Hladna noć… Tama je svuda oko nas. Grliš me nežno, govoriš mi da me voliš, tvoja ruka lagano klizi niz moju nogu, dok moja nežno miluje tvoj obraz.
Osmehujemo se kao dva deteta usred razdraganosti i igre, i u tom trenutku pomišljam kako smo, zaista, najsrećniji na svetu. Pitaš me šta očekujem od nas?!
Kažem ti da želim da se nikada ne razdvojimo, da zauvek budemo dva tela, a jedna duša, da nam srca istim intenzitetom lupaju od radosti kad god se vidimo, da nas ista sreća obuzima samo od pogleda koje ćemo razmenjivati čak i kada prođe mnogo godina.
Kažem ti još i da ne bih želela da ovaj tren ikada prođe, da me nikad ništa ne otrgne iz tvog zagrljaja, da večno ostaneš razlog mog osmeha…
Spuštaš pogled i okrećeš glavu na drugu stranu… Oči ti ne sijaju, usta se ne osmehuju, disanje ti je usporeno. Ne želiš ni da me pogledaš dok izgovaraš „Ja tebe ne volim više!“.
I onda ćutiš! Ćutiš dok te ja tupo gledam, dok ubeđujem sebe da sam pogrešno čula, dok skupljam snagu da te pitam da ponoviš, istovremeno se bojeći da postavim to pitanje.
Za samo jedan tren moj osmeh se pretvorio u jecaj, tvoja ruka se otrgla od mene, noć je postala sablasna…
Ne, ne izgovaraš to da me ostavljaš – dozvoljavaš da sve shvatim sama i samo čekaš da odem, da nestanem kako bi ti bilo lakše. Moliš se u sebi da ne postavim nijedno pitanje, da samo prihvatim činjenicu poput nekog kamena bez osećanja koji samo postoji tamo gde ga bace i ne treba mu ni razlog, ni objašnjenje.
Ipak, u meni je, uprkos tvojim grubim rečima, postojala nada. Postojala je tada, a postojala je i danima kasnije, dok se duša raspadala.
A kada se, konačno, duša potpuno raspala, nada je otišla sa njom – zauvek!
U oktobru mesecu za vikend posetili smo glavni grad Hrvatske – Zagreb. Pošto smo imali samo dan ipo, dok smo bili u Beogradu, napravila sam okvirni plan šta da se poseti i vidi, da bismo uštedeli vreme i iskoristili ga maksimalno u gradu. Vreme nas je poslužilo, tako da smo uživali u dnevnoj i večernjoj šetnji po gradu. Prvog dana smo obišli veći deo centra grada, a počeli smo od najprometnijeg trga: Trg bana Josipa Jelačića –glavni trg u Zagrebu, nastao u podnožju naselja Kaptola i Gradeca, uz izvor Manduševac. Ovde se svakodnevno sastaju stanovnici i to „pod satom“ ili „pod repom“ . Fontana Manduševac– ispod nje nalazi se izvor. Za vezuje se legenda o nastanku imena grada:
rrem
Naime, jednog sunčanog dana, stari ban, unoran i žedan, kad se vraćao sa bitke, zamolio je lepu devojku Mandi da mu zagrabi vode iz izvora. Tako je izvor dobio ime Manduševac, a grad – Zagreb. Smatralo se, da onaj ko popije vodu iz izvora, uvek će se vraćati u Zagreb.
U blizini Trga, na Kaptolu, nalazi se Katedrala Blažene Device Marije – simbol Zagreba. Zagrebačka biskupija osnovana je 1094.godine i ubrzo posle toga započeta je izgradnja katedrale. U toku gradnje, bila je opasnost od napada turaka, i gradnja je preusmerena na zaštitne bedeme. Zemljotres 1880.godine naneo je veliku štetu katedrali i celom gradu i posle toga započinje obnavljanje katedrale. Danas katedrala ima dva velika tornja, visine 105 metara, koji se vide iz bilo kog dela grada.
Zidine oko katedrale su dan danas sačuvane, i to u odličnom stanju. Prednja kula od zidina bila je porušena u 19.veku, da bi imali nesmetan pogled na katedralu. Ispred katedrale nalazi se i fontana „Bogorodica sa Anđelima“, koji predstavljaju Veru, Nadu, Nevinost i Poniznost. Odmah iza katedrale nalazi se park Ribnjak, koji je odlično mesto za odmor, setnju, igru u centru grada. Unutar parka nalaze se egzotične biljke, skulpture, dečije igralište.
