Nije tvoja istina jedina koja postoji. Naletela sam skoro na rečenicu koja kaže: „Postoji univerzalna istina, ali ne postoji univerzalni tumač istine.“ Tačno. Svako je tumač svoje istine. Ili svoje laži, u zavisnosti po čemu kroji svoj život.
U šta će neko verovati, ne možemo da utičemo, ali to kako mi sagledavamo životne okolnosti uvek je i samo naša stvar.
Nije tvoja istina jedina koja postoji.
Iako kažu suprotno, mnogi ne vole istinu. Iako baš vole da istaknu svoju iskrenost, životi su im uglavnom laž. Ali, nismo mi tu da sudimo šta je ispravno. Jer mi ne možemo znati bolje od drugih šta je za njih dobro.
Svako živi onako kako veruje da je ispravno. I kao što nama deluje da neko ne živi kako bi trebalo, isto tako i naši životi nekima deluju isprazno. Pitanje je kako naši životi nama deluju i da li smo mi u njima srećni?
Nije tvoja istina jedina koja postoji.
„Gledaj da ti bude lepo“, rekla mi je drugarica jednom. I zaista, suština je da treba da nam bude lepo. Možda ne uvek prijatno i možda ne uvek lagodno, ali suštinski da nam je lepo.
Ako nam nije prijatno, ne znači da je i loše po nas. Jer neprijatnost nas tera na promenu, prvenstveno sebe, tu nema kraja, ali i svega što više nije naša istina.
Nije tvoja istina jedina koja postoji.
Samo izađi iz svega što je lažno i već si na dobrom putu. A taj put će biti onaj koji je trenutno najbolji za tebe. I koji će te odvesti do tvoje istine. Koja je možda drugačija od ostalih smerova, ali je tvoja. Ne sumnjaj u svoj pravac. Sve dok si na putu svoje istine, dobar je.
Autor: Ana Milovanović
