Da li spadate u ljude koji stalno imaju potrebu nešto da kažu? Ili pak najviše volite da ćutite i u tom svom svetu tišine ne čujete nikoga i ništa?
Kada neprestano pričamo, misli nam se roje neviđenom brzinom i mi, sve i da hoćemo, ne možemo čuti sagovornika na pravi način. Čujemo ga tek površno jer nam se u glavi već javila nova ofanziva misli koja čeka na napad. A zatim još jedna, treća, peta…
S druge strane, ponekad nam prija da samo ćutimo, prebiremo po uspomenama ili planovima. Na taj način takođe ne možemo nikoga čuti jer smo toliko u svom umu da ne postoji ništa van njega. Kao da se nalazimo u nekom oklopu i ne vidimo širu sliku.
Ovo je s vremena na vreme sjajno jer nam u prvom slučaju daje mogućnost da se izrazimo a u drugom da sami sebe analiziramo. No od velikog značaja je utišati sebe i svoj um i čuti šta okolina ima da nam kaže.
Okolina je sve što nas okružuje. Okolina su ljudi, ptice, cveće, zvuci, šapati… Dopuštate li im da dopru do vas? Osluškujete li ih ponekad?
Neverovatno koliko stvari možemo spoznati i dokučiti samo tako što ćemo se otvoriti da čujemo. No najčešće smo zatvoreni između zidina svoga uma koji nam ne dozvoljava bilo kakav izlet u spoljnu sredinu. I tako idemo kroz život nesvesno, dan za danom, tumaramo ko zna kuda. I ustajemo i ležemo, radimo i jedemo, pa opet iz početka. Prolazimo pored ljudi ne primećujući ih, jedemo ne osećajući ukus, slušamo radio a ne čujemo tu predivnu melodiju…A onda se pitamo gde su prošli dani, nedelje, meseci, godine…gde je prošao život? Govorimo kako bi drugačije živeli ako bi imali bar još jednu šansu. Ali nemamo! Sve što prođe, prošlo je. Nema nazad.
E ovo je tačka iz koje krećemo napred!
Zato postanite svesni sebe i svog života. Počnite slušati. Isključite mehanički rad mozga koji vas guši. Prekinite sa silnim besmislenim analizama koje vas nikuda ne vode. I samo ćutite i slušajte! Obratite pažnju. Budite tu.
Šta ćete čuti? Ne znam. Ali verujte da ćete biti iznenađeni koliko toga ćete čuti što ste godinama ućutkivali. Čućete sve ono što je godinama pokušavalo da vas nadglasa ali nije uspevalo. Niste mu dozvolili. Zato utišajte buku u sebi i dopustite da cvrkut ptica dođe do vas. Neka i glas prijatelja dopre do vas…možda i šum mora…i ko zna šta sve još. Otvorite se da primite sve ono što vam je u ovom trenutku toliko potrebno. Jer kada se vi otvorite i kada prigrlite i samu mogućnost da počnete živeti svesnije, tada vam se sva čula otvore i vi zaista čujete. Čujete otkucaje svog srca, žubor potoka, pesmu cvrčka, rast trave…
A iznad svega čujete pesmu svog života! Zapevajte je!
Voli vas vaša Tijana!
Autor: Tijana Mihajlović
