njih opet prođeš. Lepo je kad biraš da svaki put odeš gde poželiš, kroz vrata koja si sam otvorio, da bi kročio tamo gde te osećaj zove.

Nije potrebno zaključavati ništa. Nije potrebno blokirati brave, bacati ključeve, pa kasnije obijati. Samo nauči kako da te zatvorene prostorije ne opterećuju. Proviri u njih ponekad, vidi ima li tu još nešto za tebe. Možda si u brzini tamo nešto zaboravio, možda ti je ispalo, dok si hrlio da pređeš prag. Ostani koliko želiš, shvatićeš već sam da li tu ima još nešto za tebe. Ali, kada izađeš, nežno i bez lupanja, zatvori vrata.

Autor: Ana Milovanović

O izdavanju knjige, romanu PETLJE i besplatnom eBooku – Tanja Taubner

ShineM
-
0
O izdavanju knjige, romanu PETLJE i besplatnom eBooku – Tanja Taubner

Klice romana „Petlje“ su zapravo na mom blogu REČI, ZVUCI, OBLICI, a na adresi bibliotekaxv.wordpress.com. To je u stvari prvo mesto na webu gde sam počela da predstavljam svoj rad. Naime, još od 2013. sam počela sporadično da objavljujem priče o Suzi, erotizovane i pomalo lucidne. Onda sam jednog dana rešila da ih sakupim. Svaku sam prekopirala, posložila i tek tada dobila obrise neke buduće radnje koja je onda bila još maglovita, ali sam znala da će Suzi svakako biti jedna od junakinja u njoj. Počela sam da radim na romanu i nakon par godina ga završila. Tek tada sam krenula da razmišljam o izdavaču. S obzirom da zaista već dugo radim kao lektor, koraci oko izdavanja nisu mi bili nepoznanica. Znala sam da treba poslati mejl izdavaču, sačekati odgovor i raspitati se o uslovima. Ipak, nekada pisci suviše brzaju, urade jednu ruku, eventualno dve i šalju rukopis. To nije dobro. Stvari moraju da se slegnu kako bi se izbeglo takozvano stvaralačko slepilo, odnosno izgradila potrebna distanca. Bez nje, mi zapravo ne možemo kao autori nekada da uočimo greške.

Upavo zbog svog iskustva u radu na knjigama drugih, insistitala sam da rukopis mog  budućeg romana ne lekturišem ja. To je jedini ispravan, profesionalan put da taj naš konačni proizvod, knjiga koju smo toliko želeli, bude nešto za šta može da se kaže: „Wow, na ovome se baš zdušno radilo!“. Meni je mnogo bila interesantna ta nova pozicija, odjednom nisam ja više ta koja pročešljava nečiji tekst, već je on u rukama stručnjaka, lektora, koji bi trebalo da uoči svaku stilsku nepravilnost, eventualnu gramatičku omašku ili nelogičnost. Imala sam tu sreću da je lektura mog romana sjajno urađena, kao i prelom i korice posle.

Za one kojima su koraci nepoznanica, dakle: kontakt sa izdavačem, lektura, prelom, CIP u Narodnoj biblioteci Srbije, korice i štampa. Posle dolazi marketing. Većina izdavača danas ne radi marketing, već to čine pisci sami, ali zato dogovor mora biti jasan odmah, i na početku.

Svoj roman najviše plasiram preko Instagram profila. Tamo mi se i vaši čitaoci mogu javiti vezano za pitanja koja smo ovde načeli, kao i za usluge lekture i kupovinu mog romana. Mogu se javiti i na mejl tanjataubner@gmail.com.

Svi zainteresovani čitaoci koji žele besplatan primerak mog e-booka „Priručnik za pisanje, 12 stvari koje treba raspetljati“, takođe mogu da mi pišu. E-book delim mejlom.

A roman „Petlje“ mogu naručiti ili preko mene (tanjataubner@gmail.com i ig profil: tanjataubner) dostavom na kućnu adresu, ili preko sajta korisnaknjiga.com (naročito za čitaoce van Srbije), ili, ukoliko su iz Beograda, u Čudnoj knjižari, Dečanska 5a.

