Čitamo: “Rejon 24” – Boris Džinić. Ne postoji kutak na Zemlji, a ni u svemiru, u kojem mi nismo mi. Možemo da odemo čak i na drugu planetu, ali opet nosimo sebe sa sobom. Svoje strahove, nadanja, radosti, patnje i uspomene.
Luk i Eli su trenutno na Marsu. Ovde su došli kako bi ispitali koje biljke mogu da opstanu na Crvenoj planeti. Pokušali su da zasade dosta toga, a primile su se samo višnje. Kako višnje sazrevaju, tako i mi slušamo njihovu priču. Otac i ćerka se prisećaju svoje prošlosti, različitih trenutaka koji su ih obeležili za ceo život i koji su svi pojedinačno doveli do njihovog dolaska na Mars.
Čitamo: “Rejon 24” – Boris Džinić
Za knjigu sam se zainteresovala čim je Dokaz objavio da će izdati prvi naslov domaćeg autora. Pretpostavila sam da je roman zanimljiv i neobičan, kao i većina izdanja ove izdavačke kuće. Kada sam na koricama pročitala da je Boris iz mog Sombora i da delimo i fakultetsku diplomu, to sam protumačila kao dodatni znak da je ovo pravi naslov za mene.
Ukoliko mislite da je ovo neka naučno-fantastična avantura prepuna misterija, niste u pravu. Ja sam započela čitanje bez očekivanja o samoj radnji i žanru, vođena samo rečima na koricama, koje zaista ne otkrivaju mnogo. Ispostavilo se da je to i najbolji pristup. Ono što sam zaključila već posle nekoliko poglavlja jeste da je ovo priča koja zalazi u dubine ljudske duše i predstavlja nam sve što se tamo krije.
Čitamo: “Rejon 24” – Boris Džinić
Boris veoma vešto prepliće sadašnjost i prošlost, život na Zemlji i Marsu. Lepotu likova vidim u tome što bi Luk i Eli i zaista mogli da postoje. Autor nas upoznaje sa ovim dvojcem toliko dobro, da bismo mogli da pomislimo kako su oni zaista naše komšije, rođaci ili prijatelji. Način pripovedanja je onaj koji meni odgovara – jasne rečenice, dosta simbolike, dobra karakterizacija likova i priča koja drži pažnju.
U nekoliko mahova sam očekivala da će radnja krenuti u drugom pravcu, ali me je pisac iznenadio i sasvim prirodno nastavio da nas vodi kroz Lukovo i Elino putovanje. Svideo mi se način na koji je dočaran odnos oca i ćerke, koji je na trenutke, makar meni, bolno realan. Ćerka tinejdžerka i otac koji dele posebnu vezu, ali opet ne mogu u svakom trenutku da dopru jedno do drugoga i da podele bol onda kada im je to najpotrebnije. Posebno mi se dopala vezanost likova za njihove ljubimce, jer smatram da to govori dosta toga o njima i njihovim karakterima.
Kroz priču provejava dosta različitih tema i razmišljanja glavnih likova. Prijala mi je ta svestranost i određeni efekat iznenađenja. Ponekad nisam mogla da procenim hoće li se sledeće poglavlje nadovezati na prethodno, hoćemo li možda čitati o Lukovoj ljubavi prema biljkama, o Elinom strahu od grmljavine, o njihovim porodičnim trenucima ili o nečemu što mi ni ne bi palo na pamet.
Čitamo: “Rejon 24” – Boris Džinić
Od mene imate preporuku za Borisov prvenac. Završna poruka koju roman nosi ili bolje rečeno moje tumačenje poruke romana mi uliva nadu u to da čak i u najcrnjem mraku možemo pronaći tračak svetla. Ono što je sigurno jeste da ne nalikuje nijednom domaćem, a ni stranom romanu koji sam do sada čitala. Tematika je upečatljiva i ostavlja dovoljno mesta da svako u nju ugradi delić sebe i sopstvena tumačenja.
Boris Džinić rođen je 1988. godine u Somboru. Diplomirao je žurnalistiku na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Nakon studija radio je kao novinar i urednik, a trenutno je na poziciji desktop publishing dizajnera u jednoj stranoj kompaniji. Rejon 24 njegov je prvi roman. Knjigu možete pronaći na sajtu izdavačke kuće Dokaz.
Autor: Milica Barać
