Ova tema je bitnija nego što možete i da pretpostavite. Deluje kao kliše, ali kada Vam budem razjasnila kako upravo ona govori o siži današnjih nemilih situacija koje mogu snaći jednu porodicu, tada ćete je sagledati posve drugačijim očima.
Naše društvo se decenijama u nazad menjalo i svaka ta promena usledila je zarad boljitka. Da li je danas bolje nego što je bilo pre pedeset godina? Na neki način jeste, ali veliki broj se može složiti sa tim da je nekada bilo teže, ali lepše. Danas svedočimo olakšanim načinom života, pojednostavljenim, ali i ne baš tako ispunjenim. Ja, zapravo, verujem da danas jeste mnogo lepo, samo što ljudi biraju da idu linijom manjeg otpora i tu nestaje lepota istinske posvećenosti. Mladim generacijama je to prirodno i normalno. Kada je i zbog čega usledila ova promena?
O tome koliko je ozbiljan ovaj apel govore nam današnje radikalne promene kojih se i sami grozimo, dok od drugih strahujemo i ostajemo u neverici. Moramo samo jedno osvestiti- SAMI SMO ODGOVORNI ZA TO. Osvestimo i prihvatimo činjenicu da smo isfrustrirani strogim patrijarhalnim i radialnim principima iz detinjstva, odlučili da svojoj deci ne činimo isto, pa tako, ni ne sluteći, pravimo drugačije propuste odlazeći u potpuno drugu krajnost iz straha.
Strah
Upravo je strah taj koji nam onemogućava da zadržimo pravi fokus. Za naše bake i deke pojmovi: porodica, roditelji, otac, vaspitanje- izazivaju ne tako prijatne usoimene jer su temeljene na neprikosnovenom autoritetu. Nekada se na dete gledalo tako da je od samog rođenja glavni cilj priprema za život. Danas poučeni ovakvim iskustvima roditelji žele da svoju decu zaštite od tih grubih i surovih metoda vaspitanja, pa čine sve što je u njihovoj moći da se dete oseća bezbrižno i netaknuto padovima, kao da imaju stakleno zvono. Drugi, pak, fokus drže na svemu osim na svojoj deci, niti im brane niti im dopuštaju. Ali, imamo i one roditelje koji imaju želju da urade „pravu stvar“, ali ne znaju na koji načim.
Čim ovo čitate znači da pripadate ovoj poslednjoj grupi i to me raduje. I ako ste možda ranije podlegali lnijama manjeg otpora, sana želja da dete vodite na pravi način dovoljan je kao prvi korak ka željenom odredištu. Za sve vas toplo preporučujem gomilu besplatnog sadržaja koje možete pronaći putem interneta. Kako da znate koji je ispravan? Postavite sebi pitanje kakvu emociju taj savet izaziva u Vama, oslušnite osećanja i tada ćete znati da li ste u skladu sa tom odlukom ili niste.
Za sve vas koji pripadate jednoj od prve dve grupe, želm da znate da je u redu što se tako osećate. Vi samo radite najbolje što mumete, ali znate nikada nije kasno za produktivnu promenu, zato i jeste ovde.
Nerazumevanje koje tinja među vama i decom produkt je vaših iskustava. Prateći stare metode sa novim generacijama u novom sistemu društva, uz nove tehnološke napretke, osećaćete se nemirno jer ne možete krug spakovati u modlu zvezde. Ponavljam, vaše osećanje je potpuno uredu, samo ga preispitajte šta vas to dovodi do toga da se tako osećate.
Sada kada smo malo razjasnili ove osnovne tipove roditeljskog pristupa, želim vas pitati kada je krajnost bilo kakve prirode nekome sreću i mir donela? Ne možemo biti u miru ako stojimo 15 sati na jednoj nozi, neophodno je sa obe noge čvrsto stajati na zemlji kako bi ispavan stav bio zdradiji. Tako je i sa pristupima. Ne možemo se sećati stogo oca, a da sami gubimo bar onu osnovnu figuru oca sa neophodnim vrlinama pogodnim za pravilan rast i razvoj deteta.
Nije zdravo ni sećati se kazni i zabrani izlaska iz sobe tokom celog raspusta, pa onda svoje dete osloboditi svake odgovornosti prema obavezama i izlascma- da ne znate gde vam je dete i šta radi.
Ni jedna od ovih krajnosti neće Vam doneti dobro upravo iz razloga što jesu krajnosti i one će kod Vaše dece stvarati možda nove traume i tako se samo vrtimo u krug bez kvalitetnijeg napretka.
-razmišljajte konstruktivno.
-sagledajte širu sliku
– šta odijate, a šta gubite tim postupkom
– da li biste i sami želeli da neko leči svoje traume iz detinjstva nad vama?
– da li je onda neophodno da to radite svom detetu.
– ukoliko niste sigurni šta je to što vas iz prošlosti blokira da budete najbolja verzija sebe kao roditelj, moj savet vamje topla preporuka da se posavetujete sa nekim stručnijim licem i tada znajte da niste ludi ili nesposobni, već ste odgovorna, samosvesna i hrabra ličnost.
-kada ustanovite model ponašanja koji ste i samoi izbegavali, zapitajte se kako ovo mogu izbeći, a da ne odem u drugu krajnost? Šta mogu da uradim, a da moje dete bude sigurno, srećno i zadovoljno?
Za kraj, a za početak vašeg divnog rada na svojoj porodici, shvatite i dozvolite detetu da ima detinjstvo. Ne brzajte, ne kalupite ga, volite ga, poštujte i probudite u njemu odgovornu ličnost. Neka Vam dečje emocije budu vodilja. Vaše dete će Vam biti zahvalno.
Autor: Marijana Gavrilović, dipl. vaspitač
