Pre nekoliko dana bila sam u manastiru Rukumija koji se nalazi u blizini Požarevca.
Kažu da je odličan i lekovit manastir i da treba da odem na razgovor sa sveštenikom, izložim mu svoj problem, a on će proceniti šta je najbolje da uradim.
Prisustvovala sa liturgiji i kada je sveštenik završio još neke obaveze, prišao mi je, upitao kakav zdravstveni problem imam, zatim je rekao da se ne plašim, „jer mi je Bog posalo bolest kako bih se očistila od ovozemaljskih grehova i iskušenja i kako bi se Duša očistila i pripremila“. Zatim mi je pročitao molitvu za zdravlje, namazao uljima i preporučio mi da ipak postim radi pričešća (što meni ne pada teško, jer se u suštini skoro tako i hranim, osim privremenih izleta sa sirom i jajima) kao i da se ispovedam. Dobila sam materijal koji treba da pročitam i koji govori o pripremi tela i duše za pričešće i ispovest.
Verujem u božiju pomoć i prihvatam svaki savet. Verujem da ovu kompleksnu bolest moram lečiti sa više strana.
Najpre, fizičko lečenje koje je prepušteno doktorima i trudim se da ne guglam i čačkam o bolesti , ne tražim bilo kakvu informaciju koja bi me zabrinula i dodatno uplašila. Jedino što ja mogu da učinim na tom polju jeste unos što više voća i povrća, korišćenje prirodnih suplemenata, šetnje po čistom vazduhu i td.
Drugi način je rad na psihi, što podrazumeva sve ono o čemu sam pisala prošli put gde sam govorila o radu na sebi, o energetskom isceljivanju, o knjigama koje nam mogu pomoći, o meditaciji, afirmacijama, pričanje nove priče, psihoterapija…
Treći način je duhovno lečenje koje podrazumeva odlazak u crkvu ili manastir, razgovor sa sveštenikom, post, pričest, ispovest.
Sve to zajedno čini jedan potpuni paket lečenja koji mora da urodi plodoim, jer kada se već toliko trudiš, tražiš i nudiš pomoć i veruješ u isceljenje, do njega će i doći.
Treba verovati i stalno ponavljati sebi i drugima: „ VERUJEM da svakog dana sve više ozdravljam“ ili „UVERENA sam u svoje izlečenje“. Ovo je odličan početak ka promeni iskrivljenih i naučenih uverenja.
Skoro svako od nas je u detinstvu pravio svoje leksikone, beležnice, dnevnike. Voleli smo da eksperimentišemo sa njima. Svaki put kad bi se pojavilo nešto novo, kupovali bi smo i jedva čekali da dođemo kući da počnemo da popunjavamo te stranice. Ja ovaj hobi i dan danas nastavljam, s tim što sam počela sama da pravim beležnice, koje koristim sama na svom kreativnom putu i koje prodajem. Niže sam dala opis svake beležnice, kao i predloge za šta sve mogu da se koriste.
nor
Travelers notebook. Ranije su bili poznate kao Midori. Originalna beležnica se radi od prave kože, kroz koju se provlači elastična traka, koja posle drži male beležnice, ili kako ih zovu “insert”. Suština je sledeća: da kad popunite taj jedan insert, vi ga samo zamenite za novi, a sama koža (cover) vam ostaje. U jedan cover može da stane i do 3-4 inserta, tako da je mnogo funkcionalan. Obično ga koriste ljubitelji putovanja, jer je kompaktan, udoban za korišćenje, a ima dosta da se kupi i dodataka, kao što su plastične kese za stikere, vizitnice, foldere, držače za hemijske. Ja svoje, što sam pravila (ovo je moja prva beležnica), koristim za statistiku i za ideje za ETSY prodavnicu. Imam unutra 2 inserta. U prvi upisujem koliko sam na mesečnom nivou imala pregleda i posetioca. Takođe ovde upisujem na mesečnom nivou koliko novih proizvoda sam stavila i koliko je bilo prodaja. Drugi insert koristim za ideje, predloge i razne akcije. Osim ove beležnice, koju sam napravila sama, imam i drugi Travelers notebooks, koje koristim za sledeće svrhe: kao dnevnik; za zapisivanje citata iz knjige; na putovanjima; kao kreativan dnevnik (za kolaže). Kao što vidite, ima dosta sfera u kojima se mogu koristiti, a najbolje je to, što možete uvek da zamenite svrhu, ili da kombinujete.
