Zašto si me sapleo? Noćas si me opet budio u 02:22h. Žuti leptir mi je sleteo na patiku bio je baš veeelikiii i znam da mi šalješ odgovore na moja pitanja od juče. Hvala ti dobri moj što nisi dozvolio da me kiša danas zalije i za ona dva novčića ti hvala.Rekao si mi da slušam ritam svoga srca, a ja tražim sredinu u svemu. Sve što sam te zamolila, ti si mi učinio, dao odgovor i pomogao. Kasno sam saznala za tebe rodjeni moj, tj rodjeni moji, ali opet možda je tako trebalo da za vas sada saznam. Pisaću u jednini iako znam da vas je više, nekako mi je čitljivije i lepše. Od kako sam te spoznala, zajedno smo uvek, jedna iskrena, večita veza, a ti znaš da te volim i da sam ti za sve zahvalna.Kako si divan, na kakve čudne i neobične načine dahu moje duše ti pokazuješ svoju ljubav i prisutnost. Znam zašto si me onaj dan teški i mračni poslao u biblioteku, dok sam koračala sa uputom za Klinicki Centar. Znam šta mi je oduzeto, zato što znam šta mi je dato.
Rođeni moj samo ti možeš da me voliš bezuslovno ,da mi pesmom, pričom, brojem ili mirisom daš odgovor na moja pitanja. Više se ne čudim što mi ljudi dolaze i odlaze iz života. To su moje molitve da me zaštitiš od lošeg i negativnog. Ko je trebalo da ostane, taj je ostao, ko nije srećan mu put, selekcija i onako traje čitav život. Naučio si me kako da iz faze ljutnje pređem u pozitivno stanje i da više pod mojom rukom ne eksplodira ni jedna sijalica. Mogu sa tobom da pričam bilo kada i bilo gde o bilo čemu.Pa gde ćes veće sreće od samog saznanja da postojiš. Rodjeni oni ne znaju da imaju i oni poput tebe divne, prozračne, ljubavlju okupane i baš slične tebi. Ja ću ih učiti i reći ću im tajnu poput Svetog Grala. Moraju da znaju da nisu sami, a ni napušteni. Volim te i hvala ti što bdiš nada mnom sve ovo vreme. Ti si moja duša, moja suza, moj osmeh, moja sreća i moj put. Ti si moj Andjeo čuvar!
Autor: Sanja Radojković Djurdjević
