Da li promena predstavlja teškoću kada ste u komplikovanoj životnoj situaciji? U mom životu je prisutna ta „komplikovana životna situacija“ u vidu bolesti, dijagnoze kao i sleganje ramena doktora koji nemaju garanciju ni za šta. Jednostavno, isprobavamo jednu po jednu terapiju, idemo na kontrole, na snimanja, pa se na osnovu toga vidi rezultat terapije, odn. deluje li ili ne.

Međutim, rad na sebi je itekako značajan, jer nas upravo ta „komplikovana životna situacija“ i motiviše da nešto promenimo u životu. Ukoliko sebi želimo dobro, moramo se posvetiti sebi, jer sigurno je da nešto nije valjalo u prethodnom načinu života, pa se sve to izvitoperilo u bolest.

Zavisi kako gledamo na stvari. Možda je ta bolest dobra stvar koja nas tera na promene, upravo na rad na sebi.

Šta sve podrazumeva taj famozni rad na sebi o čemu mnogi pričaju?

Ne znam univerzalni recept, ali znam šta radim ja i kako to funkcioniše kod mene.

Na prvom mestu– mnogo čitam. Pošto nemam obaveza na poslu kao ranije, ostalo mi je gomila slobodnog vremena, pa ga velikim delom ispunjavam čitanjem. Knjige koje mi direktno pomažu da sagledam, prihvatim problem ili „izazov“ (kako Ana Bučević kaže) su sledeće:

• Razgovori sa Bogom 1 i 2 (za sada sam toliko pročitala) kao i Šta je rekao Bog od Nila Donalda Volša.
• Sergej Nikolajevič Lazarev- Dijagnostika karme 1, 2, 3 i Ozdravljenej duše
• Ana Bučević- U vorteksu ispunjenih želja
• Dipak Čopra- Buda
• Dr MAJKL Njutn- Putovanje duša i Sudbina duša
• Ester i Džeri Hiks- Traži i dobićeš
• Dr Erik Perl- Rekonekcija Leči druge, leči sebe
• Anja Petrović- Tesla metamorfoza za lečenje i intuiciju
• Margarita Milenković- Reiki-put ka sebi
• Dr Ričard Šulc-Budi smiren, bićeš zdrav
• Paulo Koeljo- sve njegove knjige su čitljive, lagane,a noise duboku poruku. Preporučujem ga od srca.
• Lorna Brn-Anđeli na vrhovima mojih prstiju
• Georgij Nazarov- sve njegove knjige o zdravoj ishrani.

Na drugom mestu su videa:

• Sva videa od Ane Bučević me „podignu“ svaki put kad ih slušam
• Videa od Katice Đorđević
• Videa Maje Milosavljević i Miljana Dimitrijevića o anđelima
• Dokumentarni film o Lujzi Hej
• Dokumentarni film „Tajna“, koji me je uveo u priču o zakonu privlačenja
• Dokumentarni film „Bog ima zadnju reč“ u kome doktori- onkolozi svedoče o čudesnim isceljenjima uz pomoć Boga i molitvi. Kad veruju oni, ljudi od nauke, možemo i mi, obični smrtnici.

Treće– Sarađivala sam sa mnogim ljudima od kojih sam tražila pomoć.

• Tu je moja reiki terapeutkinja koja mi svaki put kada sam u nedoumici i strahu šalje dobre vibracije. Njeno „Biće sve u redu“ me automatski podiže i pretvara strah u veru da će sve biti dobro. Hvala joj na tome.
• Tu je i moja psihoterapetkinja koja se naslušala raznih paranoja, strahova, izmišljenih predskazanja, koja se nagledala suza i očaja, a opet uspevala da mi pomogne svaki put kada se ispričamo.
• Sarađivala sam i sa Georgijem Nazarovim u vezi ishrane. On savetuje prirodnu ishranu i svi njegovi „suplementi“ su iz prirode. Jedan divan i drag čovek koji je uvek bio pozitivan i predlagao drugačija rešenja koja bi se uklapala sa medicinskom terapijom i dodatno mi pomogla. Nikad nije bio protiv metoda klasične medicine, već je samo dopunjavao.
• Sasvim slučajno sam čula za Draga Plečka iz Hrvatske koji preporučuje slušanje subliminarnih cd-a sa posebno komponovanom muzikom za određenu vrstu bolesti.
• Sarađivala sam i sa Miljanom Dimitrijevićem koji je sa mnom radio anđeosko energetsko isceljivanje.
• Tu je i predivna motivatorka, Katica Đorđević koja mi je prenela važnu poruku koju ranije nisam pojmila- da mogu svojim pisanjem da pomognem još nekome ko se nalazi u sličnoj situaciji kao i to da treba da počnem da se bavim još nekim stvarima koje me ispunjavaju i čine me srećnom, a da nisu vezane za bolest. Dakle, govorila mi je o promeni fokusa. Hvala joj na svim divnim savetima.

