Kada govorimo o vaspitanju dece, svi se trudimo da damo svoj maksimum kako bi deca bila što zbrinutija i što srećnija. Ali, da li zaista verujemo da sve šta se nudi i šta je trend, zapravo jeste i najbolji izbor? Vaspitanje dece u savremenom dobu ima pregršt mogućnosti i život je znatno olakšan. Zbog čega onda dolazi do posledica, kada je svrha tih olakšica bolji način života? Reč je o sadržajima koji se plasiraju i na koji način ih deci predstavljamo. Koji su to kod dece načini dolaženja do rešenja koji preovladavaju njihovim interesovanjima i na koji način porodica i vrtić mogu preduprediti negativne uticaje istih?
Masovni mediji dobijaju sve značajniju ulogu interesovanja dece, kako radi zabave tako i radi usvajanja znanja. Mediji kao moćni instrumenti društvene komunikacije u svom središtu imaju tekuća zbivanja i promene u svim oblastima društvenog života.
Sam uticaj medija na decu može biti i dobar i loš. Bitan je odabir sadržaja koji se sluša, čita ili gleda. Dominantne su audio-vizualni mediji kao što su video igre, mobilni, televizija, internet, film, ali i klasični kao što su novine i radio. Živimo u dobu multimedija i to se nikako ne sme smaknuti sa uma. Na osnovu mnogobrojnih istraživanja dolazimo do zaključka da je glavni okidač savremenog načina života i obrazovanja dece, upravo uticaj masovne komunikacije i masovni mediji.
U razgovoru sa nekoliko grupa dece od 3 do 5 godina došla sam do zaključka da ona ne znaju šta taj pojam znači, ali kada sam im objasnila šta podrazumeva, deca su se preplitala i nadovezivala sa idejama i iskustvima koja imaju u tom polju. Na osnovu toga, kao i na osnovu mnogih drugih istraživanja, navešćemo koje su to najčešće greške roditelja kada je ova tema u pitanju:
- Greška je to da deca kod kuće veći deo dana provedu za računarom igrajući igrice, ispred televizora ili telefona. To je roditeljima najlakše jer su tada deca mirna.
- Roditelji neretko puste decu da sama biraju šta će puštati preko internet ili na TV kanalima.
PRIRODNI OBLICI ZABAVE
Deca loše i neumerno koriste slobodno vreme i razonodu sve manje traže u prirodnim oblicima zabave. Takvi vidovi zabave neophodni su jer ispunjavaju sve dečije potrebe kretanja i razvijanja fizičkih i motoričkih sposobnosti. Što su deca starija sve više razonodu traže u pasivnim oblicima zabave.
DOBRA STRANA MEDIJA
Onda kada mediji pozitivno utiču na dete, razvijaju rad moždanih vijuga. Od preterane upotrebe dolazi do prezasićenja kod mlađe dece brže nego kod starije. Deca mogu mnogo toga naučiti iz edukativnih medijskih sadržaja u obliku zabave, ali u onom trenutku kada mozak primi dovoljan broj informacija, treba dete odvojiti od medija i onda one imaju pozitivne efekte. Kada se na ovo ne obraća pažnja neminovan je loš efekat i tu roditelji prave propuste. Treba samo kvalitetno organizivati korišćenje medija kako bi efekat bio pozitivan.
KONKRETNI SADRŽAJI KOJE TREBA IZBEGAVATI
-crtaći i video igrice, kao i slikovnice koji eksponiraju sadržaje nasilja (borbe, ratovi, oružja, psovke i ostali oblici agresivnog pristupa)
– za devojčice to bi bile modne ikone u svetu crtaća koje na nenametljiv način decu uvode u svet mode, šminkanja, savršenih modela i figura koje su daleko od stvarnosti.
– ostali sadržaji koji zatupljuju najmlađe. Uglavnom su to crtaći iz kojih se ne može izvući nikakva poruka ili jednostavno sami po sebi kroz prizor ili konverzaciju u okviru predstave kvare sliku kodeksa i pravilnog pristupa (ja bih dala za primer crtani film “Pepa prase” )
– izbegavanje pred decom puštati crnu hroniku kao prizor realnih dešavanja.
Sve ono što krivi sliku etičkih vrednosti i normi potrudite se da izbegnete i uklonite iz izbora sadržaja za decu.
Vremensku artikulaciju ispratite. Definišite vreme koje će dete provesti posvećeno igricama i filmovima.
Fokusirajte se na fizičke aktivnosti u prirodi i podstaknite decu da u njima traže razonodu- aktivan, a ne pasivan oblik zabave.
Na ovaj način izbećićete posledice uticaja masovnih medija i iskoristićete ih na najproduktivniji način. Dečji zdraviji razvoj biće vam najveće priznanje, a kada sama postanu svesna uticaja, biće vam zahvalna na usmeravanju.
Autor: Dipl. vaspitač Marijana Gavrilović