Draga Ljočić – prva žena lekar u Srbiji

ShineM
-
0
Draga Ljočić – prva žena lekar u Srbiji

Ministarstvo unutrašnjih dela, pod čijom se upravom tada nalazila zdravstvena služba, formiralo je komisiju od uglednih imena srpske medicine, koja je Dragu Ljočić ispitala teoretski i praktično iz gotovo cele medicine. Njihov izveštaj sadržavao je odličnu ocenu o njenoj stručnosti, međutim prva srpska lekarka nije mogla da dobije pravo da radi kao lekar u državnoj službi – jer je žena. Nakon lične intervencije kraljice Natalije, komisija koja ju je ispitivala, dozvolila je otvaranje privatne prakse. U državnoj službi nikako nije mogla da dobije ravnopravan status sa ostalim kolegama i tek 1881. godine uspela je da se zaposli, kao lekarska pomoćnica u državnoj bolnici u Beogradu. Sve do kraja Prvog svetskog rata bila je pomoćnik lekara. Tek 1919. godine dobija priliku da bude lekar u punom smislu kao i njene kolege muškarci.

Draga Ljočić rođena je u Šapcu 22. februara 1855. godine. Veoma je značajna u našoj istoriji, zbog toga što je bila prva žena koja se upisala na beogradsku Veliku školu osnovanu 1863. godine i četvrta žena u Evropi koja je stekla univerzitetsku diplomu doktora medicine. Početkom 1871. godine, Draga upisuje i odlazi na Medicinski fakultet u Cirihu. Koliko je to bilo avangardno za žene krajem 19. veka pokazuje podatak da je 1900. godine, svega sedam odsto žena u Srbiji uopšte bilo pismeno. Na školovanje se otisnula kao dete iz siromašne šabačke porodice. To je bilo vrlo teško i bio je veliki podvig otići za Cirih iz Šapca za koji je trebalo imati ogromne ambicije, kao i ljubav prema medicini.

Dr. Draga Ljočić je jedna od najinteresantnijih žena u modernoj istoriji Srbije. Od kada je započela karijeru lekarke neprestano se borila sa uštogljenim, muškim svetom koji je pokušavao da je na svaki način diskvalifikuje i ukloni sa mesta koja su joj po svemu pripadala. Bila je veliki borac za prava žena, filantrop, feministkinja i sufražetkinja. Tokom studija, Draga Ljočić se susrela sa ruskim studentkinjama preko kojih se upoznala sa idejama i učenjima ruskih nihilista, što je ključno uticalo na formiranje njenih političkih stavova i definisalo njen odnos prema feminizmu. Učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. do 1915. godine: pored dva rata s Turskom, i u srpsko-bugarskom, Prvom i Drugom balkanskom i Prvom svetskom ratu, kad je sa srpskom vojskom prešla Albaniju.

Kada je 1876. počeo srpsko-turski rat (1876-78) napustila je studije i pridružila se srpskoj vojsci kao bolničarka. Nakon učešća u borbi na Šumatovcu odlikovana je činom poručnika. U srpsko-bugarskom ratu 1885. godine radila je kao jedini lekar u tri bolnice u Beogradu: Opštoj državnoj, Zaraznoj bolnici i Bolnici za ranjenike. Po završetku rata Draga Ljočić se vratila u Cirih, gde je 1879. diplomirala sa temom „Prilog operativnoj terapiji fimbrioma materice“ i tako postala prva srpska lekarka.

Bavila se javnim i pedagoškim radom iz oblasti pedijatrije. Prevela je sa ruskog knjigu doktorke Marije Manasejine „Gajenje male dece.“ Svesna da je u Srbiji u to vreme svest i informisanost majki o podizanju novorođenčadi bila na nezamislivo niskom nivou, ona u predgovoru prevoda piše „knjigu posvećujem majkama. O značaju knjige pisali su i recenzenti prevoda, lekari Laza Lazarević i Laza Dokić. Draga Ljočić se takođe veoma interesovala za dostignuća u domenu ginekologije i akušerstva. Tako je u časopisu „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo“, 1895. godine predstavila savremene tendencije ginekološke prakse iz francuskih i nemačkih stručnih časopisa.

Draga Ljočić je bila udata za Rašu Miloševića. Njihov život je bio pun neizvesnosti, te je tako zbog aktivnosti u Timočkoj buni njen suprug bio uhapšen i osuđen na smrt u vreme njenog porođaja. Ta kazna je preinačena i on je usled političkih promena pušten iz zatvora tri godine nakon presude. Imali su pet kćerki. Draga Ljočić je svojom hrabrošću, borbom, profesionalnim zalaganjem dala primer i kćerki Radmili, koja je, iako potpuno svesna kakav je život lekarke u Srbiji, odlučila da sledi majku i da u Cirihu završi studije medicine.

Doktorka Draga Ljočić je preminula 5. novembra 1926. godine u Beogradu, u sedamdeset prvoj godini. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu. Dom zdravlja u Šapcu nosi njeno ime.