Četvrto– tehnike za podizanje vobracije:

• Vođene meditacije od Margerite Milenković i Ane Bučević. Postoje i odlične meditacije na engleskom, npr od Lujze Hej, Ester Hiks, Jason Stephenson- Sleep meditation…
• Pozitivne afirmacije
• Fizička aktivnost- za sada samo šetam, pa će sa lepšim vremenom biti prilike i za učestalije šetnje po prirodi
• Masaže
• Pisanje koje me umiruje i izvlači iz mene ono najbolje, pomaže mi da laganim koracima postepeno postanem najbolja verzija sebe, a to i jeste poenta rada na sebi- da izbacimo sve negativno, a da pustimo u svoj život samo ono što nam prija, što nas čini srećnim.

Dugačak je to proces, pogotovo kod mene, večitog melanholika i hipersenzibilne osobe, ali polako, stepenik po stepenik naučiću da živim srećnim I ispunjenim životom. Upravo se setih videa Ane Bučević “-Život je lep kad se živeti zna”.

Znači, sve je u učenju i primeni tog znanja.

Autor: Katrin Gold

Prolazim ulicama sećanja… Dugi su to putevi! Smeh, suze, sreća tuga, sve me odjednom obuzima. Srce počinje da bije sve jače, kao da će svakog časa iskočiti iz grudi…Lagano koračam po sopstvenom raju, onom na zemlji. Tu sve patnje nestaju, vazduh opija, leči, zvuci miluju, a vreme samo stoji. Tako omamljena mirom i tišinom zaboravljam da postoji život izvan ovog mesta.

Okrećem se, a oko sebe vidim beskrajno duboku šumu koja krije mnoge tajne i puna je neistraženih mesta i magičnih bića. Čujem njene stanare kako razgovaraju na samo njima razumljivim jezicima, gledam u nekolicinu kuća koje su nekada davno bile nečiji domovi, a sada stoje prazne čuvajući čitave istorije svojih nekadašnjih stanara.

Kao potpuna suprotnost tišini zelene šume, sa suprotne strane čuje se bučna reka u kojoj se ova šuma ogledala. Miris te reke već odavno mi je urezan u nozdrve… Mogla sam osetiti kako me opija gde god da sam se nalazila, a sada je bio tu!

Hipnotisana ovim predelima putujem kroz vreme. Sećam se trenutka kada sam prvi put ugledala ovo mesto i potpuno se zaljubila u njega. Ovo mestašce zna tajnu večnosti, zna kako se živi, diše, voli… Tako je nestvarno da sam često razmišljala o tome da li sam ga samo sanjala? Da li je to, zapravo, mesto iz moje mašte koje sam izmislila kako bih pobegla od stvarnosti? Da li su i  svi ljudi u njemu stvarni ili sam i njih izmislila?

I baš kada me obuzmu te misli i kada više ne znam šta je san, a šta java – obrati mi se moja reka! Svojim prepoznatljivim šumom mi jasno kaže: “ Da, sve je stvarno i baš je onako kako izgleda. Ljudi ne veruju da postoji raj na zemlji jer su navikli na brojne zgrade i kuće, prirodu su zamenili betonom i okovali je. Zabranili su joj da govori i zato ne mogu ni da je čuju kad im se obraća. Ne mogu da shvate njene vapaje, ne razumeju reke, šume i stare građevine… Zamenili su raj za pomodarstvo i zato im deluje nestvarno to da on još uvek negde postoji.”

Nakon tih njenih reči, osetila sam još veću radost! Osetila sam da ništa nije uzalud i da uvek možemo pronaći svoje parče raja, koliko god da se svet menja.

Autor: Bojana Krkeljić