nor
Sledeće beležnice koje pravim su od obične kutije od pahuljica (i drugih namirnica, što se stavljaju u kutije). Ove posebno uživam da radim, jer najviše volim da ukrašavam tu kutiju sa salvetama, stikerima, washi trakicama, pečatima. Svaki put napravim nešto novo, ili probam neku novu tehniku. Što se tiče papira, koji stavljam unutra, tu volim da kombinujem. U večini slučajeva, koristim obični ofisni papir, koji stavim na neko vreme u kafu da bi se napravio “stari efekat”, koji posle toga dekorišem i ušivam unutar kartonske kutije. Ili može da se iskoristi bilo koji papir koji imate kod sebe i njega ušivate. Ja obično uradim 4 odelenja unutar kutije. Ovakva beležnica može da se koristi na dosta načina; kao dnevnik, za recepte, za organizaciju, kao fotoalbum. Možete da kombinujete i da svaki odeljak bude za neku jednu svrhu. Sve zavisi od vaše kreativnosti. Ja svoju beležnicu (to je prva beležnica od kutije što sam napravila), koristim kod kuće, za moje kreativne ideje, i kad hoću da probam nešto novo. Kupila sam neke šablone, pa sam u njoj ih iscrtavala. Kad kupim ili dobijem neki pečat, stavim prvo u nju. Ona je moja “svaštaonica”.
nor
Još jedan vid beležnica što pravim, i koji možda ovde još uvek malo razumljiv, to je “junk journal”. On se pravi bukvalno od svega i svačega što imate pod rukom, i što ne želite da bacate. Možete da pravite tematički junk journal, ili može da sadrži kombinaciju. Ja naprimer, kad napravim beležnicu od kutije,i kad isečem papire i ostali material, meni uvek ostaje višak. Nekad su to mali parčići. Kad se nakupi neka određena količina, ja uzmem i sve to poređam u redosledu kako ćuto da ušivam u koricu. Ovo je super za reciklažu, jer bukvalno iz ničega napravite još jednu beležnicu. Drugi život za papir. S obzirom na to da u ovakvu beležnicu ide kombinacija papira, materijala, scrapbooking papira i tako dalje, uglavnom se koristi kreativnim ljudima, koji vole da kombinuju pisanje, sa kolažima, crtanjem. U zavisnosti od toga koji papir je pred vama u ovom trenutku, vi odlučujete šta će biti na njemu. Ja imam ovakav junk journal , koji sam napravila za moj travelers notebook. Kombinujem pisanje sa kolažima ili ponekad crtanje.
Volim ovaj moj hobi, volim da stvaram ovakve stvari, koje se razlikuju od standartnih. Svaka beležnica je uvek posebna. U svaku ulažem deo sebe, a ne radim dve iste. Volim što u ovom procesu nema “greške”. Čak i ako neki papir krivo isečen ili na njemu postoji flekica, to nije razlog da se baci. Flekica može da se iskoristi i da bude deo neke dekoracije, a krivina na papiru lako se sakrije uz pomoć dekorativnih makaza, koji daju neku vrstu “šare”.
Najsjajnija zvezda i noćas ponovo sija na nebu. Njen sjaj prodire pravo kroz moj prozor i obasjava mi lice. Ne, ne ljutim se na nju što mi ne dozvoljava da spavam! Baš naprotiv, uvek se neizmerno obradujem kada je vidim jer nekako mislim da upravo mene i traži…
Hej, pa ponovo si došla večeras?!
Jesam, dolazim ja stalno, samo me ti nekada ne vidiš… Nadviju se ovi oblaci, zamrače čitav nebeski svod, pa ne mogu nikako da se provučem kroz njih.
Dakle, ti si stalno tu! Moram priznati da sam zbog toga izuzetno srećna… A da li te vidim samo ja ili i drugi ljudi?
Vidi me ko god želi da me vidi!
Šta to znači?
To znači, draga moja, da neko vidi svetlost i u najvećoj tami, dok ga drugi ne vidi nikada. I nije to ni do svetlosti, ni do tame – do čoveka je!
Tačno, ali ni ja te ne vidim uvek…
Upravo tako, dozvoljavaš tami da ti obavije vid i onda ne vidiš svetlost koja je stalno tu.
Dobro, nije kao da imam pravo da se suprotstavim jednoj zvezdi, ima istine i u tome. I, kažeš mi, samo da poželim da te vidim i videću te uvek?
Da, vidiš kako je lako!
Možda i imaš pravo, u poslednje vreme te skoro svake večeri viđam i to stalno na istom mestu. Ti kao da ne odlaziš nigde…
Sve to je zato što u poslednje vreme želiš da me vidiš više nego ikada pre. Zato se i pojavljujem na onom mestu na kom ćeš me sigurno videti… Odavde ne mogu promaći tvom pogledu, zar ne?