Autor: Male Velike Stvari

Spremamo sa vama: „Torta od šargarepe „

ShineM
-
0
Spremamo sa vama: „Torta od šargarepe „

Pre nego šta vam napišem recept insistiram da je obavezno pripremite, jer je prosto fantastična. Rendana šargarepa, krupno seckani orah, mekana zrnca suvog grožđa i cimet su kombinacija koja obećava, a sve to posloženo na kremastom filu, vazdušaste strukture i osvežavajućeg ukusa sa neodoljivim mirisom svežeg limuna u kombinaciji sa rumom.

Recept:
Za biskvit od šargarepe će vam trebati:

3 jaja
240 gr kristal šećera
340 gr rendane šargarepe
350 gr brašna T 500
1 kesica praška za pecivo
250 ml suncokretovog ulja
100 ml gazirane vode
2 kašičice cimeta
2 kašičice sode bb ( ja sam stavila 1)
1 kašičica đumbira
Prstohvat soli
60 gr krupnije mlevenog oraha
60 gr suvog grožđa

Za kremu:

300 ml slatke pavlake
360 gr ABC sira ili nekog drugog sirnig namaza
100 gr prah šećera
100 gr kisele pavlake
126 gr putera+ 50 gr prah šećera+ 30 ml slatke pavlake
1 kašika ruma ili po želji i vašem ukusu
Sok od 1/2 limuna

Priprema biskvita:

Koristila sam pleh prečnika 21 cm, koji sam premazala uljem i posipala kristal šećerom. Brašno pomešati sa praškom za pecivo, sodom bb, đumbirom i cimetom. Jaja umutiti penasto sa šećerom, dodati ulja i vode, promešati žicom za mućenje, dodati mešavinu brašna, sjediniti žicom za mućenje, dodati šargarepu, orahe i suvo grožđe, sjediniti i smesu sipati u plehu . Peći u već zagrejanoj rerni na 160 stepeni , sat i 5 minuta.

Priprema kreme:

Umutiti slatku pavlaku da bude čvrsta. Puter umutiti uz dodatak šećera i pavlake. Sir umutiti sa šećerom, zatim dodati umućeni puter i kiselu pavlaku, sjediniti, dodati umućenu slatku pavlaku, limunov sok i rum i sve sjediniti. Biskvit preseći na pola, staviti fil, istim filom filovati tortu odozgo i sa strane. Ukrasiti po želji.

Napomena: Ja sam biskvit pekla u rerni bez ventilatora.

Uživajte i prijatno!

Autor: Sunčica Stanković

 

Čitamo: „Mudar roditelj srećno dete“ – Hedvig Montgomeri

ShineM
-
0
Čitamo: „Mudar roditelj srećno dete“ – Hedvig Montgomeri

Literatura koja polako pronalazi svoje mesto na policama mnogih domova su knjige koje govore o vaspitanju dece. Imam utisak da se sada u knjižarama može pronaći zaista dosta naslova na ovu temu, što nije bio slučaj pre nekoliko godina. Ova činjenica me svakako raduje, jer sada možemo lakše da pronađemo neki praktičan savet, koji će nam olakšati svakodnevicu.

Sve knjige o roditeljstvu imaju poseban deo koji govori o emotivnoj povezanosti majke i deteta, tj.roditelja i dece. Pronaći ćete u svakoj knjizi da je ljubav jako važna, ali da ne sme da nam bude jedini orjentir. Pored ljubavi moramo da obratimo pažnju i na disciplinu. Svim roditeljima, kao i meni je najteže da budemo dosledni, ako smo već zabranili nešto, kaznili, nema popuštanja.

Hedvig Montgomeri je roditelj i psiholog i porodični terapeut. Njene knjige su nastale kao vrhunac njene dugogodišnje prakse.

Zanimljivo je da se pored roditeljstva u knjizi autorka osvrće i na odnose između roditelja koji se menjaju po rođenju deteta. Mislim da je to vrlo važna tema i da joj treba posvetiti pažnju. Dosta roditelja dolaskom deteta osete udaljenost i prazninu, jer više nemaju vreme za sebe. Autorka napominje da je u pitanju kraći period koji treba kao takav i prihvatiti.