Ono što je karakteristično za Zagreb, su otvorene pijace.Ima ih u svakom kvartu, a najpoznatija je Dolac. Na početku 20.veka porušene su bile sve kuće na Dolcu, da bi se otvorila pijaca. Svakodnevno ovde se prodaju sveze voće, povrće, meso, riba. Na ručak smo išli u pivnicuMedvedgrad Ilića, jer su nam rekli da je to jedno od naj mesta u gradu. I stvarno je bilo tako. Imaju veliku baštu, raznovrstan meni, veliki izbor piva i pića, a nalazi se u blizini centra (Trga bana Josipa Jelačića). Nakon istraživanja centralnog dela grada, krenuli smo u Gornji grad. Izašli smo na Tkalčićevu ulicu, koja je ranije bila potok Medveščak i koji je delio Kaptol i Gradec. Potok je pokretao mnoge mlinove, a u 18.veku ovde grade se prve manufakture, gde se proizvodio sapun, liker, papir. Krajem 19. veka, pretvara se u ulicu, gde se danas nalaze kafići, restorani, butici.
Ovde se nalazi još i jedna mala ulica, koja nosi naziv „Krvavi most“, jer je u prošlosti taj most povezivao Kaptol i Gradec. U srednjem veku na ovom mestu bili su sukobi izmešu ova dva naselja. Most srušen je 1899.godine, ali ime je ostavljeno. U Gornji grad ulazi se kroz Kamenitavrata, jedina stara vrata, koja su sačuvana. U prolazu smeštena je kapela Majke Božje, koja je čudom spašena u požaru 1731.godine. Na ovo mesto dolaze iz svih krajeva sveta da bi se njoj pomolili. Odmah kad prođete Kamenita vrata s leve strane nalazi se najstarija apoteka u gradu, koja je otvorena daleke 1355.godine i radi dan danas bez prestanka. A otvorio je praunuk čuvenog Dante Aligijerija, Nikolo Aligijeri.
Na trgu Svetog Marka nalazi se istoimena crkva, koja bila je sagrađena sredinom 13.veka. Crkva u sebi ima nekoliko stilova, romantizam, gotički stubovi, bila je obnovljena u neogotičkom stilu Hermanom Bolle. Na krovu nalazi se grb Kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije i samog grada Zagreba. Uveče iskoristili smo priliku i posetili smo najpopularniju poslastičarnicu Vincek, koja se nalazi u blizina Trga Josipa Jelačića. Otvorena je 1977.godine i u ponudi je ogroman izbor slatkog. Teško je naći slobodno mesto, tako da možda ćete malo čekati.
Tokom drugog dana u Zagrebu posetili smo Trg Kralja Tomislava, gde nalazi se spomenik Kralju Tomislavu, prvom hrvatskom kralju, koji je odbranio Hrvatsku od osvajačkih napada Mađara i ujedinio je sve hrvatske pokrajine u jednu zemlju, i tako odlučuje da kneževinu pretvori u Kraljevinu hrvatsku. Ovde se nalazi i Glavna železnička stanica, Umetnički paviljon, Hotel Esplanada. Ovaj hotel bio je namenjen putnicima Orient Expresa, koji je išao od Pariza do Istanbula, a Zagreb je jedna od stanica na tom putu. U blizini trga nalazi se i botanički vrt – prava zelena oaza u gradu. Smešten je uz železničku prugu. Preko zime vrt ne radi, a od proleća svi posetioci mogu uživati u izložbama sa oko 10.000 različitih biljaka. Park je otvoren do sumraka i ulaz je besplatan. Ali pravila su jako stroga: ne sme da se gazi po travi, da se vozi bicikl, roleri, galama je zabranjena, ne sme se brati cveće.
Naravno, nismo uspeli da posetimo baš svaki deo grada, tako da ćemo imati priliku da se vratimo u Zagreb.
Danas stiže recept za pikantni humus. Humus se sprema od kuvane leblebije i zaista se može pripremiti na puno načina. Leblebija je mahunarka koja sadrži u sebi izuzetno visok nivo proteina i zbog toga je jako često na trpezi onim ljudima koji iz bilo kog razloga ne žele da konzumiraju meso. Takođe ima nizak glikemijski indeks i leblebijino brašno se često koristi sa drugim brašnima čiji je GI visok. Takođe je bez glutena tako da i svi celijakičari je mogu koristiti bez bojaznosti. Leblebija se priprema tako što se prethodnu noć potopi u vodi zatim se ta voda baci sutradan i u šerpu se doda toliko vode da se leblebije pokriju i kuvaju se oko sat vremena.
