18. maja u Srbiji održana je Noć Muzeja. Karte su bile kupljene uveliko pre toga, plan napravljen, tako da kad je subota došla na red, spremili smo se i krenuli u istraživanje. Reč koja je pratila ovu Noć Muzeja je – SLOBODA. Slobodan prostor, slobodno istraživanje, sloboda izbora i prava, sloboda u svemu. Probudimo slobodu!
Pošto i deca vole da istražuju, prvo smo napravili plan za dečiju turu. Krenuli smo ka Kalemegdanu u Paviljon Cvijeta Zuzorić. Prvi deo postavke zvao se „Od odbačenog do korisnog“. Cilj radionice je da se pokaže kako stare, odbačene stvari mogu dobiti nov život. Tako od stare stolice i materijala, napravljen je konj, na kome su se deca vozila. A od starih žica, folije, metalnih i plastičnih delova napravljen je Robot. Od stare tašne stvorila se „kapa Napoleona“.
Takođe deca su mogla na recikliranim kacigama da nacrtaju lica i da oboje njih, pa da ponesu taj rad sa sobom za uspomenu. Drugi deo postavke bila je „Kutija 2.1“ za decu. Uz pomoć baterijskih lampi, grafoskopa, hemijskih reakcija, ogledala, kristala i ostalih priručnih materijala, pravio se nezaboravan šou. Na velikom platnu mogli smo da gledamo predstavu sa bojama, koje se mešaju, igre senke, laseri. Deci posebno bilo je zanimljvo da gledaju proces mešanja boja, dok se podloga vrtela i stvarala „magiju“.
Nakon Kalemegdana krenuli smo u Hemijski fakultet, gde smo gledali šou program. Tokom sat vremena hemičari (ili alhemičari :)) izvodili su eksperimente, koji su oduševili ne samo decu, nego i nas odrasle. Bilo je zanimljivo gledati kako se iz plave boje dobije providna, pa kad se stavi maramica bude crvena, pa se vrati u plavu boju. Kako gore magnezijumske trake ispod površine suvog leda. (a još mogli smo i da ga držimo u rukama i da na taj način saznamo da opekotine možemo da dobijemo ne samo od vrućeg, nego i od hladnog). Naravno, bili su eksperimenti i sa balonima, koji su pucali. Napravili su vulkan varnica u staklenoj flaši, a na kraju su priredili muzički šou sa vatrom i „dimnom zavesom“. Posle takvog šou bilo je teško ubediti decu da je to nauka, a ne magija.
Pošto dečija tura trajala je do 21 sat, nakon hemijskog fakulteta došao je kraj njihove zabave, i onda smo krenuli u istraživanje drugih lokacija i pronalaženju neispričanih priča. Etnografski muzej sačekao je nas sa pročom „U ogledalu“. Bili su predstavljena ogledala iz zbirki Odeljenja za Etnologiju yemaljskog muzeja Bosne i Hercwgovine. Ogledala su zbog svojih specifičnih svojstva oduvek imala posebno mesto i značaj u istoriji svakodnevnog života- od običaja, narodnih verovanja, praznoverja. Neka od ogledala su stara više od jednog veka. Svaki posetilac je mogao da ponese foto-uspomenu sa ove ture, tako da smo iskoristili ovu priliku.
Posle Etnografskog muzeja imali smo u planu još par lokacija, ali pošto kiša počela da lije, a mi naravno bez kišobrana, onda smo skratili naš obilazak i krenuli prema Doktorovoj kuli. Prvi srpski muzej psihiatrije. Ovde smo mogli da vidimo predmete koje su se koristile u terapiji, od čega su se najviše lečili pacijenti, kako je izgledao njihov dan i njihov jelovnik. Kako se vodila dokumentacija. Kakve terapijske metode su bile koriščene da bi pomogli pacijentima. Zanimljiv deo postavke predstavljaju pisma, koja su pacijenti pisali. Radi lakšeg čitanja, odštampali su njihova pisma na računaru, ali uz fotokopiju originala. Može se videti ko su bili upravnici ustanove, a i osoblje. U kutijici čuva se ključ od nekadašnje ulazne kapije Duševne bolnice. Predstavljen je i pojas za mehaničku fiksaciju pacijenata. A takođe i trofeji, koji su osvojili pacijenti na sportskim takcmičenjima.
Nažalost vreme na Noć Muzeja ide brže nego inače. Svake godine sve više i više novih mesta otvaraju svoja vrata, da bi podelila priče sa nama. A mi čemo nestrpljivo čekati sledeču godinu da saznamo te tajne i da podelimo sa vama.
Autor: Kristina Jovičić