Posebno poglavlje u knjizi su ograničenja i poslediceu kome govori o tome da jeste u početku teško objasniti detetu zašto postoje ograničenja. Roditelji su tu da brinu o detetu i da ga spreme za život. Ograničenja treba da budu fleksibilna da bi se sa rastom menjala. Ne možemo iste stvari braniti detetu od dve godine i detetu od osam godina. Vrlo je važno u svakom tenutku objasniti detetu kakve posledice mogu da se dese ukoliko prekorači ograničenja. Ne treba da zasnivamo vaspitanje na strahu, jer strah kod dece parališe i oni prestaju da slušaju. Treba da napravimo lepu atmosferu u kojoj će dete znati da je sigurno, voljeno, i u takvoj atmosferi treba raditi na vaspitanju.

Roditeljstvo je dugotrajan proces, i zato treba stalno raditi na sebi i na svojim emocijama., kako bi isključili sve mogućnosti da dete pogrešno percipira naše reči. Puno ljubavi, zagrljaja i strpljenja vodi do srećnog deteta.

Autor: Dragana Milutinović

Čitamo: „Deo nje“ – Karin Sloter

ShineM
-
0
Čitamo: „Deo nje“ – Karin Sloter

Šta sve čini jednu osobu celom? Da li su to njeni stavovi, mišljenja i uverenja? Da li su to njen izgled i nedostaci? Da li su to njene mane i vrline, slabosti i strahovi? Da li je to slika koju ta osoba ima o sebi ili ono kako je drugi vide? Da li su to upravo delovi koji joj nedostaju?

Karin Sloter nam priča priču o majci i ćerci, o dve sasvim različite žene koje bi jedna za drugu učinile sve. Svaka od njih prati svoj put i donosi odluke koje će izmeniti život one druge. Lora Oliver je posvećena majka, logoped, bivša supruga, žena koja živi običan malograđanski život ili makar tako svi oko nje misle.

Nakon naporne smene na poslu, Andrea sa svojom majkom Lorom odlazi da proslavi svoj 31. rođendan. Tog dana sve se menja. U restoranu u kojem su majka i ćerka sedele dolazi do pucnjave i Lora ubija napadača. Ovaj događaj pokreće niz situacija koje počinju i završavaju jednim pitanjem: „Ko je zaista Lora Oliver?“ Odgovor na ovo pitanje može pronaći samo Andrea, koja kreće da istražuje prošlost svoje majke i tako dolazi do potpuno neočekivanih saznanja. Kada se pred Andreom nađu delovi života njene majke, ona će morati da ih sastavi i otkrije pravu istinu o sebi i svojoj porodici.

Radnja knjige se dešava u prošlosti i sadašnjosti. Ove paralelne priče su mi držale pažnju i jedva sam čekala da ih autorka poveže u jednu celinu. Dopalo mi se što smo na neka pitanja odgovore dobili na poslednjoj stranici i što su neki odgovori bili potpuno iznenadni, ali  su se opet savršeno uklopili sa ostatkom priče.

Kroz knjigu se postavlja pitanje: „Koliko poznajemo svoje najbliže i da li je uopšte moguće bilo koga u potpunosti poznavati?“ Lorina prošlost nam pokazuje da nekome možemo slepo verovati i da nekoga možemo voleti bez ikakvih granica, ali da se ipak u trenutku kada treba da biramo između onog što je poznato, ali otrovno i onog što je ispravno, ali teško možemo vratiti na pravi put, a njena sadašnjost nam potvrđuje da od prošlosti nikada ne možemo pobeći i da je ono od čega bežimo uglavnom ono sa čime moramo da se suočimo ukoliko želimo da pobedimo svoje strahove i nemire.

Veoma mi je prijao stil pisanja Karin Sloter, kao i način na koji je odabrala da ispriča priču dve porodice, jedne koju je Lora imala i jedne koju je sama stvorila. Ova knjiga je pravi odabir za sve ljubitelje dinamičnih trilera sa primesama drame i misterije.

Autor: Milica Barać

1...260261262...565Page 261 of 565

O nama

Shine magazin je tu sa idejom da vam pruži nešto više, kvalitetnije i bolje što možete uvek pročitati i ne zažaliti što ste izdvojili vreme.

Dodatno

Najnovije

Kako izgleda pauza kada vodite posao, a ne možete potpuno da se isključite?

Biznis i karijera 0
Kada vodite sopstveni posao, pauza retko znači potpuno isključenje...

Kako da vaš mali salon ili studio ostavi veliki utisak na klijentkinje

Biznis i karijera 0
Mali salon može ostaviti snažan profesionalni utisak - ako...

Samopouzdanje kod žena i kako ga steći i sačuvati?

Biznis i karijera 0
Samopouzdanje znači da se uzdamo u sebe. Da se...

Newsletter

© 2021 Shinemagazin.com zadržava sva prava!

Izrada sajta Seosajt.com