Biće Vam potrebno:
2,5 šolje kuvane leblebije
1 šolja vode
4-5 čena organskog belog luka
Himalajska so
Biber
5 kašika hladnocedjenog maslinovog ulja
Ljuspice ljute papričice za dekoraciju
U blender ubacite leblebije zatim dodajte prvo pola šolje vode, začine po želji kao i organski beli luk i blendajte 1-2 minuta. Kada vidite da se smesa zgusnula,dodajte preostalu vodu i blendajte još toliko. Posle nekoliko minuta blendanja dodajte hladnoceđeno maslinovo ulje, izblendajte još malo i vaš humus je gotov. Iako najčešće u humus dodaju i susamov puter. Ja sam ga ovog puta izostavila, ali ukoliko želite možete dodati nekoliko kašika. Odgore na kraju ukrasite sa malo ljute papričice. Nadam se da ćete probati ovaj recept i da će Vam se dopasti. Za više zdravih recepata posetite instagram profil Cilin Svet a mi se citamo sledeće nedelje sa novim zdravim receptom.
Neka vas kroz ovaj mesec prate i naši “znaci na putu” kroz anđeoske poruke.
“Vila novih prilika”
“Budi svesna/tan novih prilika koje kruže oko tebe sada. Sigurno je za tebe da im veruješ i da ima se prepustiš. Prilike mogu doći u raznim oblicima npr. Nova poslovna ponuda, nova ideja koja ti padne na pamet ili prilika za investiranje. Može se čak pojaviti i u obliku gubitka, kroz koji ćeš dobiti nešto što je bolje za tebe.
Možda se osećaš uplašeno i nesposobno za uspon na viši nivo, za prihvatanje nove prilike, ali budi spremna/an da te Vile čuvaju, paze na tebe i uz tebe su na svakom koraku. Ova kartica je znak da je u redu i sigurno za tebe da prihvatiš novu priliku. Otvori se za novo u svom životu!“
Napominjemo da su ovo opšte poruke i verovatno se neće poklapati sa svima. Budite otvoreni, vaša intuicija će prepoznati svoju poruku. Isključujemo predikciju. Ovo je sve u cilju zabave, tako i shvatite. Igrajte se, smejte se, volite i uživajte u čaroliji života. Ukoliko čitate tekst, a datum je prošao, ne obazirite se, pročitajte svoje smernice, sigurno niste slučajno ovde. Prava poruka, uvek dođe u pravom trenutku. Vidimo se uskoro!
Milica Radović, poznatija kao Foxy Laguna, otkriva vam svoju jutarnju rutinu.
„Volim energiju koju jutro nosi, ali da bi ona bila što pozitivnija i na visokom nivou imam par pravila koje svrstavam u svoju rutinu.
Prvo, trudim se da ustanem rano, jer se tako mnogo bolje osećam i dan mi započne značajno produktivnije. Kao neko ko radi od kuće vrlo su mi bitni mali rituali koji čine ustajanje prijatnijim. Tu spadaju priprema doručka koji isplaniram veče pre, jer mi to značajno uštedi vreme. Sledi priprema napitka koji će mi izmamiti osmeh na lice – kafa, čaj, topla čokolada…
Kada sam lošeg raspoloženja onda je tu s.o.s napitak – “pumpkin spice latte” koji pripremim sebi. Za njega pripremim, čaj jer mu kafa nije omiljena.
Doručak se sprema uz muziku i našu omiljenu radio emisiju “Buđenje sa Zoricom i Draganom”, uz smeh i đuskanje dok se mačak mota oko nogu.
Na kraju doručkujemo zajedno i pričamo o planovima za taj dan.
1 kg špargli – belih i zelenih
Vode za kuvanje
4 kašika krupne morske soli
2 kašičiće šećera
80 gr putera
30 gr brašna
Recept za sos:
200 ml vode u kojoj ste kuvali špargle
200 gr slane, čvrste pavlake
2 žumanca
Šunka : fakultativno
Priprema:
Špargle oljuštite nožem koji se koristi za krompir počevši 2-3 cm od vrha do kraja, koji ćete obavezno odseći jer je gorak i tvrd, nekih 3-4 cm. Pazite da ih ne polomite, jer su veoma krte! Sipajte vodu u šerpu, dodajte soli i šećera, pustite da voda provri i stavite da se kuvaju, najpre bele a kada one budu kuvane, stavite zelene iz razloga jer im je potrebno različito vreme za kuvanje i obojiće vam vodu. Kuvane špargle stavite u hladnu vodu da biste zaustavili proces kuvanja, zatim na žicu, da se dobro sacede. Da biste znali da su špargle kuvane, oštrim nožem zabodite po sredini. Za to vreme pripremite sos.
Stavite putera u šerpu da se otapa i zagreva na tihoj vatri, dodajte brašna, upržite ga da porumeni, zatim dodajte postepeno, uz neprestano mešanje vodu. Pustite da provri na tihoj vatri uz povremeno mešanje i na kraju dodati pavlaku i žumanca koje ste dobro sjedinili. Ostavite da provri kako bi se sos zgusnuo, poređajte špargle na tanjiru, dodajte šunke i prelijte ih sosom… Prijatna degustacija.