Ne, nikako… Znači li to da me čekaš i kada ja nisam kod kuće?
Čekam te uvek! Ali ne brini se, i kada nisi kod kuće, ja lebdim nad tobom i uvek sam tu. Osećaš me u dašku vetra, u mirisu cveća i sveže umešenog hleba… Ja sam ti u uspomenama, u starim stvarima i mudrim savetima…
Da, da, ali u mojim mislima ti nemaš oblik zvezde…
I ne treba da ga imam! U tvojim mislima sve treba da bude baš onako kako ti hoćeš, a u obliku zvezde ti se prikazujem samo kako bi mogla zaista da vidiš da sam tu – daleko i samo naizgled nedostižna – ali uvek tu!
Negde u toku ovog razgovora utonula sam u san… sa osmehom. Utonula sam u tako bezbrižan san poput deteta kom je baka ispričala najdivniju priču za laku noć. Moja zvezda je nastavila da sija…
Svaki dan se prilagođavamo svetu u kome živimo: trudimo se da u 21.veku nosimo kvalitetnu odeću i obuću, da pijemo dobru kafu, da se hranimo zdravo koliko nam obaveze to dozvole, odlazimo u restorane, klubove i kafiće koji su uglavnom na dobrom glasu… itd.
Nekima je čak bitnije da su na popularnom mestu pre nego na onom gde se udobno i komforno osećaju.
Ljudi danas cene više koji model telefona imaš, nego koliko si obrazovanja u sebe utkao, koliko si novih priča čuo ili pomogao nekome da reši problem..
Neko se dobro setio, izdiktirao „trendove“ da bi video kako to prvo prolazi kod publike, nas, pa kada je video da je i te kako dobro prošlo i da su ljudi i te kako površna bića, taj neko je zaradio na ljudskoj gluposti.
Nažalost, iako za sebe često tvrde da nisu, ljudi zapravo ne vide koliko su površni u određenim momentima i stoga, pristaju na mnoge stvari svesno ili nesvesno kako bi gradili svoj imidž u javnosti. Kako bi bili prihvaćeni u društvu, jer je čovekov najveći strah da ostane sam, oni će pokušati da od sebe stvore sliku u koju čak ni sami ne veruju, samo da ne bi bili „isključeni iz stvarnosti“, a stvarnost je zapravo ono ko te sve sačeka kada dođeš kući i zagrli te, sa tobom utone u san dok ne svane novi dan.
I, iz tog površnog sveta rađa se nekav novac kao imperativ življenja, kao da se bez novca nikada nije ni živelo, pa onda i sam život postaje novac… život je pretvoren u novčanicu. I tako u nedogled, što bi rekao jedan internet hit.
Novac nas, nažalost tera da gubimo razum i često je on glavni uzročnik svih nedaća koje nas snađu: depresije, anksioznosti, napada panike i ostalo…
Mi smo većinom SVI nesrećni kad nemamo novca jer nismo navikli da živimo u prirodnom, već jednom veštački stvorenom i nametnutom modelu ponašanja. Nekada nam se čini da pre imitiramo život nego što ga zapravo stvarno živimo, i to je sve opet naravno… zbog novca.
Hipnotisano jurimo ka nekakvom bogatstvu, koje vidimo na televizijama časopisima, novinama, koje je zapravo nama apsolutno nepostojeće i nedostižno, ali jurimo.
Svuda se spominju milioni, trilioni, zilioni, jahte, hoteli, oblakoderi, a to su sve marketing navlakuše, oglasi za posao su popularizovani zbog velikih zarada, sve je podstrek ka, kao nekom, opet nepostojećem biznisu.
Biznis je u vašoj glavi, načinu na koji posmatrate svet i uspevate da se oduprete iskušenjima, biznis praviš sam, bez ičije pomoći, biznis je sposobnost da budeš Ti – Ti, da ne dozvoliš da ti svako puni glavu obicnim glupostima koje su marketing navlakuše.
Kujemo planove za nove početke, a za svaki pocetak glavni motiv je opet – novac. Glavno bogatstvo bi trebalo, nažalost opet, da je u našim glavama, ali ga često nema. Nema jer smo zaslepljeni, nema jer čovek nije dovoljno jak da se odupre najvećem iskušenju na svetu, jednom jedinom koje postoji, novcu.
I zato mislim, da je ironično rečeno, najbolje ulagati u svoju pamet. Pa, ako jednog dana ponestane dobre garderobe, ako imaš pameti, lako ćeš je kupiti.
Neka vas kroz ovu nedelju prate i naši “znaci na putu” kroz anđeoske poruke.
Napominjemo da su ovo opšte poruke i verovatno se neće poklapati sa svima. Budite otvoreni, vaša intuicija će prepoznati svoju poruku. Isključujemo predikciju. Ovo je sve u cilju zabave, tako i shvatite. Igrajte se, smejte se, volite i uzivajte u čaroliji života. Ukoliko čitate tekst, a datum je prošao, ne obazirite se, pročitajte svoje smernice, sigurno niste slučajno ovde. Prava poruka, uvek dođe u pravom trenutku. Vidimo se uskoro!
„Joga„
„Joga, istezanje mišića i druge fizičke vežbe mogu da doprinesu poboljšanje tvog života“
Posveti se jogi, zato što bavljenje ovom mirnom fizičkom aktivnošću može da ti donese odgovore koje tražiš. Izvukao/la si ovu kartu kao potvrdu da jogom možeš da povećaš samopouzdanje i poboljšaš intuiciju, dva veoma važna aspekta za ispunjenje misije tvog života. Karta te ohrabruje da se upišeš na kurs joge i da redovno odlaziš na časove. To je dobro za povećanje tvoje motivacije i sticanje novih prijatelja.
Za nekolicinu od nas ova karta znači da se smisao života odnosi na jogu kao životni poziv. Na primer, podučavanje joge za specifičnu grupu ljudi (trudnice, stare osobe ili decu), kreiranje odeće inspirisane jogom ili otvaranje samostalnog joga- centra.
Bez obzira da li je joga glavna ili sporedna u odnosu na ostvarenje smisla tvog života, jasno je da ti treba da se baviš ovom formom fizičkog vežbanja. Zamoli svoje anđele da te upute na pravog profesora joge, onog koji će biti najbolji za tebe, koji će umeti da te motiviše i podrži. Anđeli će ti posati znake i intuitivna osećanja i na taj način usmeriti u pravcu ispunjenja smisla tvog života.
Drage moje vaša srpska Keri Bredšo i ove nedelje je sa vama. Kako se približava osmi mart (naš praznik) sve više razmišljam na tu temu. Danas mi je intenzivno na pameti jedna misao koju sam morala da pretočim u tekst; osmi mart kao praznik žene ženama.
Da budem preciznija i jasnija. Mislim da nije sva poenta u tome da vam „jače“ polovine kupuju poklone, izvode na večeru uz sveće i cveće i tome slično. Ovaj osmi mart provedite uz „vaše žene“; majke, sestre, ćerke, bake, prijateljice…
Pomozite onim ženama kojima je to potrebno. Obiđite neku sigurnu kuću i odnesite im malo radosti i smeha. Par poklončića njima će mnogo značiti.
Obiđite siromašnija naselja u vašem gradu i odnesite im po jedan cvet, karmin, dezodorans… Bilo šta što možete da priuštite. Bićete bogatiji za hiljade osmeha.
Sa svojim prijateljicama, sestrama, decom, majkom… napravite kolače i na sam dan osmog marta delite ženama kao znak pažnje sa nekom divnom porukom. Ovo je predivno. Lično sam učestvovala u pravljenju ovakvih poklona i moram vam reći da jedva čekam da ih podelimo, da vidim osmeh na licima tih žena.
Žena ženi treba da bude najveći prijatelj. Da se pomažemo, da se bodrimo, da se zajedno veselimo, da se branimo…
Napišite pismo najboljoj drugarici, na papir prenesite sve ono što inače poklonom ne biste mogle. Zahvalite se pismom majci za sve što je ikada učinila za vas. Baki za bezuslovnu ljubav. Ćerki jer je vaša najveća sreća i radost, jer je vaš život. Sestrama za sve što ste zajedno prošle. Sednite na kafu i prisetite se svih davnih trenutaka koji su vam drage uspomene.
E, to su najlepši pokloni. Kada nekome poklonite sebe i svoje vreme. Kada prelistavate uspomene. Kada pomažete. Kada se nesebično dajete. Kada želite da se i drugi zbog vas lepo osećaju. Kada poklanjate potpunim neznancima. Njihovi osmesi su vam najveći pokloni.
Zato neka ovaj osmi mart bude u znaku ŽENE ŽENAMA. Budite jake, ponosne, zvezde vodilje, podrška u svakom trenutku. Ostvarite svoje snove i uživajte u njima.
Ovaj tekst je moj poklon vama, ŽENAMA, KRALJICAMA!
